„Knjiga o dva principa“ je svedočanstvo o gnostičkoj, katarenskoj, bogumilskoj jeresi. To je spis  koji je nađen u odlomcima i prepisu iz sredine XIII veka. Na to, da je bio celovit i višetoman, upućuju svedočenja inkvizitora i teologa koji su se bavili  ovim spisom pre 1250. godine. Ovaj spis istoričari, koji proučavaju tokove jeresi unutar hrišćanstva, smatraju  „Svetom knjigom albižanske jeresi“.

Koliko ste puta culi, procitali, poverovali pa na kraju sami zakljucili da je nekad bilo bolje nego danas.

Ah, ta dobra stara vremena.  

Kad je smrtnost u saobracajnim nesrecama bila veca i uslovljena razvojem medicine. Kad je  nasilje u porodici bilo tabu tema pa ga shodno tome valjda nije ni bilo. Kad se pusilo  u domovima zdravlja,ali i skolskim ucionama.  Nije bilo otvorenih operacija na srcu,a kupali smo se jednom nedeljno, obicno nedeljom.    

Omiljene Crtace  ,  Strumfove smo cekali po sedam dana. Starijima  je Vecina informativnog programa  bila  servirana

„... noć je ušla u nas
i nasa srca su prazna
ali ne, sve je ružan san
jutro će promijeniti sve..."

Ako, u svetu u kome jesmo, nestane pojam pravde, istine, časti, poštenja, ljubavi... u svom izvornom obliku, šta će od tog sveta ostati? I kakvog smisla i razloga može čovek pronaći, da u tom i takvom svetu o(p)stane?

Čini se da je Heraklit iz Efesa bio zaboravan čovek, jer kada je pre 25 vekova, u svom kasnije nebrojeno puta citiranom fragmentu  No. 53, zapisao:  „Rat je otac svemu, svemu kralj...“,  zaboravio je da napiše ko je majka svega i svemu kraljica. Siguran sam da taj veliki aristokrata, kako u životu, tako i u svom političkom i filozofskom učenju, koliko god da je bio «mračan», nije verovao da nešto može nastati samo od oca, a bez majke ili da nije znao da kralj bez kraljice, kako u šahu, tako i u kraljevini, ne vredi mnogo.  Traženju odgovora na pitanje: «Ko je majka svemu i svemu kraljica?» posvećen je ovaj blog.

Prvi potpredsednik vlade R.Srbije je pokušao da nam objasni zašto toliko spominje Vebera.  Interesantno je da veoma mali broj ljudi u mom okruženju išta zna o Maksu Veberu. Evo jednog interesantnog prevoda koji bi mogao biti putokaz u razumevanju ovog velikog sociologa. Možda posle toga  shvatimo i prvog potpredsednika. Moje lično mišljenje je da prvi potpredsednik pokušava da zaliči na Đinđića. Neka počne da liči na sebe, možda će Srbija imati više koristi nego da nevešto imitira nekoga ko je shvaćen tek posle svoje smrti.

Dok oni profesionalniji i ozbijniji od nas priučenih instant mudraca iz virtuelnih prostora značajno klimaju glavom u razumevanju više istine obrazaca tipa gde Rusija daje Grčkoj unapred 5 milijardi dolara od buduće zarade od još južnijeg toka, koji će sad da ide preko Turske, Grčke, Makedonije i Srbije do Centralne Evrope, da bi Grčka otplatila deo duga gde je i IMF jedan od većih primalaca, kako bi IMF mogao, uz US ubeđivanje, da da novac Ukrajini koja je slupana poslednjih N meseci, a ona mora da ga da Rusiji pošto se Rusi nešto navili da im stvarno isključe gas, .... e, dok oni o tome razmišljaju, i dok Slavoj Ž., pored Isaiah Berlinovog razumevanja među kulturama, kao ulitmativnog „sredstva" kako se u multiculti sredini dođe do crte u pesku, pa moralnog partikularizma gde koristimo „force" da tu liniju privremeno pomerimo, u nezgodnim situacijama, pošto nemamo ni vremena ni znanja za kontekstualnu analizu i obrasce šire namene, dok Slavoj Ž., dakle, uvodi i pojam „borbe", što je isto „force" plus džedajština, borbe kao leka protiv letargije dominantne kulture u mešanoj sredini sa kotradikcijama, tj dok on „...apeluje na Zapad da

Foto: Madija Pradeš u zoru - Nitin (desno) i ja 

Bio sam pre dva ili beše tri meseca na prvom predavanju Snežane Radojičić, onom u Pančevu. Hteo sam svežu i još neprežvakanu priču. Slušam tako o njenim avanturama, a u sebi mislim, blago njoj, ona godinama nije čula za Vučića!

Iskoči jutros na FBu TED Conversations na temu "How would we treat each other if we were not controlled by a need to be right?".

Ako me nikakvo pamćenje dobro služi već se pričalo o ovome, nego mi odmah padne na pamet ona stara gde otac ima dva sina i na samrti svo imanje ostavi onom sinu čija kamila poslednja stigne na cilj!

Mudrac im kaže da zamene kamile, ....

autor teksta: Tomaž Mastnak

Da li smo opet u hladnom ratu? Prijateljica koja predaje u Njujorku noviju istoriju rekla je njenim studentima prošle nedelje da mogu zahvaliti američkoj vladi za posebnu ljubaznost jer im je u realnosti predstavila ovu vrstu političkog delovanja, koju bi inače morali da uče iz knjiga i dokumenata. Nekima od mojih američkih poznanika koji su doživeli prvi hladni rat se - tako mi kažu - od njegovog sadašnjeg oživljavanja povraća. Meni je sve to uglavnom novo. To ne znači da o tome ništa ne znam, samo sam bio pošteđen te vrste iskustva. Dok smo