2010-03-29 01:19:09

Potpisujete li se ličnom kartom?

Goran Vučković RSS / 29.03.2010. u 02:19

lk1.jpgJa da, hvala. Večeras sam napravio prve potpise*.

Za potpisivanje su vam potrebni:
 - Računar
 - Čitač smart kartica,
 - Lična karta sa aktiviranim "drugim parom" ključeva i sertifikatom "javnog ključa"** iz tog drugog para, izdatim od MUP Srbije
 - Programi, koje možete skinuti sa sajta Sertifikacionog tela MUP, koje je ovlašćeno da ove sertifikate daje.

 

Gost na blogu je Milovan Matijević, vodeći analitičar ICT tržišta u Srbiji. On prati tržišna i tehnološka kretanja u poslednjih 7 godina. Sledi Milovanov tekst:

Istraživačko-razvojni kapaciteti u ICT oblasti. Može li Srbija više od „zvezde u usponu"?

O programu FP7-ICT

fp7-logo.gif„Okvirni program 7" za istraživanje i tehnološki razvoj pod skraćenim nazivom FP7 najveći je istraživački i razvojni program Evropske unije. Ovaj program traje 7 godina, od 2007. do 2013, a njegov ukupni budžet iznosi preko 50 milijardi evra. FP7 je strukturno podeljen na više programskih blokova od kojih su najznačajnija sledeća četiri: saradnja (Cooperation), ljudi (People), ideje (Ideas) i kapaciteti (Capacities). Programski blok Saradnja obuhvata deset oblasti od kojih je najveća Informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) za koju je izdvojeno ukupno oko 17 milijardi evra.

 
2009-01-24 00:46:38

Brategospodžo Blože....dokle ?

Unfuckable RSS / 24.01.2009. u 01:46

 (za sve je kriv Predrag Brajović)

"...A Hohohond se mršti kao da iz zemlje izvlači
čelične sonde
I nikad ne kaže
Ni "dovde"
Ni "donde".

 

28207.jpgIranci su početkom decembra objavili da su uspeli da prizemlje ovu "nevidljivu" bespilotnu letelicu, nakon što je ušla u njihovu teritoriju nekih 140 milja od avganistanske granice. U svetskim medijima se, povodom tog i daljih događaja, postavljaju brojna pitanja kao što su:

• Šta se tačno desilo i kako su Iranci uspeli da prizemlje ovu letelicu?
• Da li će i u kojoj meri uspeti da urade reverzni inženjering i otkriju tehničke detalje izgradnje i rada tehnološki vrlo naprednih sistema?
• Koliko će u ovaj proces biti uključeni Kina, Rusija i možda još neke druge zemlje?
• Kako će događaj uticati na međunarodne odnose?
• Koji potezi će biti povučeni, na raznim stranama, kao posledica ovih događaja?

 
2010-10-16 19:30:33

Blogoustanak. Naši zahtevi

krkar RSS / 16.10.2010. u 20:30
 36716_1425277105492_1039685230_31244335_1346628_n.jpg

Prošlo je dan ipo od ukidanja preporuka u dosadašnjoj formi. Kao i u svakoj dobroj kafani valjalo bi da sumiramo šta smo imali:

1. 394 komentara
(u trenutku pisanja ovog bloga) - ogromna većina je protiv nove ideje ("serem vam se u ton-film")
 
2012-03-08 21:22:10

Zašto je uhapšen haker srpske grupe Anonimus?

Srecko Sekeljic RSS / 08.03.2012. u 22:22

Pripadnici srpskog ogranka grupe Anonimus su hakovali sajtove državnih organa. Policija se odmah pohvalila kako je za samo par sati uhapsila jednog osumnjičenog. Još ćemo pomisliti da je policija efikasna! A siguran sam i da hakovano tužilaštvo i sud neće dozvoliti da ovom klincu zastari slučaj nakon višegodišnjeg nepostupanja, kao što se to sasvim slučajno desilo voljenom Marku Miloševiću i uvaženom vladici Pahomiju.

Međutim, da li je naš nespretni haker uhapšen zato što se igrao sa sajtom državnog organa, ili zato što je na tom sajtu napisao nešto suviše provokativno? Jer tekst koji je on napisao važniji je od vesti o još jednom hakovanju slabo zaštićenog sajta, dok hapšenje počinoca više svedoči o ostrašćenosti policije nego njenoj efikasnosti. Najopasniji anonimusi u Srbiji su likovi koji nam anonimno godinama hakuju državni budžet, a niko ne sme da ih uhapsi...

Pročitajte tekst koji je uhapšeni član grupe Anonimus "neovlašćeno" postavio na sajt Republičkog javnog tužilaštva:

 
2011-12-16 21:30:45

PCI DSS i problemi sa karticama

Dragan Pleskonjic RSS / 16.12.2011. u 22:30

credit-card-security.jpgTrenutno je aktuelan slučaj ugrožavanja velikog broja kreditnih kartica, njihovog blokiranja i prilične konfuzije u vezi sa neposrednim uzrocima. Prema vestima u medijima, pretpostavlja se da su bezbednosne mere preduzete zbog upada hakera u sisteme pojedinih banaka kao preventivna mera, ali ta informacija još nije zvanično potvrđena. Sumnja se da je prevara izvršena u više zemalja istočne Evrope. Takođe se kaže da je evropska centrala kompanije Viza obavestila je da su podaci iz tih kartica ugroženi i da bi moglo da dođe do zloupotrebe. Pominju se i neki veliki trgovinski lanci i mogućnost da su podaci „iscurili ili provaljeni" u njihovim sistemima. Nadam se da ćemo uskoro saznati prave razloge i detalje događaja. Javnost treba da bude obaveštena o detaljima događaja i ima pravo da to traži, pogotovu što je u pitanju blokiranje velikog broja kartica. Ovaj tekst je o onome o čemu se nešto manje govori, a trebalo bi.

 
2013-03-13 05:42:13

Birajući Raru

krkar RSS / 13.03.2013. u 06:42

 rote%20wanderschuhe%20papst%20benedikt%20xvi%202.jpg

Nisam zakasnio iako je konklava počela juče. Nije se desilo - niti se može desiti, a zašto objasniću kasnije - da papa bude izabran u prvom glasanju. Gotovo sam siguran da neče biti izabran ni drugog dana, u sredu, pa oni koji ne bloguju s posla mogu na miru da sačekaju do uveče. Četvrtak je već moguć a ako ne bi bio izabran ni u petak to bi bilo poprilično iznenađenje (i sigurna potvrda velikog pičvajza!).

 

Gost autor: Share Conference

Tekstualna baza sa podacima o ličnosti 5 190 396 građana Srbije, uz više od 4 000 finansijskih dokumenata (ukupno preko 19 gigabajta sadržaja), bila je tokom protekle nedelje javno dostupna na zvaničnom sajtu Agencije za privatizaciju Republike Srbije, utvrdila je SHARE Fondacija.

Analizom je utvrđeno da su podaci 5 190 396 građana zapravo podaci iz evidencije nosilaca prava besplatnih akcija koju vodi

 
2011-02-18 10:35:52

Dilema: računarski virusi i obrazovanje

Dragan Pleskonjic RSS / 18.02.2011. u 11:35

computer-classroom.jpgJedna od velikih dilema savremene nastave iz oblasti računarske bezbezdnosti jeste da li studente računarske tehnike, koji slušaju ovaj kurs, treba obrazovati na temu pisanja računarskih virusa i zlonamernog koda uopšte. Na prvi pogled dilema deluje jednostavno. Jedni će reći: „Ne nikako! Zašto da ih učimo nečemu lošem!", drugi će reći „Obavezno, inače kako će znati da naprave i primene sisteme odbrane od virusa". Kada se zagrebe malo dublje ispod površine i detaljnije razmisli, vidi se da odluka nije ni izbliza jednostavna, kao što na prvi pogled može izgledati. Kada sam ovu temu diskutovao sa studentima, većina njih nije uopšte bila ravnodušna - čak naprotiv, a ponekad je „letelo perje" od argumenata za i protiv. Često se povlači paralela sa nastavom iz oblasti medicine i farmacije gde se, navodno, na nekim univerzitetima i u određenim strogo kontrolisanim uslovima, gaje i izučavaju biološki virusi.

Mislio sam zato, da pitam Vas čitaoce bloga, šta mislite o ovoj dilemi? Znam da među čitaocima bloga ima stručnjaka svih profila, pa bi različita mišljenja pomogla. Tekst ispod analizira različite aspekte dileme.

U tekstu je korišten je i materijal iz diplomskog rada studenta Nenada Stojkova (Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija), tako da kolegu Stojkova potpisujem kao koautora ovog bloga.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana