Ne pamtim kada sam se toliko smejao gledajući jednu fudbalsku utakmicu. Ono što se večeras odigralo u Briselu privući će mnoge ljubitelje Moldera i Skali da pogledaju snimak utakmice. Naime,Partizan je u svojim redovima imao sjajnog Brazilca Klea (svi se nadamo da će igrati za Srbiju), odličnog Ilića koji se povredio negde u 18 minutu, sigurnog Krstajića i još par koliko toliko solidnih igrača. A na golu - Radiša. OK, čovek nije kriv, Partizan boljeg nema, a on bolje ne zna.

Pre dve nedelje u Domu Omladine u Beogradu je održana konferencija pod nazivom "Medijizacija religije i/ili religizacija medija". Pitanja kojima se bavio ovaj naučni skup bila su uticaj religije na medije i obratno, uloga medija u afirmaciji religiozne svesti, ekranizacija religijskih događaja i njihova zloupotreba.

Neki od gostiju bili su: akademik Vladeta Jerotić, prof. dr Zorica Kuburić, prof. dr Dubravka Valić Nedeljković, prof. Vladislav Šćepanović, prof. dr Radovan Bigović i drugi učesnici, među kojima je bila i moja malenkost. Na skupu je predstavljeno i hrvatsko izdanje najpoznatijeg svetskog bogoslovskog časopisa "Concilium".

Ono što za nas kao prisutne bilo zaprepašćujuće a ispostavilo se i za kolege iz Hrvatske radio televizije jeste apsolutna nezainteresovanost domaćih medija da isprate naučni skup na kojem su učestvovali znameniti gosti iz zemlje i inostranstva.

AleXandar Lambros

 

34. Žene vaše da ćute u crkvama; jer se njima ne dopusti da govore, nego da slušaju, kao što i zakon govori.

35. Ako li hoće čemu da se nauče, kod kuće muževe svoje neka pitaju; jer je ružno ženi da govori u crkvi.

iz poslanice Sv. Pavla  Korinćanima  14:33

 

Milan Nikolić

INTRO/EDIT: Bes poklonika unitarnosti i jednoobraznosti čija se sva mudrost rezimira u frazi "Srbija Srbima", ali ne samo u odnosu na krvna zrnca i genetiku, već i u propisanom modelu mišljenja, govora, veroispovesti, jezika, dakle svih "jahača identiteta" dopunjena je i svojevrsnim, nepisanim, ali podrazumevanim, kanonom vizuelnog, ličnog stila i imidža.

Posle dva meseca boravka u ovoj nadasve cudnoj i veoma mirnoj i lepoj zemlji desilo se i neminovno - upoznao sam konacno domacine - Malajce. Vec sam pominjao kako sam ovde okruzen Kinezima i da idem kod frizera Indijca, ali Malajce jednostavno nisam imao prilike da upoznam malo bolje. Nista o njima nisam znao osim da su malcice tamniji od nas i da su muslimani. To sam primetio odmah po sletanju, jer su sve zenske osobe imale pokrivene glave maramama, tj.burkama. Crvenkapa, zutokapa, tufnokapa ili sarenokapa - ima ih raznih, samo sto ne primetih nigde vuka, ali o zivotinjama drugom prilikom.

 

 Moj gost: Mr.Loader

Teško je bilo gledati sliku u tv izveštajima. Nije lako ni pisati o tome, jer stoji onaj bremenit, pomalo i katastrofičan osećaj. Ali, treba. Bolje nego ćutati.

Monasi koji se pesničaju… To je scena koja poražava, koja deprimira.

Nesporne činjenice:

1. 2.3.2017. oko 19.45 na putu Vranje-Beograd, oko 1 km od Predejana u smeru Leskovca (Beograda) automobil u kojem se nalazila ministarka Slavica Đukić Dejanović (СЂД) učestvovao je u saobraćajnoj nesreći; u udesu su učestvovala još 2 vozila (kamioni)

2. U automobilu su se nalazili СЂД i vozač

3. Oboje učesnika udesa prevezeno je u najbližu ovlašćenu medicinsku ustanovu gde

Možda je vladika zaboravio, ali Svevišnji očito nije, Konstantin Veliki je do poslednjeg daha bio paganin. Krstili su ga tek na samrtnoj postelji.

U to ime, odlična priča blog kolege, Dragana Jakovljevića, koja zaslužuje da bude na naslovnoj strani:

 

 Великодостојник је најпре, сметнувши с ума да Свевишњи често уме да дела потпуно супротно од наших очекивања, обећао да ће на Константинов рођендан отићи у нишко породилиште и бебу која се прва роди, даровати златом. Ако родитељи тако буду желели, даће му и императорово име. Није, дакле, било никакве дилеме да ће прворођена беба бити мушко, што је јавност навело на сумњу да се владика о полу детета претходно добро информисао коднадлежних.

Carevine i države su dolazile i odlazile, a on je ostao. Razne vojske su marširale pored njega, dolazili su poraženi pobednici i ispraćani pobeđeni okupatori, a on je stajao. Dinastije se smenjivale, bezbrojne vlade se dizale i padale, razni režimi su uspostavljani i obarani, a on je mirno gledao. Sve je prolazilo – on je opstajao. Zar nije smešno i tužno da se jedan današnji ministar usuđuje da govori šta treba ili ne treba da se radi sa tim i takvim hrastom? Treba prvo da stane pored hrasta i uporedi senke.

Gost-autor Voki Vasić