Fale mi dve, možda čak i tri godine života. Nije da baš sasvim nedostaju, da u njima nema ničega - ima, ali nepotpuno. Naime, moja prva sećanja isključivo su privatna, odnose se na događaje iz porodice i neposrednog okruženja. I tako pune dve, možda i tri godine, tek od tada se sećam i događaja koji spadaju u domen opšteg i javnog.

Ne znam šta kažu psiholozi (molim priučene, diletante, konzumente udžbenika Freud

Leteo čovek balonom i shvatio da se izgubio. Odluči da se spusti niže i primeti čoveka na zemlji pa povika:

- Izvinite, možete li mi pomoći? Obećao sam prijatelju da ću se sresti sa njim za sat vremena ali ne znam gde sam.

Čovek mu odgovori: Nalazite se u balonu na nekih 10 metara od tla, na poziciji 44°48'45.85" severne geografske širine i 20°27'2.79" istočne geografske dužine.

- Vi mora da ste inženjer, povika balonista.

- Da jesam, odgovori čovek. Kako ste znali?

- Pa, sve što ste mi rekli je tehnički ispravno ali ja i dalje ne znam šta da radim sa vašom informacijom ... u stvari i dalje sam izgubljen. Iskreno rečeno niste mi ni od kakve pomoći povika balonista.

Čovek mu odgovori: Vi mora da ste menadžer.

- Kako ste znali?! zapita balonista.

- Pa, ne znate ni gde ste ni kuda idete. Popeli ste se na poziciju zahvaljujući toplom vazduhu. Obećali ste nešto a nemate pojma kako da obećanje ispunite i još očekujete od drugih da reše vaš problem. Činjenica je da ste u istoj situaciji u kojoj ste bili i pre nego što smo se sreli ali nekako sam sada ja kriv za to.

Da li se virtuelni rat može pretvoriti u pravi? Drugim rečima: da li sajber napadi u računarskom svetu mogu da dovedu do rata u stvarnom svetu tj. do upotrebe pravog oružja i pravog rata i gde je granica? U budućnosti se to lako može desiti. Sjedinjene Američke Države razmišljaju o tome da sajber (računarske) napade na njenu infrastrukturu, računarske i informacione sisteme i mreže, smatraju aktom rata, a Pentagon zagovara mogućnost da koristi oružane snage kao odgovor na računarske napade. Ovim se otvaraju brojne ozbiljne dileme, pravne, tehničke, ali pre svega moralne - moglo bi se reći: otvara se Pandorina kutija i teško je pretpostaviti do čega to može dovesti.

Poučeni, a i ohrabreni iskustvima sa prethodne ankete, nas nekoliko kolege @a_jovicic i @little_radojica skuvali smo malo bolju, koja obećava da će biti korisnija, informativnija i da će bolje popuniti prazninu koju profesionalne ankete ostavljaju, a to je činjenica da amateri (a gledajući ovu dvojicu rekao bih nadareni) sa potpunim odsustvom bilo kakvog interesa osim radoznalosti mogu da poklone javnosti.

... koga mrzi da čita može odmah na glasanje odavde!

 

Nadležni organi još uvek nisu ništa uradili povodom osuda stručne javnosti i optužbi da je za sajt Ministastva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja, www.ocistimosrbiju.rs, proneveren novac poreskih obveznika. Međutim, našlo se par nenadležnih koji su odlučili da nešto urade po tom pitanju...

Danas sam na Twitteru video vest da je u toku javna rasprava povodom Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti. Pretpostavljam da je vest ranije objavljena i u domaćim medijima, ali sam bio na putu pa nisam redovno pratio i otuda malo zakašnjenje.

U vesti na sajtu Digitalne agende se kaže: „Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva pokreće javnu raspravu radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti o Nacrtu zakona o informacionoj bezbednosti."

Prema tekstu na sajtu, javna rasprava će trajati od 25. januara do 6. februara 2012. godine (tj. već traje). Nacrt zakona se nalazi ovde. Na sajtu Digitalne agende se nalaze kontakt podaci na koje možete poslati komentare i sugestije.

Gost autor: Bojan Bogdanović, koordinator Ubuntu tima za Srbiju

Dugo sam razmišljao da napišem ovaj članak. Ne zato što je komplikovan (nije, naravno), već je pravi razlog kako ga na pravi način napisati. Prva ideja mi je bila da ga ponudim našim drugarima za novi FLOSS webzin koji je upravo u nastajanju, ali mi je ovde na blogu bilo komotnije: mogu biti „neozbiljniji“ nego u časopisu. Sa druge strane, inicijalnu kapislu da ovo napišem dao mi je Igor (digitalis_vulgaris sa Ubuntu foruma) dok smo radili pripreme za Share konferenciju. I hvala mu na tome. Koja je to inicijalna kapisla, videćete na kraju, kao poentu cele ove priče. Ko pročita do kraja shvatiće.

Ako koristite Facebook u Internet kafeu ili na drugoj sličnoj "otvorenoj" bežičnoj mreži, od juče možda niste jedini koji gleda u vašu stranicu - zahvaljujući novoj Firefox ekstenziji Firesheep i rupama u bezbednosti Facebook-a (a i mnogih drugih web sajtova). Pročitajte u ovom blogu zašto.

Obično nemam običaj da kačim blogove samo sa jednom slikom ili neki linkom ali sada nemam šta da dodam. Slika govori više od hiljadu reči.

Direktan link na dotičnu stranu možete naći ovde.  Ako ga ne promene u međuvremenu, mada je sada kasno tako da pretpostavljam da

Uz uobičajenu želju za dobro zdravlje, sreću i uspeh u novoj 2014., svima Vama (tj. nama) želim da ona bude inovativna, što nam je itekako potrebno u ovoj ekonomskoj situaciji.

Postoji široki konsenzus u akademskoj sredini, privredi, ekonomskoj politici i zajednici uopšte, zasnovan na brojnim istraživanjima, da ključ ekonomskog rasta leži u poboljšanju produktivnosti. Takođe postoji široka saglasnost da povećanje produktivnosti dolazi kroz inovacije. Što više pronalazača imamo, više otkrića i novih ideja, to smo svi smo kao društvo, pa i kao pojedinci bogatiji. Ovo odmah dovodi do pitanja: kako možemo da povećamo broj pronalazača i inovatora? Pitanje je sve važnije u svetu, pa i kod nas, obzirom na sadašnju ekonomsku krizu i sadašnje pritiske na finansije u javnom sektoru, kao i rastuće troškove visokoškolskog odnosno univerzitetskog obrazovanja.