Pod tepihom su ostali mafijaški doušnici iz vrha policije. Aflatoksini. Banane iz kabineta predsednika Vlade. Ministri-izdajnici. Ali izgleda da je Vreme nevinosti prišlo kraju.

"Dinkić tvrdi da su saradnici Nikolića vršili pritisak da se potpiše ugovor o prodaji Vršačkih vinograda. Kabinet predsednika:Pritisak bio iz Dinkićevog kabineta" To je citat iz vesti o privatizaciji "Vršačkih vinograda", koja nije od onomad i nije među one 24. 

Šta sad, Uroše-Eliote? Dal po babu il po sttriček Mlađi?

I kako bi drugačije no sa Iznogudom srpske politike - Mlađanom Dinkićem? Opet, iskustvo nas uči da kad Mlađa krlja nema šanse da svi na nogama izađu sa terena.  

Piše: Vuk Bošković, Vice

"Meki rat" Rusije i Zapada na igralištu zvanom Srbija

Izgleda da je sve bliži trenutak kada će Srbija morati da se odluči sa koje će od dve stolice posmatrati ovaj igrokaz. Ili ćemo svi sa poda.

"U Rezoluciji se rad ruskih medija poistovećuje sa aktivnostima terorističkih grupa, poput Islamske države."

  Prenosim vest, bez mnogo želje da bilo šta dodajem osim onoga napisanog u naslovu.  

Beograd 16. jun 2008. | 01:22 -> 15:49 | Izvor: Tanjug --

Opremu za bežični Internet kompanije Telenor, koja je postavljena 11. juna u Studentskom parku u Beogradu, oštetili nepoznati vandali. 

Portal za bežični Internet je polomljen i išaran bojom u spreju, a jedan od dva USB modema za prenosne računare, na klupama za sedenje, takođe je polomljen. Prema rečima nekolicine stalnih posetilaca Internet parka, taj vandalski čin počinjen je najverovatnije

Ovaj tekst objavljujem uz ličnu ali posrednu saglasnost autora. Kratak uvod gospodin Bogunović nije imao prilike da pročita te naglašavam da su u pitanju moje misli i stavovi: Naslov je, takođe, moj.

Sva tragika i strahota ubistva devojčice samo je deo tragike i strahote koju živimo. Jer ubica ubije jednom; mediji i "javnost" u Srbiji žrtvu i sve oko nje kidaju, rastžu, pustoše dok na kostima ima truna mesa za ponuditi beslovesnom puku. Ako jednoga od onih koji su u  strašnom piru učestvovali bude na trenutak sramota a đubre koje imamo običaj da zovemo medijima izgube jednog čitaoca-gledaoca-slušaoca ovo je pismo ispunilo svrhu.

Gost autor: Goran Bogunović, ujak Tijane Jurić:

"Juče smo sahranili našu Tijanu. Došlo je mnogo ljudi sa svih strana da je isprate i pruže podršku. Želim da se zahvalim svima na tome. Naročito želim da se zahvalim svima koji su pomagali onako kako su mogli da Tijana bude pronađena - ne mogu vam svima pojedinačno zahvaliti iako ste to zaista zaslužili. Hvala svakome ko je podelio njenu sliku sa podacima, objavu, članak u novinama. Hvala svima na saučešću i rečima podrške i ohrabrenja - ne postoje te reči koje mogu utešiti, ali zahvalni smo na iskrenoj nameri onih koji su ih uputili. Želim da se zahvalim i onim čestitim novinarima koji su pomogli da se stvori dovoljno medijske pažnje da pronalaženje Tijane postane prioritet. Želim da se zahvalim i policiji koja je zaista uložila maksimum da ona bude pronađena, a verujem da bi se do rezultata i brže došlo da ih nije kočila birokratija.

20. oktobar 1944.

Prostor pijeteta

SKUPŠTINI GRADA BEOGRADA

Nekako ispada da teže posledice nisu nastale odlukom organizatora aeromitinga iznad stadiona i srpskih navijača. A trebalo bi da bezbednost nije ugrožena zahvaljujući preventivnom delovanju nadležnih službi.

Препричавала ми недавно мангупарија која по цео дан виси овде на ћошку моје улице са флашом пива у руци како је једна од најумнијих наших глава, политичар на великим висинама највише државне хијерархије Републике Србије, изјавио на неком скупу дословце:

"Ми ћемо бити на европском путу чак и онда када се Европска унија буде распала!"

Ја се одмах разнежио. Дарнула ме је та изјава у најдубља осећања и ударила на носталгију и жал за младос'  јер сам се одмах сетио оног чувеног поклича од пре скоро 37 година:

"И после Тита - Тито!" 

И неколико горких суза ми кануше у флашу са пивом коју сам држао у руци...

- Je l' imamo net u apartmanu?
- Aha. S kajmakom:)

Naš život je jedna neprekidna linija obaveza koje izvršavamo disciplinovano kao vojnici. Uveče brifing ko, gde i kada ide, vozi, vraća, kuva, nabavlja, uči...odlazak na posao i u školu se ni ne računa. Društveno-politički rad (ko se zaljubio, ko razbio glavu, koga muči kriza srednjih godina, koga treba voditi kod lekara, kome nabaviti lekove, kad se vraća Šešelj), pa povečerje. Ujutro gimnastika (kad bi se zezali:), umivanje, zubići, oblačenje, pakovanje užine i onda marš dok ne podobijamo žuljeve. Kulturni rad spadne na film s torenta i odlazak na dečji rođendan ili slavu. Dobro je kad su gubici minimalni, vojska malo rasturena, ali na broju.

Ipak, ponekad dobijemo odsustvo i odemo u prirodu.