Sofisticirani artizam za blog četveroručno

Uz tastaturu: Beba Lončarević & Keti Topalović

 

Tog sunčanog kasnoproljetnog jutra, napokon smo se našle na par minuta zasluženog odmora. Prisjećajući se svog nedavnog sna u kojem mi Beba donosi kifle i jogurt, više gladna no lijena, opskrbila sam se u obližnjoj pekari. Hoće li se ikada dogoditi da stignem prva? Beba je već pijuckala svoj caffe latte, listajući novine u hladovini starog kestena. U pozadini se čula prijatna i nenametljiva muzika. Prepoznala sam Helicopter String

«Gej parada mora da se održi isto kao što je i Prozor morao da padne. Po naređenju vrhovne komande. Tako da ovih dana, pred predstojeću gej paradu u Beogradu, cela priča dobija metaforične obrise lakmus papira, koji će odrediti ne samo kiselost ove sredine spram promovisanja najvažnijeg društvenog i kulturnog koncepta Velikog Brata nego i stepen naše kolektivne zavisnosti od naređenja sa Vrha. Nemojmo da se zanosimo. Naređenje je naređenje, pa je svako političko opiranje na tu temu samo bacanje prašine u oči domaćoj javnosti.»

Izveštaj sa beogradskog Amstel Fashion Weeka

Uporediti beogradski sa nekim evropskim Fashion Weekom, je isto kao uporediti izbor za Miss Mali Mokri Lug sa Miss Universe.

Cice sa crvenog tepiha:

Boban Stojanović, Biljana Cincarević, Predrag M. Azdejković (Revija Darka Kostića, 26.4.2010. Magazin Svet)

Kao svetski poznati modni kritičar pred kim drhte mnogi renomirani modni kreatori, pomalo začuđuje činjenica da nikada nisam bio na beogradskoj nedelji mode. Može se čak reći da je to skandal širokih razmera, ali je organizatorima najzad došlo iz dupeta u glavu, tj. skupili hrabrosti da me pozovu i da čuju moje cenjeno mišljenje. Pa evo prilike da im sasujem istinu u oči.

Znam da je ovih dana u modi da se salju nekakva otvorena pisma ali, ovo je nesto drugo…

Vracam se juce sa pijace..ne, ne vucem pune cegere, ja sam penzioner..a I vracam se po treci put, jer sam zaboravan..i, kroz kapima kise ovlazene naocari, ugledam na plocniku nesto sto odavno nisam video…pismo.  Bela koverta, malo izgazena I umrljana, da je zgaze jos dve blatnjave patike,  gotova je.

Sagnem  se ( radoznalost je , cesto, jaca od lumbaga) I pogledam;  nema adrese posiljaoca, okrenem, adresa primaoca  razmazana pa se ne vidi, jedino  sto se vidi je , rukom  (!!!)

AleXandar Lambros

 

 

 AleXandar Lambros

Uprkos pretnjama nekolicine ekstremističkih gay i lezbo organizacija koje su nedeljama pred održavanje dvanaestog po redu Beogradskog Straight Pride-a poznatijeg kao „Svadba za maštanje", najavljivale da će se sa učesnicima ovog skupa obračunati silom i da neće dozvoliti ovakvu, kako kažu, „sramotnu paradu loših venčanica i konfenkcijskih odela" koja bi u modnoj ekumeni mogla naneti štetu ugledu Srbije i njenim časnim i modno osvešćenim građanima, straight povorka održana je uz jake mere neobezbeđenja.

Bila jednom jedna mala slatka bucmasta devojčica. Svi koji bi je upoznali odmah bi je zavoleli. Dobro, ne baš svi, to se samo tako kaže. Nije se znalo ko je devojčicu više voleo, njen prvi komšija i brat od tetke Boki ili njena baka Plavka. Njen brat od tetke Boki voleo je da odvaja od usta svojih bližnjih i da joj daje razne poklone. Isto tako joj je i baka Plavka, dok je još bila na privremenom radu u Švedskoj, često slala poklone. Jednom joj je poslala divnu malu ručno štrikanu plavu kapicu, kako je ne bi zaboravila. Pošto joj je ta kapica tako lepo stojala i po ceo dan je nosila, postala je poznata kao mala Plavenkapa.

Mala Plavenkapa i njena majka živele su u jednom nestabilnoj i oronuloj kući koju su delile s još nekim ljudima, s kojima nisu bile u dobrim odnosima. Jednog dana reče joj majka, „Dođi mala Plavenkapo. Tvoja baka Plavka je najzad uspela da izradi sebi invalidsku deviznu penziju i da se vrati svojoj kući. Evo ti ovaj kolač i flaša vina. Odnesi to baki. Ona je dugo i naporno radila u tuđini i tamo se razbolela i veoma je slaba, tako da će joj prijati da te vidi i da pojede parče kolača i popije čašu vina. Budi fina i kulturna i nemoj da skrećeš s puta jer bi mogla da padneš i razbiješ flašu, pa će baka, kao i svaki alkos, biti tužna". Mala Plavenkapa obeća majci da će biti dobra.

Baka Plavka je živela u šumi, pola sata hodanja od njihove kuće. Mala Plavenkapa je hodala stazom i pevušila:

Dobro veče, bakice, poslala me mama,
Da te pitam kako si, da ne budeš sama.
Da te pitam kako si, šta ti srce dira,
Došla sam ti sada ja s muzikom što svira.
Kako ti je reuma, boli li te sada?
Ja ću da je oteram da mi budeš mlada.

U jednom trenutku iz žbunja iskoči neka žena u crnom. Mala i naivna Plavenkapa nije znala kakvo je zlo ta žena u crnom i nije bila uplašena od nje.

 

Petak je ovde kod nas najteži dan u nedelji, međutim, ja spadam u onu grupu ljudi koji krajnje nekritično vole svoj posao, pa mi čak ni sređivanje dosadne papirologije ne pada osobito teško. Ovog petka, sa još više elana sam završio ono što je trebalo, zato što me već sutradan čekaju Campo de' Fiori i druge barokne radosti mog voljenog Rima. Plan je bio jednostavan: banka, optičar, teretana i veče uz knjigu i tenis na TV-u.

 

Ja sam SMS indolentan tip pa mi je promakla poruka od pre tri dana: "Dpita dlda tera ono???"

Zbun.

Pogledam broj i razbistri mi se.  I. i D. se naduvali, da razbiju kreativnu blokadu, al` prsti i dalje pomalo blokirani...Da nisu, poruka bi trebalo da glasi: "D. pita da li da tera ono"?

Sta ono? Sta da tera? I setim se...

Pre nedelju dana, dosli da se pozdrave, pred odlazak na more, I..., rodjak moje zene, slikar(40) i D..., , dramaturg(2x20)...Idu na more da se malo opuste od ovog vratolomnog beogradskog zivota i  da napune baterije koje su istrosili