Iako ga je Slobodan Antonić pre dva dana hvalio na sva usta i pred čitalaštvom NSPM proglasio pravim patriotom, te čak dao "ekspertsku garanciju" da neće "popustiti pred Imperijom" nego nastaviti sa Koštunčinom politikom, Boris Tadić je baš u ta dva dana pokazao da ga nije napustio politički razum.

Najavio je da je spreman u Brisel poslati vladinu delegaciju koja bi usaglasila rezoluciju o Kosovu sa EU i SAD-e.

Danas je Tadić dobio medijsku i političku podršku sa više strana za tu odluku. U intervjuu za sutrašnju "Politiku" Toma Nikolić pruža ruku i kaže da

Postajem neosetljiv na podlogu kojom raspolažem. Potrebna mi je realnost koja neće od nas želeti da stižemo do savršenstva.. Da budemo ono što nam nije.. Nije naše, i nikada se neće ispostaviti.. da jeste. Nepotrebni napori.. (!)

Kako odoleti sirenskome zovu da se ovaj momenat, koji danas nekako prolazi bez zaslužene pažnje, i na blogu ovekoveči? 

Manje, doduše, zbog političkog značaja - jer ništa se bitno, zaista, nije dogodilo - a više zbog slutnje da sutra više ništa neće biti isto. Odnosno  da će g-đa Pešić, g-din Kacin i još neke ličnosti iz intelektualno-političkog  tjelesnog zdruga našeg zamalo de Gola  namah okrenuti ploču. Dakle,  gde smo stali sa pregovorima?

vesti b92;

Izvor: Tanjug 

Beograd -- Ivica Dačić je izjavio da su u diijalogu s Prištinom na vidiku veliki problemi, da nema novih dogovora i da ne zna o čemu bi trebalo da informiše parlament.

"Nema dogovora, jer prištinska strana ne prihvata i ne želi da razgovara da Zajednica ima bilo koji instrument vlasti, izbore, organe, izvršna ovlašćenja...", rekao je Dačić novinarima u Palati Srbija.

PITANJE: Šta kog đavola znači ova magla što pada na Vojvodinu? Ekstremno deluje priča   o ukidanju autonomije. To jest, deluje kao naprasna, došla niotkuda (ok, znamo da nije niotkuda i znamo da je priča o Vojvodini stara i često paralelna s nekim kosovskim pričama, a na štetu Vojvodine, koliko god to zvučalo kao da nije u vezi jedno s drugim) i sve znamo - ali deluje kao da je  neko, odjednom,  pojačao nekakav program, gde neki sede i svađaju se. Ekstremno, naravno, zvuči i Vojvodina republika (malim slovom, još nije avanzovalo do odcepljenja) i deluje, ovako sa strane, kao da se njom bave samo neki marginalci političke scene.

Kad si mali kao Srbija, i siromašan kao Srbija, i nesrećan kao Srbija stvarno ti treba zlatna žabica da bi na mestu kmeta dobio nekog poput našeg kmeta.  I da je mutnim i uzburkanim vodama međunarodne politike navigava mudri i hladnokrvni kormilar.

 A i vidi se kakav je gorostas u odnosu na brata Vladimira.

               Evo me gde sam zagazila u trinaestu godinu kako sam se registrovala na Blog devedeset dvojke. Preporučila mi ga je jedna od mojih mnogobrojnih pobočnih zaova, tačnije, obratila mi je pažnju na pisanje Jelice Greganović.

Iako sam bez ikakve sumnje temeljno i visoko obrazovana, nad-nadprosecno inteligentna, do srzi ateisticka, do neizdrzljivosti racionalna, do apsurda sumnjicava, i do bola svesna osoba, moram da priznam da s vremena na vreme procitam svoj (a i jos poneki) horoskop. Da ne bude zabune (za apsolutno opravdane podsmehe me apsolutno zabole) to je najcesce slucaj kad mi preko web stranica renomiranih svetskih i domacih medijskih kuca isti dodju na "a mouse click away"...

Sad, uopste ne treba imati iluziju da imam i zrnce verovanja u to sto je neki slatkorecivi sarlatan/sarlatanka nalupao

Da li bojkotovati ili ne i šta bojkotovati a šta ne? Boris Tadić je posle gostovanja sa Vesićem na RTSu napisao da bi tu televiziju trebalo bojkotovati i da njegovo gostovanje to dokazuje. Malo mi je čudan da njegova izjava jer on godinama nije ni bio na RTSu tako da bi se bojkot u suštini sveo na to da Bujošević nastavi da radi ono što je radio i do sada, tj da nastavi da ignoriše postojanje druge istine osim one koja dolazi od predstavnika vlasti.

S druge strane javljaju se ideje da treba bojkotovati parlament. Uslovi tamo su takvi da bi se Kaligulin konj najbolje

I još jednom, po ko zna koji put, se pokazalo da nema te ankete, nema tog statističkog ispitivanja, nema tog "polla", čega sve ne, koji će pouzdano utvrditi šta ljudi misle i osećaju. Još smo mi daleko od sveta u kome će algoritmi vladati ljudima. Granica ljudske iracionalnosti nema- tj ista je bezgranična.

Stvarnost je nepredvidljiva, a smisao je samo pričica kojom sebe naknadno ubeđujemo (ili uspavljujemo) da je situacija pod kontrolom.