Istina je: posle bitke svi su generali. Istina je: najteže je dokazati teoriju zavere. Istina je: izgubili smo 1:2. Istina je: nismo pobedili = izgubili smo. Istina je: ko gubi ima pravo da se ljuti.

Ipak, ne mogu da ne napišem ovaj blog. A vi slobodno udrite. 

Parada ponosa u Beogradu ne treba da se održi jer postoje bezbednosni rizici za građane i policiju, ocenili su predstavnici Nezavisnog policijskog sindikata Srbije na konferenciji za novinare.

U ovom trenutku ne treba da se održi Parada ponosa, naglasio je predsednik tog sindikata Momčilo Vidojević, jer, kako je istakao, postoje najave da će doći do incidenata sličnim onima na prošlogodišnjoj paradi. On je podsetio da je tada povređeno više od 140 policajaca.

S jedne strane apsolutno razumem policajce, jer kao i svi ne vole da imaju poteškoća na poslu i da se preterano cimaju, ali s druge, posle ovih izjava se pitam čemu služi ta policija? Da primaju plate, da se goje i maltretiraju građane kad im je dosadno?

Ove šizofrene izjave pokazuju koliko je naše društvo bolesno i trulo. Policija, kojoj je posao da štiti građane, javno saopštava da je nesposobna da ih štiti i da će doći do incidenata. U tim izjavama se vidi da policija i ministar Dačić godinu dana nisu radili svoj posao. Vidi se da su godinu dana mazili, negovali i gajili huligane. Vidi se da Srbija više voli huligane koji pale, razbijaju i uništavaju Beograd nego pedere i lezbajke.

Često se pitam da li bi i nas voleli kad bi nekome polomili zube, razbili glavu i opljačkali fancy butike u centru?

Ono što je najveći problem jeste da nijedan političar, ni ministar, ni policajac nije upozorio huligane da će dobiti svoje ako opet izađu na ulicu. Nijedno udruženje roditelja nije apelovalo na roditelje huligana koji su branili svoju decu i protestovali ispred suda da ove godine obuzdaju svoju decu da ne uništavaju Beograd. Ne, to nismo niti ćemo čuti, samo smo čuli apele na organizatore parade da od iste odustanu i da treba da sede u svoja četiri zida.

Sajt za koji je Oliver Dulić izbrojao 25000 evra danas je pao pod naletom brute force napada. Doduše nije ni bilo teško user name je bio po default-u jednog od najrasprostranjenijih CMS-ova, a pass niz cifara. Inventivo po običaju.

Izgledalo je ovako

 

 

Izvor: Gejta

Beograd - Ministarstvo rada i socijalne politike objavilo je da seksualne radnice moraju da primene odluku tog ministarstva o cenama seksualnih usluga.

Kako je rečeno u Ministarstvu rada i socijalne politike, seksualne radnice ne moraju da podnosu zahtev za promenu cena već Ministarstvo određuje cene po troškovnom principu na osnovu izveštaja o poslovanju.

Ministarstvo je juče donelo rešenje po kome seksualne radnice moraju da povećaju cene oralnog seksa za 10,8 odsto, vaginalnog i analnog seksa za više od 100 odsto, kao i da smanje cenu naknade za korišćenje zaštite za oko 53 odsto, čime se promoviše sigurniji seks.

AleXandar Lambros

Papa je konačno odlučio da se oglasi povodom pandemičnog seksualnog zlostavljanja dece u katoličkoj crkvi:

„Iako su počinjeni strašni i veliki gresi, naš Gospod uči nas da okrenemo drugi obraz i oprostimo onima koji su grešili protivu nas. Zbog toga, uprkos strašnim nedelima koja su počinili, crkva mora da nastavi dalje i oprosti toj deci.

AleXandar Lambros

 

 

Još mi je u sećanju, posle ovolikih godina, uzdrhtali glas mog strica, kao da govori preko velike knedle u grlu, glas kakvim se nagoveštavaju duboki dramski zapleti  ili sudbonosna otkrića.  Zvučalo je kao da je rukom zaklonio mikrofon telefona, da tajnost bude kompletna.

“Dodji odmah ovamo, kod tetka-Mice, brzo”!

Onda su mi se klikeri u glavi vrteli mnogo brže nego danas pa mi je odmah bilo jasno da me ne zove sa parcele 11, konačnog smeštaja moje baba-tetke, nego iz njenog doskorašnjeg, ovosvetskog stana.

“Šta je tako hitno”

 

Snimak na kome episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda) ima seksualni odnos sa mladićima, pušten je na sednici Sinoda, tako da su i članovi crkvene vlade mogli da ocene kvalitet filma.

Kako stoji u zvaničnoj kritici Sinoda, film je vrhunskog kvaliteta, što umetničkog što tehničkog i Sinod mu daje 8 kandila od mogućih10. "U filmu se vidi da episkopu Kačavendi ne fali iskustva, kako ispred tako i iza kamere, jer pored glavne uloge episkop se potpisuje i kao režiser i kao scenarista ovog izvanrednog dela srpske kinematografije". Jedinu zamerku koju je Sinod izneo na film jeste da u pojedinim delovima filma ima repeticije, ali da ona ne narušava umetnički izraz ovog filma.

Danas je objavljena vest da će se Dragica Nikolić, rođena Ninković, posvetiti humanitarnom radu kako i dolikuje prvim damama gde god im muževi stolovali. Do sada objavljeni, a najčitaniji tekstovi o Dragici, uglavnom su satkani od preneraženih i alarmantnih upozorenja raznoraznih stilista i modnih autoriteta sagalasnih u oceni da je prva dama zrela za remont. Jer, od lepote, kilaže i stila prve dame zaista mnogo toga zavisi posebno u zemljama poput ove gde sve ostalo radi kao švajcarski sat.

 

Ja se zovem Jelica. Kako se prezivam, to nisam baš najsigurnija. Zapravo, do udaje sam znala, a od udaje se prezivam kako kad. Od zemlje do zemlje.

Sve je počelo srećnim krajem u kom su glavni junaci bili moji budući svekar i svekrva, koji su do sada avanzovali u zvanja Baba i Deda. Baba je bila plavokosa Slovenka, a Deda Hrvat na belom konju. Različita nacionalna pripadnost je tada, u vreme bratstva i detinjstva, bila poželjna kategorija, a za ovu priču je bitna prezimena mog radi. Nego da se vratim princu na belom konju. Konji su tada bili kao besni kabriolet danas, beli tek. Zato nije ni čudo što su se pregovori  pomenutog dueta vrlo brzo okončali i dogovoreno je potpisivanje bračnog stanja pred matičarem. E, tada je sve počelo malim prstom, nekontrolisanim, dežurne činovnice. On je, umesto slova ć na kraju Dedinog hrvatskog prezimena, otkucao č kojim se slovenačka prezimena završavaju. Deda nije uložio primedbu, bilo mu je svejedno. Od tada se prezivao Greganovič.