Virtuelno pretraživanje polako nagriza i jede naše pamćenje i asocijacije, čak i kada su u pitanju tako obične reči kao "jabuka", jer ako u Google ukucate "apple" dobićete šest milijardi verzija logoa kompanije iz Kupertina, i samo tu i tamo po neki primerak ove biblijske voćke.

Kuvare sam skoro prestala da kupujem kada mi se internet prikazao kao Eldorado za recepte. Tikvice na sicilijanski način? Ima! Škotska

Utisak nedelje postaje sve zanimljiviji poslednjih meseci, ne zbog nekih promena, interesantnijih gostiju i sl., već zbog društvene mreže twitter i twitteraša koji prate emisiju. Ne samo da je prate, već svoje komentare ostavljaju na twitteru uz hashtag #utisak. Često je praćenje na twitteru zanimljivije nego gledanje same emisije.

Da se ljudi međusobno obično ne razumeju nije potrebno posebno dokazivati. Iz iskustva je poznato, a i naučna literatura i književnost na to ukazuju, da iako govore istim jezikom ne razumeju se supruga i muž, majka i kćerka, otac i sin, brat i sestra, građani i njihove vođe koje su sami izabrali, narodi koji govore istim jezikom, države sa susednim državama. … Ako se ljudi ne razumeju međusobno, kako li tek razumeju svog Boga u koga veruju? Upravo o tome je ovaj blog - o večnom Vavilonu (u tri slike).

Novosti: Srpski đaci previše bubaju, premalo mozgaju

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:467568-Srpski-djaci-previse-bubaju-premalo-mozgaju

Telegraf: Srpski đaci među najnesrećnijima i najgorima na svetu!

http://www.telegraf.rs/vesti/925706-crna-perspektiva-srpski-djaci-medju-najgorima-i-najnesrecnijima-na-svetu

B92:

Ovo je još jedan blog o eUpravi i upotrebi lične karte sa čipom u kontekstu infrastrukture "elektronskog identiteta" . Radi se o predlogu eUpravi za uvođenje nove usluge posredovanja u identifikaciji, između organizacija koje nude robu i usluge preko Interneta (nazovimo ih eTrgovci) i njihovih korisnika - fizičkih lica, tj. građana - nazovimo ih mušterije.

U početku sam hteo da napravim kraći post sa ovim predlogom na forumu eUprave, ali sam rešio da ipak napišem blog, pošto mislim da je tema interesantna i "široj javnosti", kao i da se problem koji se rešava, a i samo rešenje, može opisati na popularan način - a da se, kao dodatna korist, osim edukacije, možda dođe do ideja dodatnih načina upotrebe cele stvari, iz raznih tački gledišta čitalaca i komentatora. U tom smislu bih vas pozvao da pročitate ovaj blog i priložite svoje mišljenje o temi.

ПАКАО – АЛИ НА ИНТЕРНЕТУ

Све што постоји на Земљи постоји и на интернету. Када су отваране е-адресе веровало се да су то виртуелни прикази постојећих институција и особа. Али од 1996. године до данас светови су изменили места: много је више адреса на интернету него на Земљи. Све што је икада уснимљено још увек је тамо,

Na današnji dan pre 25 godina, Tim Berners-Lee je omogućio javni pristup prvom World Wide Web (WWW) serveru i načinio Internet dostupan i ljudima koji nisu računarski stručnjaci. Iz tog razloga neki ovaj datum slave kao Dan Internauta (Internet - "astronauta").

Naravno da Web nije nastao u jednom danu i da je bilo potrebno još neko vreme da WWW tehnologija postane besplatno dostupna svima no ja bih se ovde bavio jednom drugom pričom ... Kako i kada je Web došao na ove prostore.

WWW nije isto što i Internet. Web je samo jedan od Internet servisa te da bi ova tehnologija mogla da se "uvede" i kod nas bilo je potrebno da imamo Internet. Ali avaj, SR Jugoslavija je u to vreme bila pod sankcijama UN i zvanično smo bili "isečeni" od ostatka informatičkog "globalnog sela". To nas naravno nije sprečilo da "švercujemo" razne Internet sadržaje uz pomoć naših ljudi širom belog sveta. Kako se ovo radilo pogledajte u sjajnom dokumentarcu "1 Internet, 3 domena, 4 države" koji je nedavno emitovan povodom 20 godina zvanične istorije Interneta u Srbiji.

Kada sam prvi put videla Golden gejt u San Francisku, do pola je bio pod maglom, duvao je vetar i bilo je hladno iako je bio avgust mesec. U SF sam došla iz Njujorka, s malom torbom u kojoj su bile letnje stvari. "Najgora zima u mom zivotu je bilo jedno leto u San francisku", napisao je, otprilike tako, Mark Tven, a ja shvatila tog leta i zasto, pa sam na rivi, kod brodica koji vode do Alkatraza kupila

Nepoznata država. Nepoznat grad. Scena je podeljena na dva jednaka dela. U desnom delu - enterijer Sofijine sobe sa sobnim vratima u dnu, sveden na tek nekoliko elemenata i boja, uredan, radni sto desktop računar, saksija sa kaktusom po imenu Cici, u dnu reprodukcija slike Milene Pavlović Barilli „Autoportret sa kičicom". U levom delu scene blista  raznobojni enterijer Bebine sobe sa posterima na zidu i sobnim vratima i gomilom kompakt diskova. Takođe radni sto ali sa laptopom i zvučnicima preko kojih Beba s vremena na vreme pušta muziku. Fejsbuk čet. Dešava se danas.

Sigurno ste pomislili da je ovo tekst o raspletu duela Tadić-Nikolić, ili barem o formiranju vlade Srbije. Po cenu da vas razočaram, moram odmah da kažem, malo ste pogrešili. Ovo nije priča o Borisu i Tomi. Da objasnim. Nedavno je "Blic" objavio tekst o super-računaru Instituta za fiziku, koji će uskoro (nakon planirane nadogradnje) biti najmoćniji računar na Balkanu. Ime tog računara je, naravno, "Paradoks".

Prema recima Aleksandra Bogojevića, zamenika direktora u Institutu za fiziku (i kako prenosi "Blic"), Paradoks trenutno ima 1.100 procesora, i radi na 7 tera-flopsa.