Kaže mi ptičica da je jednom prilikom prošle godine sazvao sednicu Vlade. U neko sasvim normalno doba, u radni dan u 2 popodne, ume on da zakaže i nedeljom u 7 ujutru. A i bila je u sali za sednice, ume i tu da bude kreativan pa zakaže, recimo, u ugljenokopu.

Uđe on tačno na vreme, svi ministri već za stolom, znaju da nema da se kasni, fali samo jedan koji se unapred opravdao nekim inostranstvom. Sedne Gospodar, nit romori nit govori. Ne progovara. Ne

 

 

Gde su granice slobode? Gde su granice slobode izražavanja? Postoje li uopšte? Ko ih određuje? Ta i slična pitanja proistekla su iz pariskog masakra nad 10 zaposlenih u "Šarliju Ebdou". Mada neki misle da se ona uopšte ne smeju postavljati. Misle da ona predstavljaju simboličko "ali", kojim se relativizuje zločin.

 

Povod za ovaj tekst je jedan komentar Vojislava Stojkovića (Jeremije) na mom blogu. Pošto pomenutog Čoveka izuzetno cenim, rešio sam da se malo potrudim oko ovog teksta.

Vojislav se interesovao za Ispovest u Pravoslavnoj crkvi. Ispovest bez pokajanja u Pravoslavlju ne postoji, ona je deo Svete Tajne Pokajanja.

NASTANAK

Sveta tajna Pokajanja vodi poreklo od Isusa Hrista. Hrist je u svojim propovedima govorio: "Pokajte se,

Milan Nikolić

 

Sjajno

Zabavno

Zastrašujuće

Dosadno

Dokle više

Kreativno

Dno dna

Konačno

 

Ovo su ponuđene opcije kojima čitaoci na jednom portalu mogu da ocene tekstove i vesti koje čitaju pa samim tim i izveštaj o novoj ideji države da popovima dodeli penzije. Ja bih rekao – Kreativno. Tamo gde je sve što može biti tagovano pojmom politika postalo toliko besmisleno, destruktivno i tragično interesantno je posmatrati da li u užasu, jadu, ludilu, ruganju, propadanju, može da

Gost-autor Luka Rubinjoni

 

Poštovani čitaoci i čitateljke bloga B92, pred vama se nalazi uvodni deo moga rada koji govori o potrebi afirmacije kontekstualne teologije u srpskom bogoslovlju. Pitanje o nužnosti ovakvog interdiscipliniranog dijaloga pokrenuo sam na konsultacijama sa verskim zajednicama u okviru  projekta REKOM u Beogradu.

Može li bogoslovski diskurs da se razvija nesmetano

Djavo (ili bog?) mi nesto ovih dana nije davao mira. Sto puta sam sebi rekao da necu, da ne treba to da radim, da nema potrebe da se uplicem (opet) u ta vrzina kola. Ionako se radi o licnom izboru, licnom osecanju i unutrasnjem sklopu i ustrojstvu svakog pojedinca.

Pa zasto onda (jos jedan) blog o religiji?

Zato sto se, narocito u poslednje vreme, sa obe strane toliko zamutila granica izmedju vernika i nevernika, religioznih i ateista, crkve i drzave, institucija vere i institucija slobode, agnostika i... dve stolice... da sam morao da reagujem.

Sve Face Raspale Jugoslavije. Ako je neko pomislio da ce u ovom tekstu biti price o bivsoj drzavi pogresio je. Ali ne puno, jer mada stare drzave vise nema, ljudi koji su u njoj rodjeni i dalje koracaju belim svetom. Nakon sto sam se preko mojih blogova upoznao sa nekim ljudima sa nasih prostora sa kojima delim ovo poluostrvo odlucio sam da jedan vikend provedem u centru Malezije - KL

Pola familije, s obe strane genetskog stabla, danas slavi slavu, samo mi, otpad sveCki, ne. Mene je, kao prvo, nešto mrzelo da pravim gozbu za nas troje, jer jebo te, zavejana nam zemlja, niko ne bi mogao da dođe. Kao drugo, niko ni s kim ne razgovara, pa su svakako podeljeni na dva tabora, za nas, kao treći tabor, niko nema mesta u srcetu. Kao treće, da smo pak mi odlučili da smrzavamo guzicu ka jugu ili još severnije odavde, išli bi kod teče koji još nije skont'o da je Sv. Nikola posna slava i kog redovno za slavu vata teranje, pa spopada dalje rođake, iako mu je tetka mali milion