Ne želeći da sumnjam u sve velike uvide o svetu koji nas okružuje, a  koje nam je časni Albert podario, ipak moram da kažem da je on samo jedan od posmatrača. I ne samo Albert, već i Isak, a i mnogi drugi pre i posle njih dvojice. Da nije kvantne fizike, još uvek bi verovali da u realnom svetu postoje čvrsti zakoni koji ga tumače. A onda je velikim naučnicima, njihovim sledbenicima i učenicima sreću pokvarlila jedna obična mačka (mačak?), koju je Ervin Šredinger u svom misaonom eksperimentu strpau u kutiju. Da li je  ta Šredingerova maca živa ili mrtva može se saznati samo ako se otvori kutija, do tog trenutka moguće je i jedno i drugo - i da je živa i da je mrtva. 

gost autor: stef

Erik Hobsbaum

„Samo Boga molim da mi oproste mrtvi.“

Tim rečima je Hose Antonio Sela završio svoju knjigu „Hristos protiv Arizone“, a ja sa njima započinjem. Istorija, uglavnom, traži grehe mrtvih ili oproštaj onih koji su grešili. Mi smo oni koji opraštaju ili presuđuju. Ni ovaj tekst nije ništa drugačiji. Mi smo sudije, sa određene vremenske distance, koje daju svoj konačni sud o vremenu mrtvih ili živih.. Kao i svaka druga  presuda ona je krajnje  subjektivna i to je pravilo koje moramo poštovati. Čovek mora imati pravo na sopstvenu misao, ona mora biti uklesana u njegovu “posebnost”. Molim vas, i nadam se, da ove stvari neće biti uzete za zlo ovome kratkom tekstu, koji iskazuje pravo na etičku granicu.

Ja sam osnovao Internacional nekontrolisanih torpeda.

I mi ćemo da napravimo beskrajno mnogo beda.

Mi ćemo da eksplodiramo, ali ni sami ne znamo kada. 

Možda kada čujemo "ne", ali možda i kada čujemo "da".

Aleksandr Brener                                                                                                                                                                                                 

(Prvobitno sam bio predvidio da tekst o postmodernizmu u pedagogiji ide uporedo sa izlaganjem ideja, principa i stavova samog postmdernizma, no ubrzo sam uvidio da to kao prvo, razbija priču i o jednoj i drugoj problematici i kao drugo, da takav pristup od svega pravi jednu teško svarljivu kašu. Sve u svemu od prvobitnog plana sam morao odustati. Ovaj dio bavi se postmodernizmom, prvo ide najkraći mogući prikaz njegovih osnovnih postavki sa pokušajem kritike, a zatim njegov uticaj na kulturu i sadašnjost.)                         

 "כבוד ותהילה לאלוהים במרומי השמים,

ושלום על-פני האדמה לכל אוהביו העושים את רצונו!"

 "Слава и хвала Господу на висотама неба,

И мир над наличјима земље свима возљубљенима који творе вољу његову."

(לוקס 2:14, Лукас 2:14; превод  by Сркас)

Свим својим пријатељицама и пријатељима који славе Оу Си, желим пријатан и угодан Бадњи Дан и Вече, и миран и испуњен љубављу најрођенијих сам Оу Си.

Неприканима желим да вас барем мало изглоцка Ду' Душан Дуле Душко па, ако ништа, да се барем умањи количник мржње и таме у вама до догодине па да будете мањи слепци.

× Лепа вест, јавили ми Браћа Јеремени, урађена је и постављена табла на српском језику на реци Јордан - нико то није успео, ни тлачићи ни вучићи ни мачићи, већ мали срла са БГ/НС асфалта, уз братску помоћ мачванских хајдука.

Вамонос!  

Приближавају се избори, говори се у медијима да ће нам Премијер мелодраматично поднети оставку и обнародовати да, ето, народ одлучи коме му је робовати... не. не, неће Наш Аца рећи тим речима, рећи ће, вероватно нешто у стилу, "како он, ето, тешко ради, а да му сви приговарају, па ето им, онда, он се повлачи, и вратиће се само ако га Народ буде желео". Узев у обзир да су моје блогопријатељице, Тес и Ања99, затајиле те ми нису послале текстове који би се бавили конкретно ДС-овом заоставштином и-или стратегијом борбе за презузимање државничког кормила од, како се показало, дупло горих и агресивнијих партитократа из Напредне странке; елем, девојке су затајиле а Антиоксијева размишљања су пала некако у бложни запећак, волео бих да поделим пар својих, лаичких, запажања везаних за протеклих пар година откако су моји другари из ДС звекнули с влас'. Но, пре свега, пошто видим да блогерима често умеју превладати некакве сумње, па пројекције, па слично томе, да рашчистим своју полазну позицију - не, није ми платила Гоца Чомић хонорар да говорим похвално о њеној политичкој организацији (ово је за леваке међу критичарима), није ме платио Мосад да скинем Ацу јер му Наша Маја иде са хиџабом, као представница државе, у државничку посету Ирану (ово је за дешњаке у критици), нити ме је било какво треће тело ангажовало, из простог разлога јер су сви ови људи превише заузети да би се бавили дометима мог надасве утицајног блога. Да се вратим, тада, браћелама и систрелињама из ДС-а.

Кажу да се историја понавља, али само зато што из ње не учимо. Па хајде да прочитамо ову кратку историјску скицу. Свака сличност са стварним догађајима је случајна:
Када је куга погодила Женеву 1530. године, све је било спремно. Чак су отворили читаву болницу за жртве куге. Са лекарима, медицинским сестрама и медицинским сестрама. Трговци су давали новац, а градска власт је давала дотације сваког месеца. Пацијенти су давали и новац, а ако је неко од њих умро сам, сва имовина је одлазила у болницу.  Али онда се болници догодила катастрофа: куга је почела да јењава, а субвенције су зависиле од броја пацијената За особље болнице у Женеви 1530. није било говора о томе шта је исправно или морално. Ако куга доноси новац, онда је куга добра. 

U zavisnosti od onoga što podrazumjevate pod satanizmom, gornji naslov vam može zazvučati kao oksimoron ili pak kao pleonazam. A i sam ljudski lik često umje da se javlja sa vučjim avatarom, tako da je najbolje za dalji tok ovog teksta dobro pretresti i (re)definisati pojmove s kojima ćemo baratati.

Kao što je religija imanentna gotovo svim ljudskim civilizacijama, tako je i za svaki posebni pantenon bilo karakteristično postojanje nekog božanstva koje je oličavalo

 Ko sve u Srbiji 16 marta može da  kaže dosta je bilo ?

Političke partije oko toga imaju koncenzus. Njima nikad nije dosta, oni svakom izbornom kampanjom zapevaju istu pesmu  pa ko Miroslav Ilić dobace publici, tek smo počeli , tek smo počeli...

  Partijski drugovi se ponašaju kao da ih je trenutna kampanja  po prvi put izbacila na političku scenu. Kao da rezultati njihovog (ne)rada nisu vidljivi golim okom.

Postavlja se logično pitanje zašto  ce ljudi poput Vučića, Dačića, Palme,Velje Ilića,  Krkobabića ,Tadića ili  Dinkića.... Zasigurno zbirno  dobiti ogromnu većinu glasova srpskog birača.

Skoro svako od nas slobodu pretpostavlja za najveću životnu vrijednost. Pa čak i kad nam je naša mala svakodnevna sloboda  okrnjena (politički)  ili sputana (ekonomski), uvijek nam ostaje utjeha da smo i dalje slobodni da mislimo svojom glavom, da činimo šta nam je volja, pa makar samo između naša posljednja 4 zida. Ako nas već i tamo ne promatraju?

Čini što te volja – kako je već pisalo na zidovima Teleme - ultimativna je definicija slobode, koja je iz kojekakvih praktičnih razloga, u pravničkoj praksi,  iskorigovana  „amandmanima“  tipa – ne čini drugom ono što ne bi želio da drugi čine tebi.

(Interesantno bi bilo vidjeti kakav bi efekat izazavao „amandman“ – čini drugima ono što bi volio da drugi čine tebi ;))

Čitav naš pravni i etički sistem uspostavljeni su  na ideji slobodne volje i našoj mogućnosti da prosuđujemo i odlučujemo, odnosno  da smo odgovorni za ono što činimo.