Самоубиство Европе као могућа будућност – Мишел Уелбек „Покоравање“

Мишел Уелбек је сваком књигом стварао неку провокацију и изазивао размишљања и дискусије о садашњој и будућој судбини савременог човека, у том смислу он је један од ретких и драгоцених савремених писаца. У „Могућности острва“ иде у далеку будућност, вероватно-невероватну али могућу и пре свега забрињавајућу. У роману „Карта Територија“ уводи себе, писца Уелбека, као књижевни лик и убија га, присуствује својој сахрани и описује је. У сваком његовом роману виђење Запада је критичко и више има разлога за стрепњу него за наду, а у „Покоравању“ то достиже врхунац.

- Европа је извршила самоубиство које је трајало неколико деценија - каже ректор Сорбоне Робер Редиже, Белгијанац који је прешао у ислам. Уелбек описује последице „самоубиства Европе“ и Запад који проналази решење и катарзу у - прихватању ислама.

           ИЗМЕЂУ КРСТА И ПОЛУМЕСЕЦА  

            Бехлул је посматрао фигурине,  оне готове, затим недовршене и тек започете. Ненад поцрвене: видело се да их производи по три-четири упоредо. Али Бехлулово лице је имало достојанствен изглед, као да гледа уметничка дела у неком музеју.

            - Груби радови су шаблонски – Ненад осети потребу да објасни. – Ослобађам се сујете, да је опет стекнем у завршници.

            И он показа две-три завршене фигуре, наизглед исте, са различитим детаљима.

            Бехлил је замишљено климао главом.

            - Свако отплаћује дуг свом идеалу – проговори. – И ја сам то плаћао, само на други начин.

            - Идеал је да свака фигурина буде јединствена, да створи свој сопствени простор.

            - Знате ли шта је идеално дело код нас, Арапа? Кад нешто исклешеш у камену и оставиш у пустињи на сунцу и ветру који носи песак. После хиљаду година имаћеш идеално дело.

CIA, Vatikan, Kominterna (pardon, ne Kominterna, to su naši dobri i prijateljski Rusi koji nam nikad ništa našao učinili nisu), muhadžedini, Kurdi, pederi.... (dopunite sami po nahođenju ili uzmite spisak sa nekog od srpskih patrijotskih sajtova ili sa nekog nezavisnog medija a možete i da pitate neke od dobro

Poslednji iz ove serije tekstova posvećujem velikoj i neopevanoj ikoni socijalizma, Mary Burns (ovo je ujedno i neka vrsta ličnog hommagea mom jednogodišnjem boravku u Londonu).

Elem, vatrena i borbena Mary je mladog i neiskusnog Fridriha Engelsa privela mančesterskim užarenim fabrikama, viktorijanskoj (ili dikensijanskoj) eksploataciji dece, užasnim životnim uslovima koji su vladali u 19. vekovnom radničkom Mančesteru i, šire, Lankaširu (uzgred, okolina samog Mančestera je prava pastorala pravljena za ljude sa viškom vremena). Nije izvesno da li je Fridriha privela

Nisam siguran koji je od uobičajenih blogovskih zavidljivaca, gunđala, pljuvača, kvariša, mrzitelja... pre 15-20 dana na nekom blogu komentarisao moju sasvim usputnu opasku da sam bio dugogodišnji dobrovoljni vatrogasac. Ne znam koji ali sumnja, naravno, pada na jednog od dva najveća zajedljivca i zavidljivca, predstavnike sitnodušne mizernoegzistencije. Dakako da bi se lako moglo naći, mislim da je na blogu kod Zili ili Wua ali nije mi to cilj.

Овде, бре, постало до зла Блога досадно!

(најмамљивија ствар на овом Свету је . . . . његова пролазност)

Брауново кретање копирајући, усмери ми ево одскора, мили Газда, надасве у одлукама практичан, моје радно лутање по Србији (наново) у Таково јер приводи се вишегодишњи путарски посао крају,па је ред ( како додуше и уговори прецизирају) резимирати урађено.

Kaže mi ptičica da je jednom prilikom prošle godine sazvao sednicu Vlade. U neko sasvim normalno doba, u radni dan u 2 popodne, ume on da zakaže i nedeljom u 7 ujutru. A i bila je u sali za sednice, ume i tu da bude kreativan pa zakaže, recimo, u ugljenokopu.

Uđe on tačno na vreme, svi ministri već za stolom, znaju da nema da se kasni, fali samo jedan koji se unapred opravdao nekim inostranstvom. Sedne Gospodar, nit romori nit govori. Ne progovara. Ne

Beograd, strogi centar, opština Stari Grad, ponedeljak 13.6.2016. u 15.45

Dolazim sa ženom kolima pred kuću, uparkiravam se iza ćoška i, pošto imam da obavim nešto hitno u strogom centru grada, odmah sedam na motor. Okrenut sam raskrsnici leđima, dogovaram se sa ženom šta da kupim u povratku, ona je okrenuta semaforu na kojem je vozačima iz moje ulice crveno. Raskrsnica je na maloj uzbrdici; ulica je sasvim

Možda jedna od najupečatljivih scena poznatog bosansko-hercegovačkog filma "Remake", filmskog debija sarajevskog pozorišnog reditelja Dine Mustafića u kojoj jedan od glavnih likova Ahmed Karaga (lik tumači Miralem Zupčević) svome sinu pripoveda kvintesencijalnu mudrost u kojoj se oslikava sva stravična jednostavnost i dubina balkanskog paradoksa: "Što je bilo biće, što se radilo, radiće se..."

Poput filma, Balkan je tužna priča o cikličnoj i istorijskoj povezanosti tragičnih ljudskih sudbina i spirale zločina u kojoj jučerašnje žrtve postaju današnji vinovnici