izvršena je potpuna deblokada Lenjingrada.

"U jednom iz dječjih domova Kjubiševskog rejona desio se sljedeći slučaj.

Dvanaestog  marta  osoblje doma skupilo se u sobi za dječake da posmatra tuču dva štićenika.

Do tuče je trebalo doći zbog "principjelnih", dječačkih razloga.

Sukoba je istina bilo i do tada .., uglavnom zbog hljeba.

Drugarica Vasiljeva, upravnica doma, rekla je da je to najradosniji događaj u posljednjih šest mjeseci.

U početku su djeca ležala i u tom položaju počela su se i prepirati, a zatim su ustali i onda se desilo nešto do tada neviđeno - krenula je tuča.

Ranije bi zbog ovakvog nečega svi mi izgubili posao, a danas, ne da samo tuču mirno gledamo, nego smo zbog nje još i sretni.

Oživio je, dakle i taj najmlađi dio našeg naroda."

Anatolij Petrovič Griškijevič, vaspitač

Ili: od govana pita

Juče Dan Republike, sutra Dan nastanka Kraljevine SHS I posledično Jugoslavije.

Drugu ubila okupacija I revolucija.

Prvu... Oko uzroka smrti postoje oprečna mišljenja u desetinama varijacija. Možda bi najbliže istini bilo da joj je iznutra glave došla neefikasnost I opšta idejna korupcija naslonjena na sitne interese, I velika prekompozicija političke mape Evrope spolja.
No nije ideja da ovo bude tekst o jubilejima i davno izdrndanoj partizani/četnici vuni.
Hoću da kažem da je ono što nam se desilo a od čega evo 25 godina ne možemo kao društvo da dođemo sebi bauljajući naokolo sa uvek istim besmislenim pitanjima -kapitalizam.  

Kapitalizam nam se desio. Neophodan uslov za njegovo nastajanje jeste privatizacija. Da, to je ono o čemu se 25 godina - a poslednjih 12 naročito - neprekidno govori kao o izvoru svih zala.  

Kao prvo, mimo uvrežene besmislice da su privatizaciju pravili ministri I savetnici (Vlahović, Đunić, Đelić) - valjalo bi imati u vidu da je ova poslednja privatizacija bila privatizacija Zorana Đinđića.
A valjalo bi se podsetiti i konteksta i momenta u kome se moralo opredeliti za njen oblik: sporu i kobajagi pravednu, vaučersku  ili brzu I efikasnu uz uvažavanje iskustava drugih zemalja koje su tranziciju prošle.

Gotovo. Prodati ostaci ostataka B92 (pošteno rečeno samo licenca, ostalo nije odavno vredelo ni pišljiva boba). Grk prodao, Čeh kupio. Ide nova koncepcija:

program biti više usmeren ka muškarcima, što znači - više sportskog programa, ali i emisija i serija koje su više po meri i ukusu muškaraca i urbanije publike

Zbogom, prijatelji,

Ni u kakvoj. Međutim, na srpskoj političkoj sceni pederi i Kosovo su povezani neraskidivim vezama i to je postalo neka vrsta tradicije. Tradicionalno, s početka jeseni novine se napune člancima o pederima, koji su uvek nekako u direktnoj vezi sa Kosovom jer pederi hoće svoju paradu i baš ih briga što je Srbija ostala bez Kosova a nepederima to smeta i onda oni prete pederima da će svašta da se desi ako bude parade. Onda ministar policije obećava pederima da će sve biti u redu i da mogu slobodno da se šetaju a pederi stanu pa se rugaju nepederima „uta - ta“ i onda svi popizde.

Част ми је угостити аутора и блогоколегу nikvet pn

Дана 01.12.2022 навршавам 40 година ветеринарске праксе. Сматрам се привилегованим. Много колега није имало ту срећу. Попустило здравље, воља, животне околности. Мени се посрећило ето четири деценије.

Шта је то што се мени посрећило

Mojoj generaciji naše more bilo je od Ankarana do Ade Bojane. Normalnima je sve to bilo podjednako blisko i podjednako naše, bez ikakvih nacionalnih ili političkih razlika.

Naravno, bilo je onih koji nisu voleli Portorož, Piran, Izolu i sva 3 preostala mesta na slovenačkoj obali, neki što im je bilo teže da se sporazumeju nego na ostatku obale, drugi zato što to more baš i nije neko. Drugima se, opet, nije mililo crnogorsko

Vuk i Šešelj još su bili u velikoj ljubavi, kumovi, vođe Srpskog četničkog pokreta koji su upravo preoteli od Mirka Jovića, glumca sa satom na ruci u filmu Kosovski boj (samo su im Turci bili lepi a za Srbe su uzeli neke Cigane iz predgrađa Prištine, onda smo se mi javili dobrovoljno) i otpravnika vozova u Staroj Pazovi (to je kreativan pos'o: voz mož' da pustiš a mož i da ne pustiš). A možda se

Prošle godine mi se ubio prijatelj. Uspešan, profesionalno ostvaren, sa sjajnom porodicom, drag, društven, dobar prijatelj, čovek o kojem je moguće reći samo najbolje. Družili smo se i privatno i porodično i profesionalno. Uvek je bio raspoložen, druželjubiv, ekstrovertan, sasvim u skladu sa svojom profesijom koja zahteva umetničko oblikovanje velike grupe tako da sve funkcioniše kao celina

Krenem da čitam Dragecov blog,  kad - među prvim komentatorima sve vrvi od kretena i idiota univerzalnog tipa, napaljenih pacijenata i blogokvariša. Neke od najagresivnijih među njima sam u raznim prilikama i iz raznih razloga sa svoga bloga banovao - i nisam zažalio. 

A banovao sam  dosad njih 13 uključujući i nekolicinu glavnih (hiper) aktivnih blogokvariša. Ima