Ili. Saga o Antibiciklistima

Možda Ajnštajn nije u pravu. Možda postoji granica i kosmosa i ljudska gluposti.
Mada, opet, i to je relativno. Bilo kakva vlast data čoveku u zemlji Srbiji otvara potpuno neslućene nove dimenzije gluposti i bezobrazluka.
Eto gradska vlast u Pančevu odlučila je da iz nekog magijskog razloga umotanog u zaštitu pešaka (valjda?!) i Zakon o bezbednosti saobraćaja - bicikliste protera iz kompletnog gradskog jezgra.

Avanturistički, spartanski, egzotično, nepoznato, opasno i skupo.

Prosečnom nejedriličaru pri pominjanju mogućnosti da godišnji odmor provede na jedrilici prvo padnu na pamet najmanje tri od ovih šest atributa. Namćorima i svih šest a posebno talentovanim namćorima može da bude još i tesno, vlažno, neudobno... i ko zna šta sve može da padne na pamet neobaveštenu čoveku.

Ništa od toga

Krenem da čitam Dragecov blog,  kad - među prvim komentatorima sve vrvi od kretena i idiota univerzalnog tipa, napaljenih pacijenata i blogokvariša. Neke od najagresivnijih među njima sam u raznim prilikama i iz raznih razloga sa svoga bloga banovao - i nisam zažalio. 

A banovao sam  dosad njih 13 uključujući i nekolicinu glavnih (hiper) aktivnih blogokvariša. Ima

Pre skoro dva meseca, rekao sam da se neću javljavati na ovome blogu sve dok Vladimir Petrović bude VIP autor. Povod je bio tekst koji relativizuje ratne zločine i ogromna podrška koju je imao od strane blogera.

No, današnje hapšenje Gorana Hadžića je ipak stvar koja je učinila to da prekršim obećanje. Prosto, mislim da je sadržaj onoga što hoću da kažem po važnosti prioritetniji od  moga ličnoga protesta, zapravo, da dopunjava moju prvobitnu reakciju.

Kao što je širom auditorijumu na ovome blogu poznato, ja sam Srbin iz Hrvatske i tamo sam živeo i silom

Ako ne znate gde sa, kukusigameni, i ja tu smo. Pre neki dan od ljubaznih domaćina ovog skupa dobismo poziv, pa da se odazovemo...

 Evo nas u Novom Sadu. I kako  smo ljudi od reči, a bogami i za zezanje raspoloženi, nalazimo se u mestu koji se zove Route 66, a događaj je  http://www.pecha-kucha.org/night/novi/.

Sad

Hladna noć marta

Fukušimo, ljubavi moja svilenkasta, grejaću te

Tužna sakura.

-Fukušimi od myredneckself-

Ovih dana stalno se pitam koja je kreatura od čoveka smislila da izgradi nuklearku u Fukušimi, gradu svile, voća i labudova. Na mestu zemaljske kugle, gde svako malo zatrese! Pa, svaki osnovac  na kviz pitanje - zemlja zemljotresa? -  kao iz topa će odgovoriti - Japan. Zemljotresi,  i cunami talasi kao posledica, očigledno nisu bili tema za razmišljanje tih graditelja,  trusta čiji su mozgovi izgleda prekriveni koprenom sazdanom od dolarskih niti. Prošlog meseca se eto tako, građanima Fukušime desilo sve po onom Marfijevom zakonu - šta god može poći naopako, poći će.

...pokušaj da se "poljuljaju i ugroze tradicionalno prijateljski odnosi srpskog i ruskog naroda"....

Očekujem čistku po Radio-televiziji Vojvodine posle ovog.

I to bržu i efikasniju nego kad je onomad Sloba preko srbijanskog DB-a i carinika Bracike pravio diferencijaciju autonomaša.

Ako se ovo dogodilo namerno, u pitanju je ona vrsta pojedinačne lične hrabrosti koja nije viđena još od tihog otpora dolasku gore navedenog Slobe na vlast. I, bez obzira na uzaludnost, tako nešto ne može a da nema moju simpatiju.

Ja sam protiv upotrebe nuklarne energije za proizvodnju struje. Vidite šta se događa u Japanu? Nuklearna energija je opasna, građenje nuklearnih centrala je skupo, a koliko god para da se uloži čovek nikada ne može da bude stoprocentno siguran da se neće desiti neka katastrofa, koja će da je tako prodrmusa da momentalno počne da zrači.

Ali ja sam i protiv termoelektrana. Termoelektrane izbacuju u vazduh ogromne količine ugljendioksida i raznih drugih štetnih materija, doprinose

.