Ključna debata oko prirode evropskog identiteta vodi se oko pitanja da li je on kulturni ili politički, ili i jedan i drugi. Nepotibna činjenica je da je Evropljanima primarni identitet nacionalni i da ih to razlikuje od npr. dve najmogoljudnije zemlje, koje su, iako po mnogim kriterijumima populaciono diferenciranije, uspele da kreiraju primarni nacionalni narativ, daleko jači od većine regionalnih. Npr. u Indiji je stvoren jedinstven kulturni i politički identitet, koji je potpomognut svešću o dugom postajanju države, ali i neformalnim ali veoma snažnim religijskim narativom (Hinduizam).

Или о рециклажи секундарних сировина.

Ја бих да на данашњи дан окачим нешто пригодно али немам шта да додам ново по том питању сем да рециклирам своје старе постове? (ЛИНК)

INTERVJU - DR RANKO BUGARSKI, LINGVISTA

Briga i »briga« o jeziku

Razgovor vodila: Sonja Ćirić (VREME 1423, 12/04/2018)

"NAJVEĆA PRETNJA SRPSKOM JEZIKU NISU NEKAKVE MRAČNE STRANE SILE POPUT LATINICE, ANGLICIZAMA ILI INTERNETA, NEGO TVRDOKORNA DOMAĆA NEPISMENOST I NEKULTURA" 

Ne volim da ostavljam stvari nedovršene, nezaokružene...

Почело је све од филозофије као и увек до сада што је почињало било шта што је људски ум постигао још од самих својих почетака, од тренутка када је уопште и завредео тај горди назив људски ум, у том свом превезивању (хвала Милану Новковићу за овај сјајан израз) кроз време и различите периоде свог постојања.

Постоје тако неки „окидачи" који из прошлости истерају на светло дана неке слике, деценијама закопане негде ту, можда у другом плану, што наравно никако не значи да су те слике ишчезле из мог досадашњег живота, него чине његов саставни и неодвојиви део.