Realno - nisam očekivao da se mi, kao oni neki štreberi, ljubimo ispred autobusa.  Recimo da bi neki mali, tajni mah-mah bio sasvim ok. Mungos se ni sa tim nije složio.

Ok, bar nismo brijali ono malo paperja sa nausnice. I to je nešto. A nije da nismo bili zapeli.

Poslednji iz ove serije tekstova posvećujem velikoj i neopevanoj ikoni socijalizma, Mary Burns (ovo je ujedno i neka vrsta ličnog hommagea mom jednogodišnjem boravku u Londonu).

Elem, vatrena i borbena Mary je mladog i neiskusnog Fridriha Engelsa privela mančesterskim užarenim fabrikama, viktorijanskoj (ili dikensijanskoj) eksploataciji dece, užasnim životnim uslovima koji su vladali u 19. vekovnom radničkom Mančesteru i, šire, Lankaširu (uzgred, okolina samog Mančestera je prava pastorala pravljena za ljude sa viškom vremena). Nije izvesno da li je Fridriha privela

Novac je nešto s čim se susrećemo u svakodnevnom životu, nešto što upravlja našim sudbinama, sudbinama naših roditelja, dece, unuka... Novac je, ponekad, ono što nam određuje sudbine, što nas nagoni da napustimo grad u kome smo odrasli, prijatelje, rodbinu, porodicu, novac je ponekad ono što ljude održava u lošim i disfunkcionalnim brakovima, a ponekad i jedina stvar koja ženu ili čoveka čini srećnim: stvar koja kupuje kozmetičke tretmane, ulepšavanja, cipelice, tašnice, ogrlice, seksualne igračkice, a ponekad, boga mi, i čitave partnere... U Srbiji se često za previše

Ima u filmu "Mr Montenegro" Dušana Makavejeva ona scena u kojoj pred zoru u "Zanzi baru", gastarbajterskoj krčmi-Vavilonu u predgrađu Stokholma, brat bratu zbog varanja na kocki nabije nož u čelo. Opšta frka, sirene, hitna pomoć, iznose ranjenika, panika pred skorim dolaskom policije, a onda neko drekne - STOP!Jedna slika za uspomenu!

Svi stanu kao zaleđeni - emigranti, personal, pijanci, bolničari i u sredini, na počasnom mestu, ranjenik kome iz čela viri samo drška čakije. I poziraju. 

Iz nekog čudnog i nedokučivog razloga ova mi je scena prva asocijacija na velebnu incijativu našeg predsednika vlade o ustanovljavanju Dana zajedničkog žaljenja. I ne samo ta scena, nego i Pirke Honolulu, prase na ražnju, i tenkić sa falusom koji zuji salom, i stajling Bore Todorovića na stokholsmskom aerodromu.

Ne bih umeo tačno da opišem šta se to desilo u lavirintu moje podsvesti da se pojave ovakva čudesa, no pretpostavljam da je bar jedan od razloga nesposobnost da se shvati šta se zaista krije iza velike državničke inicijative koja to, jelda, nesumnjivo jeste.

Ovakvu izbornu krađu može efikasno i masovno izvršiti samo organizacija koja je duboko suorganizovana sa državnim strukturama. Odnosno, isključivo stranka koja je na vlasti, i koja tu vlast namerava pošto-poto da zadrži

Ako ste politička stranka koja nema preterano obzira prema zakonima i političkom fer-pleju, vi ćete želeti da na sve načine obezbedite da ljudi iziđu na izbore i glasaju za vas. Neki od tih načina neće biti zakoniti, jer vi imate interes da birači glasaju za vas čak i ako vas intimno ne podržavaju, i svakako želite da proverite kako su oni glasali. Jer, sa razlogom sumnjate u njihovu poslušnost.

 Da nisam upoznala Stevana Filipovića mislila bih "regrutacija" mladih fašista. Istina, proveli smo zajedno samo nekih sat vremena, koliko je trajala emisija Radio Beograda u kojoj smo oboje bili gosti, ali dovoljnih sat vremena da neko ko ima 300 godina kao ja shvati da je čovek imao i dobru nameru i talenat, bez obzira šta ko pričao o ovom filmu. Kad kažem "dobra namera" mislim prvenstveno na želju da opomene na fenomen popularnosti fašizma (ali baš fašizma, ne nacionalizma koji može - šta god mi sad rekli - da bude pozitivan) i da skrene pažnju ljudima da taj fašizam i te kako

Kaže tičica da Srbija željno iščekuje rezultate merenja.

Odmah posle izbora BPPV (Bivši Prvi Potpredsednik Vlade), tada još uvek samo KMV (Kandidat za Mandatara Vlade) pustio je glas da namerava da pravi vladu sa manjinama (Pastorovim Madžarima, poruku poslatu prilično jasno predstavnici Hrvata nisu primili zbog međusobnih svađa) i Tadićevim novodemokratama. Onda su krenula bunarenja, reakcije, podmetanja,

Mislim, znam da nije najpopularnije, al' ko velim - ako ne može danas, a kad može?

Dakle, svima rođenim u FNRJ i SFRJ srećan Dan republike.

Pevajte,  pišite, kačite slike i razglednice.

Autor: Blogovatelj

Dakle ovako, drago blogopučanstvo...

Videli ste šta ste videli u američkom predizbornom cirkusu, da ja sad nešto dodajem i oduzimam, nema svrhe.

Tvrdim da će Doni Tramp biti naredni predsednik SAD.

Ko sme da se kladi sa mnom?

Iako ga je Slobodan Antonić pre dva dana hvalio na sva usta i pred čitalaštvom NSPM proglasio pravim patriotom, te čak dao "ekspertsku garanciju" da neće "popustiti pred Imperijom" nego nastaviti sa Koštunčinom politikom, Boris Tadić je baš u ta dva dana pokazao da ga nije napustio politički razum.

Najavio je da je spreman u Brisel poslati vladinu delegaciju koja bi usaglasila rezoluciju o Kosovu sa EU i SAD-e.

Danas je Tadić dobio medijsku i političku podršku sa više strana za tu odluku. U intervjuu za sutrašnju "Politiku" Toma Nikolić pruža ruku i kaže da