Politika je čudo. Sećanje na 24 decembar 1996, ne sme da umre.

Vuk dlaku menja, ali ćud nikada. (narodna izreka) 

Želim da se ovaj post shvati kao poziv da se narodu kaže istina o svemu, ništa ne idealizovati ni satanizovati, jednostavno ne lagati narod i omladinu radi uskostranačkih interesa.

Nije mi namera da ovo bude uvod u izanđalu raspravu o četnicima i partizanima već da ukažem na neprimerno prećutkivanje istorijskih činjenica i nemušto saopštavanje kako je Srbija odana antifašizmu, kako je dala ogroman doprinos borbi protiv fašizma, a da se izbegava svako pominjanje Narodnooslobodilačke vojske  i partizana. Srbija više zvanično nema ni Dan ustanka pa koje su se to onda snage niotkud pojavile i dale doprinos pobedi nad fašizmom?

Eto, juče je obeležena 67.godišnjica oslobođenja glavnog  grada  Srbije u 2.svetskom ratu.

Izveštaj o tome RTS pokaza u 31 minutu udarnog dnevnika ,a gradska TV STB u 16-oj minuti udarnih vesti.

Pre nešto manje od četiri godine u Poljoprivredno-veterinarskoj školi u Rekovcu eksplodirao je kotao. Srećna okolnost, bila je nedelja, u školi je u toku bilo takmičenje, te je dvorište bilo prazno.
To je izgledalo ovako:

Danas je stidljivo osvanula vest da se isto desilo u Hemijskoj školi u Leskovcu.

IZBEGNUTA TRAGEDIJA ..

Vidim vec dva dana niko da cestita, nije se red, malo li je na ovu skupocu kad ti radnici preuzimaju fabrike, naturalizovani gradjani kupuju ostrva, a drzava Ti postane pridruzeni clan EU.

No, manimo salu, jako mi je drago i Drugovi Crnogorci, cestitam vam ovo, kao i Prvi Maj.

REG-CRNA GORA-EU
Crna Gora od danas pridruzzeni cclan Evropske unije

PODGORICA, 1. maja 2010. (Beta) - Crna Gora od danas ima status
pridruzzenog

... 

The sun on the meadow is summery warm
The stag in the forest runs free
But gather together to greet the storm
Tomorrow belongs to me

The branch of the linden is leafy and green
The Rhine gives its gold to the sea
But somewhere a glory awaits unseen
Tomorrow belongs to me

The

Srbija je pompezno obeležila dan oslobođenja Beograda i 65.godišnjicu pobede nad fašizmom, ali još uvek nije načisto na kojoj strani je tokom rata trebalo biti.

Ispada kao da je Srbija pobedila a da se nikada nije pobunila ni digla ustanak protiv fašističkih okupatora, a ponekad izgleda kao da se tokom rata sva premestila na Mars pa 1944.godine vratila e da bi oni komunisti činili masovne zločine.

Eto prođoše 4. i 7.juli a da ih Srbija zvanično ne obeleži a mediji jedva i pomenuše.

Srbija je, verovatno, jedina država u Evropi koja samo kad zatreba ističe svoj doprinos pobedi nad fašizmom i antifašizam kao vrednost kojoj je privržena, a stidljivo i svake godine sve manje obeležava dan borbe protiv fašizma. Sedmi juli- Dan ustanka naroda Srbije, već pet godina nije državni praznik. Nije toliko bitan datum niti da li će se praznovati, ali nije mudro to što je Srbija 'zaboravila' da bar jedan dan u godini posveti sećanju na borbu protiv fašista.

 Doduše, predsednica skupštine  je bila na svečanosti u Beloj Crkvi

ali izgleda kao predstavnica SPS a ne zvanične Srbije jer bi u tom slučaju i protokol podrazumevao prisustvo garde i i visokih oficira.

Va istinu srećan... Ili tako nekako. Znam da ima neki odgovor. No to je manje bitno. 

Ne smatram da se u to vreme živelo mnogo bolje, niti sam nešto osetio Brozovu diktaturu, koji se uzgred budi rečeno zvao samo Tito. Ali sam siguran, da će srednje i starije generacije zastati barem na trenutak, pri pomisli na dan mladosti. Ako ništa drugo, nismo išli u školu tog dana, a da ne spominjem fenomenalne sletove i "live" uručivanje štafete. Od tada je i ostao termin "zadihani omladinac".

Dakle nek je sa sreću, što kažemo mi Nišlije. 

U zoru 15. septembra 1918. general Franše de Epere naređuje da se krene u proboj Solunskog fronta, u kome je srpska vojska odigrala glavnu ulogu i koji se ubraja među najuspešnije operacije Prvog svetskog rata. U 5.30 časova, posle snažne artiljerijske pripreme, divizije prvog ešalona Druge armije krenule su u napad.

IZ SAOPŠTENJA KOMANDANTA SAVEZNIČKIH TRUPA NA SOLUNSKOM FRONTU, GENERALA FRANSE d'EPERE-a

16. septembra 1918.

Kada se izađe na terasu južnog krila dvorca, kroz mrak se na zapadu vide svjetla Oreande, Gaspre i Koreiza, a ako se ode do istočne, uže ograde terase, onda se prvo ugledaju mnogobrojna gradska svjetla, no sa grada pogled nekako automatski brzo skreće na prekrasni osvetljeni park, koji počinje pravo pred vašim nogama i čije staze vode sve do obale mora, udaljene nešto više od 500 m.

Interesantno je da tu neupitnu ljepotu parka uopšte ne umanjuje prisustvo velikog broja naoružanih ljudi u uniformama, kao ni to što neku, skoro pa svečanu tišinu, koja lebdi nad cijelim tim prizorom, nimalo ne remeti povremeni kratki lavež pasa.

Prirodu treba posmatrati jer voli da se prikriva - Heraklit

Savremena nauka, kaže se, ne bi postojala u ovom obliku ako ne bi bilo tehničkih pomagala koja čoveku omogućavaju da prodre u svet nedostupan njegovim prirodnim čulima. Mi smo danas u stanju da posmatramo objekte udaljene mnogo milijardi svetlosnih godina od Zemlje, da direktno vidimo pojedinačne atome kako se kreću po površini nekog kristala, da čujemo pucanje