Pre neki dan, televizor je konstantno upaljen, moj sin je to nasledio od babe, moje majke, u nekom filmu zakačim skoro sam kraj. Dve budaletine, šalabajzeri, mudroseri, šumideri...i jedan od njih kaže onom drugom: Kako ono reče Konfučije, život je sranje a onda umreš. Upiš'o sam se od smeha! Posle mi sin kaže da je bilo još: I onda si duuuuugo mrtav...

Tja! Prođe ovih nekoliko dana a meni to u glavi i nešto se mislim: Okreni, obrni, ima tu nečega!

Da mi je život sranje, bar dvaesepet godina unazad, sranje je! Jednom, ima tome nešto više od šest godina, sam skoro umro, umreću svakako a ka'ću, ne zna se ali je sigurica...uostalom svi ćemo! DakleM! Život može biti sranje, dužeg ili kraćeg trajanja a onda umreš. Ipak!

Београд, данас ујутро, у просторијама интернет провајдера који рекламира себе као „озбиљну везу":

- Добар дан.
- Добар дан.
- Имам проблем. Заборавио сам шифру свог личног, а мање коришћеног мејл налога. Послао сам три мејла Вашем супорту, али не одговарају.
- Хм. А који је налог?

Istorija napreduje u protivrečnostima, što su dobro zapazili oni koji su o njoj ozbiljno mislili, bez obzira da li se radi o Hegelu, Marksu ili Valerštajnu. Protivrečnosti istorije postaju belodane „običnom svetu", koji se ne bavi njome profesionalno kroz naučna istraživanja, tek u vremenima kriza i nestabilnosti, kada ljudi, vođeni svojim egzistencijalnim porivima, počinju da se pitaju šta nosi dan, a šta noć.

Svi komentari

Đilas kralj!!!!!!! :)

Konačno da neko nekome skreše u brk :)

Svaka mu čast na ovome

Ovo se zove rasizam, ali će većina to shvatiti kao divan humor!!!

Rasista... izgubio je moj glas

Kako se samo tamo neko nasekiro za naše Rome.A do sad niko nije ni probao da učini za njih nešto a kamoli učinio koliko Djilas.I da naravno da mu treba odgovoriti ovako ironično kad sebi neko može da dozvoli ovakav bezobrazluk.

Svaka čast Đilas. Pametan odgovor:

Признајем да ми

Ili: Muk u Mraku

Da je Dobrica Ćosić poživeo verujem da bi ovo vreme opisao u romanu koji bi naslovio sa „Vreme laži". U tekstu objavljenom u „Vremenu" Đorđe Vukadinović (VREME 1241, "Strpljenje do novih obećanja") pobrojao je nedavno samo one najglomaznije i najopskurnije Vučićeve šarene laže; od sto milijardi evra koje čekaju na granici da svane sunce sa Nikolićem, preko fabrike čipova od 3-4 milijarde dolara do Mercedesa iz Rakovice. I ne zna se, prosto, da li je više lagao kad obećava da nešto neće ili da nešto hoće.

I sve je sjajno dok hipnoza traje i dok se i pučina, i vlastela, a bogami i učenjaci i filozofi dive njegovom bajnom nevidljivom ruhu što ga je sam skrojio pa tako gologuz i sa svojom taštinom u stalnoj erekciji šeće kroz od divljenja obnevideli špalir.

nsarski juče

CITAT :

Ovaj blog od 11 rečenica (ako sam dobro prebrojao) u furioznom ritmu pokriva sve pod kapom nebeskom.

..............................

Uz to linearnost vremena je zabluda, darvinizam takođe.

Ukazujući na nesumnjivo kratak broj rečenica, pritom izražavajući (opravdanu)  sumnju u vlastiti rezultat/e prebrojavanja, i dajući poprilično pretencioznu i neodređenu ocenu  deskriptivnog tipa 'pod kapom nebeskom'  a uz sve to karakterišući

* vidjeti pod crossover ;)

 Petrovgrad, 1890. godina, na času latinskog jezika, jedan učenik 2. razreda gimnazije, krišom čita pod-klupom-izvučenu knjigu. Reklo bi se – klasična scena, gotovo arhetipska. No, ovaj put nije u pitanju nikakakvo lascivno štivo, niti pustolovni roman Aleksandra Dime, koji su u to vrijeme bili jako popularni među njegovim vršnjacima. U pitanju je udžbenik iz Fizike.

Olaf na plaži

Борба добра и зла главна је тема скоро сваке бајке, па и неких које је обрадио чувени Дизни. Није то случајно, јер се кроз морални филтер пропушта све што радимо на овом свету. У бајкама је лако јер је цела та ствар жестоко поједностављена и идеализована - постоји јасна дихотомија између добра и зла, али у животу та граница често није сасвим јасна. Зато смо закључани у вечној дискусији о моралности овога и онога, а неке од (привремених) закључака смо „извукли испред заграде", прогласили законом и на тај начин се као друштво одредили према добру и злу. Ево једне такве теме.

Yayoi Kusama

Hmm, ovaj da ... dakle, naslanjajući se i nadovezujući na Žonetov blog o Filipu Rotu i nekim tamo započetim diskusijama (da citiram sarskog: Horatio, evo ovde smo se skupili kao oko nekog stola u kaficu u Parizu i caskamo o smislu umetnosti. Znam da ti to volis. Zovi turu pica!) sklepah ovu rogobatnu kovanicu iz naslova posta kao poziv za ostale blogere da spoje stolove sa našim, primaknu stolice i uzmu učešća u boemskoj debati  ... prvu turu ja zovem ;)

u svetlu najnovijeg gafa najozloglašenijeg ministra u vučićevoj vladi, da se na poziciju vojnih sveštenika stavljaju nesveštena lica, na opštu zgroženost javnosti, ne samo civilne, već i ozbiljne vojne i crkvene, tj. ono malo preostalog zdravorazumskog i nekorumpiranog u srpskom društvu, što materijalno što duhovno uzev;

dakle, u svetlu tog najnovijeg blama pomenutog ozloglašenog i nevoljenog u narodu ministra, još od žrtvovanja najkvalitetnijih naših oficira u tragičnom udesu helikoptera na zdravstvenoj, humanoj misiji;

nekoliko stvari s ovim imenovanjem osoba koje blage veze s bogoslovljem nemaju mi je zapalo za sluh: