Umjesto da kose i plaste ljudi će kopati svude, de treba i de ne treba a te će sile biti svude oko njih, samo što neće umijeti da zbori i da im kazuje: «Daj, uzmite me, zar ne vidite da sam tuj, svude oko vas.» Tek poslje mnogo ljeta, ljudi će se sjetiti ove sile prave, pa će vidjeti kakvu su ludost činjeli sa tijem svojim rupetinama. Biće te sile i u samim ljudima, ali će proći podosta vremena da je oni doznaju i upotrebe... Kad se to bude zgodilo, ljudi će se kajati što to prije nijesu doznali, jerbo je to doznanje sasvijem prosto. (Mitar Tarabić, Kremane, 1829-1899).

З А К О Н О БЕЗБЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА НА ПУТЕВИМА

Пешак је дужан да преко коловоза и бициклистичке стазе прелази пажљиво и најкраћим путем, након што се увери да то може да учини на безбедан начин.
Приликом преласка преко коловоза пешак не сме да употребљава мобилни телефон нити да користи слушалице на ушима.
На путу са пешачким прелазом или посебно изграђеним прелазом, односно пролазом за пешаке, пешак је дужан да се при прелажењу пута креће тим прелазом, односно пролазом, ако они нису од њега удаљени више од 100 метара.
 ........................

Znam da je ovih dana u modi da se salju nekakva otvorena pisma ali, ovo je nesto drugo…

Vracam se juce sa pijace..ne, ne vucem pune cegere, ja sam penzioner..a I vracam se po treci put, jer sam zaboravan..i, kroz kapima kise ovlazene naocari, ugledam na plocniku nesto sto odavno nisam video…pismo.  Bela koverta, malo izgazena I umrljana, da je zgaze jos dve blatnjave patike,  gotova je.

Sagnem  se ( radoznalost je , cesto, jaca od lumbaga) I pogledam;  nema adrese posiljaoca, okrenem, adresa primaoca  razmazana pa se ne vidi, jedino  sto se vidi je , rukom  (!!!)

Bice ovo teska godina, kaze moja vaga.

Nema sumnje, kaze moja benzinska pumpa.

Meni kazes?, gundja registar kasa.

Sta se bunite, cujem presu iz Kovnice, ja crkavam od posla, i ko ce mi reci hvala? U ovoj drzavi, samo ja radim i prebacujem plan.

Lako je Tebi, Ti bar imas osecaj da nesto radis, a ja se osecam tako prazno, tiho zuji frizider.

Ne hulite na Boga, vi ste bar unutra, ja trunem, ovako star, na ovoj zimi, na ulici, kaze auto.

Cuti, bre , matori, vidis da si prolup`o! cvrkuce mobilni. Sta bi bilo kad te ne

Na današnji dan pre dve godine bila je održana tradicionalna večera dopisnika iz Bele kuće s domaćinom.

Predsednik Buš sa svitom, skoro kompletan vrh Pentagona i kompletna sedma sila. Zabavljač večeri bio je Stiven Kolber. O, kakva je to strateška greška bila. On se veoma oštro i duhovito ustremio kako na predsednika Buša tako i na svoje kolege. Skoro punih pola sata, Stiven Kolber je brisao pod sa Bušovom administracijom kao i sa dopisnicima iz Bele kuće.

Pre neko vece sam, posle pedest godina,  ponovo bio na "daskama koje zivot znace".

Kao dekor, naravno...poluVIP mesto za totalno neVIPersonu...ali, taster za flesbek...

Moja razredna, nastavnica Srpskog, bila je, za ono vreme  (druga polovina pedesetih proslog veka) prilicno egzoticna pojava; nosila je sareno, preovladjujuce crveno, sminkala se diskretno, karminisala usne preferiranom bojom, manje diskretno. Sad, kad ovo pisem, podseca me na Dzuliju Roberts iz boljih dana...i, secam se, i kosa joj je imala neki crvenkasti odsjaj...sjajna kombinacija sa zelenim

* prizvuk tabloidnosti je nameran

Ne znam da li je sličnih primera bilo i ranije, ali, evo, desilo se sada: „Kurir" 3. juna objavljuje članak, najozbiljnije naslovljen Hrvatska podvala: Za srpsku decu škart kremić!, na temu o kojoj je tekst „Podravkina" škart „Lino lada" za decu Balkana 30/31. maja objavljen na Blogu B92, čak uz korišćenje istih ključnih reči  (koje su u blogu pomenute u ironično-šaljivom kontekstu, mada ne bez povoda), i iz naslova i iz teksta.

CORAX

Slučaj ukidanja radio emisije „Mentalno razgibavanje" na talasima Radio LAGUNE i skidanje karikatura Predraga Koraksića i Dušana Petričića