Ovih dana se navršava 130 godina od rođenja velikog srpskog pesnika Vladislava Petkovića Disa, ali i 100 godina od nastanka pesme "Naši dani", toliko aktuelne i danas. U čast tog jubileja, ja sam se bavio jednim malim istraživanjem, ali na žalost bezuspešno. Primetio sam da se pesma "Naši dani" često objavljuje u skraćenom obliku. Da li se radi o slučajnosti, ne znam, meni liči na komunističku cenzuru. Evo cele pesme, boldovani su oni delovi kojih nema u skraćenoj verziji.Očekujem vaš sud o tome, ali i da kačite vama drage Disove pesme i manje poznate stvari o velikom pesniku. 

The architects of our doom
Around their tables sit
And in their thrones of power
Condemn those they've cast adrift
Echoes down the city street
Their harpies laughter rings
Waiting for the curtain call
Oblivious in the wings

Donekle slično Velikoj Britaniji uoči Prvog svetskog rata, i ja sam pomalo oklevao sa uključivanjem u diskusiju o revizionizmu, sa nadom da moje učešće neće ni biti potrebno.

Ipak, postoje dva razloga zbog kojih sada ovo pišem: prvo, želeo bih da podržim stav da je diskusija zasnovana na činjenicama dobra za svako društvo; drugo, postoji mnogo pozitivnih priča iz doba rata za koje mislim da zaslužuju da budu ispričane tokom obeležavanja ove godišnjice.

Pre par dana mi je bila dvadesetogodišnjica otkako sam samostalno, uz pomoć ključa odredio svoju prvu vrstu. Može biti da sam ih i nešto duže posmatrao, no, najstarija zabeležena identifikacija odnosi se na crnoglavu grmušu i nosi datum 23.4.1991... i još se sećam tog trenutka :)

Poštovani,

čitaoci ovog bloga, o najvećoj tragediji u Smederevu iz 1941. godine, na ovom blogu, pisao sam nekoliko puta. Pošto su se javljali čitaoci iz raznih krajeva Srbije, koji su te događaje komentarisali i dali predlog da se ove godine 05. juna 2013. godine u Smederevu održi komemoracija žrtvama ove velike tragedije, ovde pišem ovaj tekst kao 

J A V N I  P O Z I V

U ponedeljak, 9.januara, smo u Ambasadi "zvanično" pozdravili novu, olimpijsku, 2012. godinu i istovremeno obeležili 200 dana do početka Olimpijskih igara u Londonu.

Zajedno sa prijateljima iz naših partnerskih organizacija, Žarkom Paspaljem, potpredsednikom Olimpijskog komiteta Srbije, i Zoranom Mićovićem, predsednikom Paraolimpijskog komiteta Srbije, podigao sam zastavu Igara na jarbol ispred zgrade Ambasade. Na simboličan način smo pokazali da delimo velika očekivanja od godine koja je pred nama.

Evo, danas 11 godina od takozvanog petog oktobra.

Sta da se kaze? Nema nista. Sve je receno, a u stvari nista nije receno. Sve se zaista promenilo, a u stvari sve je ostalo isto. Akcija spasavanja Titanika je uspela. Spasen je brod, svi putnici se podavili...

Krenulo je bilo obecavajuce... prvih 5 minuta...

Krenuo sam da nahranim mačke.

Papričice koje sam juče rasadio čekaju da ih zalijem.

Pristavio sam pasulj da se kuva. I dok čekam da provri i da smanjim temperaturu htedoh da kažem da se osećam po malo čudno.