Piješ, na primer, pivo.

Iii, doobro.… Piješ ga na raznim mestima i u bezbrojnim

okaziOnima… na brzinu ili laganim, odabranim

gutljajima,  zadovoljstvu u radost, pasionirano, svesno, na iskap,

turobno, mutno… ledeno, mlaako, bajato, top skupo ili jef(t)ino… 

Poštovani čitaoci i čitateljke bloga B92. Ovom prilikom želim da vas pozovem na Tribinu pod nazivom "Uvod u političku teologiju" koja će se održati u petak 29.04.2011, u Domu Omladine u Beogradu (Sala I sprat) sa početkom od 19.00h.

Naslovom želimo da osvetlimo osnovne pojmove i implikacije političke teologije u svetu, kao i njene implikacije unutar

Odmah da kažem, nije Nikolić ni prvi ni poslednji političar koji odlazi na noge verskim poglavarima i glavarima, radili su mnogi pre njega, rade  i sada. A sve dok tako rade pokazuju da još nismo dostigli nivo savremene evropske demokratije.Da je normalno, kao što nije, bilo bi normalno da se sastaju  muftija Zukorlić i za Sandžak nadležni vladika pa da prodivane o bratskoj saradnji  jerbo smo svi braća u veri i Bogu dok se bratski ne posvađamo i ne potučemo. Dakle, niti je Tomislav Nikolić vladika niti je Muamer Zukorlić stranački lider, pa čemu onda susret sa čisto političkom konotacijom?

 

Kako to da se odjednom “nađoše” i pokazaše “visok stepen saglasnosti”?Kako će taj zaokret

*

Nomadima nije mesto u gradovima. Za one silom prilika zarobljene u njima, san o bekstvu iz civilizacije je kao moranje da se ponovo prodiše. Zato grabim prve neradne dane i hitam tamo gde nebo nije omeđeno krovovima.

Brzi voz šiba 300 km na čas. Prebrzo za uživanje. Oči gladne lepota prikovane su za prozor, iza kojeg se slivaju prizori zelenih pirinčanih polja, šuma i jezeraca, kao u širokom potezu kakve volšebne četkice. Osećam golicanje daljina u nozdrvama i radost koja narasta.

Драги читатељи Блога Б92. Задовољство ми је да најавим следећи пројекат. 

Центар за отворени дијалог - центар за интердисциплинарна религиолошка истраживања и политичку теологију и Хришћански културни центар уз подршку Фондације Конрад Аденауер ће организовати почетком следеће године пријекат под називом „Хришћанство и демократија, између антагонизма и могућности".

Овим пројектом желимо да окупимо друштвено ангажоване младе људе, студенте, дипломце, постдипломце свих профила, научно усмерене, чији ће предавачи бити професори универзитета, клирици, политичари, министри. Почасни предавач ће бити један од утемељитеља политичке теологије у свету, познати римокатолички богослов Јохан Баптист Мец. У току предавања поставићемо питања и дати конкретне одговоре, да ли су људска права и слободе, као и демократија спојиви са Хришћанством, какав је однос хришћанских традиционалних цркава и верских заједница према демократском систему, политичким партијама, као и каква је ангажованост верника у политичком животу земље.

Slučaj vladike Artemija i njegova smena sa mesta vladike Raško Prizrenskog potvrdio je simbiozu dva ekstrema, "dve Srbije" kako oni sebe vole da zovu. Izvinjavam se zbog neznanja, pošto ne znam koja je prva, a koja druga, ali eto ih opet na istom putu odbrane vladike Artemija. Tako su se zajedno našli Obraz i Garda cara Lazara sa jedne i "ekspert za SPC" Mirko Đorđević i liberali ateisti sa druge strane. Verujem da će se naći na istoj strani kada tema bude vladika Vasilije, Filaret, Pahomije i Nikanor. Za smenu vladike Artemija optužuju predsednika Tadića. 

O potrebi za

 AleXandar Lambros

Jako me je potresla ova situacija oko Beka. Mislim, živeo sam u ubeđenju da iz ove zemlje odlaze samo nepristojno siromašni. I nepristojno pametni. Kad ono ... Kakva je to zemlja koju čak i nepristojno bogati napuštaju? Jer, s kintom je dobro valjda svuda. Posebno u Srbiji. Sve je jeftino, džabalesku takoreći. Poštenje, moral, kredibilitet, profesionalizam, talenat, znanje, entuzijazam, požrtvovanje, rodoljublje, integritet, pravda .... sve je ovo na neprestanoj rasprodaji jer zalihe nikako da se istroše i ponuda je uvek veća od potražnje. Skupi su samo hrana i garderoba. Nepristojno skupi. Al kad imaš kintu te stvari svejedno pazariš u Evropi koja je, ako je nemaš, mada kontinent na kome živiš, nepristojno daleko.

gost autor: Pat Condell

prevod: AleXandar Lambros

Nedavno sam dobio nekoliko imejlova od ljudi iz Saudijske Arabije koji su, izgleda, iskreno začuđeni zbog čega kritikujem njihovu zemlju. Zemlju koja, da se podsetimo, aktivno finansira širenje islamskog ekstremizma po Zapadu, kao otrovnu farbu, koja izvozi milione knjiga širom sveta koje decu uče suprematizmu, separatizmu i mržnji prema nemuslimanima, i koja donira desetine milione dolara godišnje školama u Pakistanu koje treniraju decu da postanu bombaši samoubice. Zemlju u kojoj žene imaju status negde između ljudskih bića i domaće stoke i u kojoj se nad ljudima sprovode smrtne kazne za stvari koje u civilizovanom svetu nisu čak ni prekršaji, zemlju u kojoj vladajuća klasa slobodno uživa u alkoholu, drogama i svakoj vrsti poroka koji možete da zamislite dok istovremeno sopstveni narod zatvara u društveni i psihološki zatvor za njihovo sopstveno moralno dobro. I onda se pitaju zašto?