Oni što kukaju za neizvršenim vojnim udarom '91 (a tražili bi vrišteći smrtnu kaznu posle mesec dana za one koji bi taj vojni udar izvršili); 
i oni što nariču za 6. oktobrom dvehiljadite (obožavaoci "naših navijača" do 10 oktobra i pljuvači Đinđića zbog njih od 11. oktobra) - to su isti koji su prizivali i prizvali 13. mart.
Taj 13. martje bio dan bez Đinđića, kad on više nije mogao da se brani od novih vlasnika njegovih stavova i mišljenja, dojučerašnjih pljuvača i podsmevača onome što je radio.
Oni sigurno nisu Đinđića ubili direktno ali se podsmevaju i hnjemu i svemu što je on gorovrio i radio čitavog svog života.

Имам једног другара. Мислим, имам их више него ово је прича о том једном.

Sedim i gledam je pravo u oči.  I ona mene gleda. Ne skida pogled. Na radiju neka tiha muzika. Ja pijuckam svoje omiljeno piće,rakiju od dunje.

Pravim se da je ne primećujem. Ne vredi. Ona bi da se druži sa mnom. Do trećeg pića bila mi je odvratna. Sad mi je čak i simpatična.

Sleće mi na ruku a onda i na lice.Šta je to što je vuče ljudima?

Pažljivo je gledam.

Sećam se jedne SF priče koju sam čitao kad sam bio mlad.

Prepričana u grubim crtama  glasi ovako.

Genijalni naučnik je napravio vremensku mašinu,teleporter.Ta

koliko ja vidim, srbija ima više prepreka na putu samostalnog i uspešnog državništva, statehood-nosti svojevrsne. ima dosta prepreka sa strane, ono pravoslavna zemlja, pa samim tim i ne previše dobrodošla u Zapadnom Klubu (navedite 1 pravoslavnu zemlju koja je uspešna na zapadu - ne računajući izrael gde su zer jews amongst the founding fathers of USA pa se ne računaju?) - premda ja iz ličnog iskustva tvrdim da onaj koji poštuje sebe stekne poštovanje i drugih, i to p.e. zapadnjaka, pre ili kasnije. izbačen sam iz jedne američke škole svojevremeno jer sam se potukao s nekim glavonjom koji me je nazivao "malim miloševićem" i pričao da smo zasluženo dobili po labrnji. zanimaju me lična podmetanja noge, odnosno unutar nas samih.

negde mi se chini da u celokupnim ovim tranzicionim mukama radjanja srpskog slobodnog drushtva dramatichno odsustvuje kvalitet slobodne savesti, savesti u najshirem mogucem smislu i znachenju te rechi, like being free to act mindfully as you feel. i have an impression that it simply misses.

i am not sure really how to explain it. once i 've read an analysis, just prior to the game in between pao and maccabi, it was about zelko obradovic as a coaching person, that, in his mind, he is a sort of slavic dictator  with an affinity to scare the people, whom everyone obbeys since they're afraid of him. 

Verovatno i vama ali meni se vrlo često dešava da mi nešto padne na um i počne da burgija i vrti, potirući sve ostalo ili ga bacajući u daleku pozadinu. Kakav već jesam, o'ma pristupam procesu razrešavanja, oštrim mač, Gordijev čvor je to, mora se po Aleksandrovom receptu.

Jutros mi je u glavi iznebuha zazvonila reč ISKAZ! Prosto sam mogao da je vidim, svetlela je jarkim fluorescentnim sjajem. Sada dok ovo pišem, hladne glave i veoma priseban, padaju mi na pamet: Iskazi svedoka na sudu, iskazivanje divljenja prema, iskazivanje poštovanja, pravilnik o metodologiji ISKAZivanja podkriterijuma u odgovarajući broj bodova...i svakakve druge banalije. Ništa od toga! Možda ćete pomisliti: Reč kao reč i pogrešićete!

zagrijavanje za  Super Bowl... 

Lejn Džonson, Isak Seumalo, Džejson Kelsi, London Dikerson, Džordan Mailata 

    On the end

    We will see

    That there is no end

    Life is a dream 

     Keep on dreaming