Читам све ове постизборне постове са све коментарима и мислим се нешто...

EDIT: Na molbu moderacije zaključano za komentare tokom izborne tišine. Otvara se u nedelju u 2000.

U mojoj zgradi živi 27 ljudi. Tako kaže Infostan i tako deli zajedničke troškove. Doduše, pred kraj 2016. umrla je baba S, uredno prijavljena, umrlica izvađena, ona sahranjena... ali Infostan je još vodi na spisku za zajedničku vodu. Ali pohvalno je da je konačno skinuo sa spiska komšinicu Đ koja je umrla 2015.

Smoriše ovi dugi blogovi!

Dakle, suština izbora je ko će u Sırbistanu biti glavni Sovnarkom. Владимир Владимирович, люби меня, а не его. Jedan ili drugi Šešeljev klončić.

E, moj Josipe Brože!

P.S.

A KK2 je mudro, dubokoumno i promišljeno izabrao da mu prvi predizborni miting vodi bivša članica JUL-a poznata po hrabrom

Čitajući povremeno razne komentare, sukobe i prepirke na blogu B92, setio sam se jednog razmišljanja pokojnog komičara Džordža Karlina (George Carlin) o vozačima u saobraćaju. Kaže Karlin: "da li ste primetili da su svi ljudi koji voze sporije od vas idioti, i da su svi oni koji voze brže od vas manijaci?"

Ovo se može formalno analizirati na sledeći način. Uzmimo, na primer, da vi vozite brzinom od 50km na sat, i sebe smatrate

Realno - ima li Srbija boljeg kandidata za predsednika od Tomislava Nikolića? Da je reprezentuje u njenoj punoći i celini? Nekog oko koga mogu da se, kako nam istorija kaže, ujedine muftija Zukorlić, magistar Velimir Ilić, doktor Vojislav Koštunica, Milo prepodobni Đukanović, doktor Vesna Pešić, Nataša Kandić?

Ok, ima li takvog kandidata sem Vučića, jer on, Vučić još i Čedu Jovanovića, Andrića, Nenada Prokića, Vuka Draškovića i našeg Krleta reprezentuje. Ali - on je zauzet. Možda.

Dakle, postoji li čovek koji bi bio kompletnija i verodostojnija slika u kojoj bi se Srbija ogledala? Toma, Dragica i ja mislimo da ne. Ako se Aleksandar tako izjasni i sa nama složi, onda će nam se pridružiti bar još 50% onih kojima demokratija daje pravo da se sa Aleksandrom (kao sa drugom Titom, Slobom, Vojom jednim i drugim u neposrednoj prošlosti) slože potpisom na glasačkom listiću. Dakle, misleći deo Srbije, koji uvek ima jasan stav i ozbiljno, objektivno i odgovorno promišlja žiuvot i politiku.

Ok, drugari, pokrili smo Brehta, US izbore, Brexit... e sad na red dolazi pravi rokenrol: Italija. Referendum, na kome niko ne razume pitanje, ali svako razume odgovor, u zemlji koja je u proteklih 70 godina promenila 65 vlada. Nominalno 8. ekonomija sveta, treća po broju izdatih državnih obveznica, Italija se nalazi u velikom padu i velikoj krizi. U zemlji sa 15-64 zaposlenošću od oko 55% (samo je Grčka gora sa nešto oko 52%, Španija, tek nešto malo), ogromnom zaduženošću, bankama koje masivno praktikuju extend and pretend način poslovanja zbog dugova koji se najverovatnije nikad

Kažu još 1980. A evo sad je umro i Kubancima.

Ostade samo

Jutrošnju rutinu mi prekinu BBC ticker sa vešću da je na Facebook stranici Leonarda Cohena objavljeno kako je Cohen preminuo. Nisam neki Cohen fan (tj nisam nikakav), ali mi je pažnju privuklo to što je BBC preneo vest sa Facebooka. Ko je pratio ove američke izbore sigurno je zapazio da su u post-klimaksu izbora mainstream mediji optuživali Facebook za pružanje platforme nekakvim ekstremistima, pogrešno informisanje i za, generalno, omogućavanje nekim do juče opskurnim grupama da proturaju svoju sliku sveta i "informišu" glasače na nekoj masovnoj razmeri. U junu 2016. Elon Musk

I još jednom, po ko zna koji put, se pokazalo da nema te ankete, nema tog statističkog ispitivanja, nema tog "polla", čega sve ne, koji će pouzdano utvrditi šta ljudi misle i osećaju. Još smo mi daleko od sveta u kome će algoritmi vladati ljudima. Granica ljudske iracionalnosti nema- tj ista je bezgranična.

Stvarnost je nepredvidljiva, a smisao je samo pričica kojom sebe naknadno ubeđujemo (ili uspavljujemo) da je situacija pod kontrolom.