Na ovaj blog me vise ponukao tekst Svetlane Slapsak (SS) na Pescanik.net "Cajnik za Kraljicu" (http://pescanik.net/2012/05/cajnik-za-kraljicu/ ... da, da, odem ponekad da vidim sta pise, kao sto odem i na NIN, NSPM, e-novine, Politiku, Blic, Kurir, Press, Danas, Vreme...), nego predstojeci Jubilej. Posto, kao sto je vec poznato, obitivam na ostrvu vec dugi niz godina, interesantne su mi dve stvari. Prvo, koliko jedna osoba koja vazi za obrazovanu i inteligentnu moze da dozvoli sebi da ne uradi osnovni research kad pocne da pise o nekoj temi vec se sluzi informacijama iz onih istih tabloida i zute stampe koje je u svom istom tekstu onda pljuvala, i drugo kako nista tako dobro ne otkriva unutrasnji kompleks kao plitka i povrsna kritika.

AleXandar Lambros

Nije lako objasniti prirodu najpoznatijeg filmskog festivala na svetu. Neprestane žurke, poslovni krem svetske filmske industrije, parada taštine, porno starlete, milioneri, jahte u luci, proslavljena rediteljska i glumačka imena rame uz rame sa potpunim anonimusima iz zemalja čije koordinate morate proveriti na mapi. To vam je Kan, elitan i demokratičan istovremeno. Ove godine slavi 65. rođendan. Osnovan je 1939. ali 1948. i 1950. nije održan zbog finansijskih problema. Dođe čoveku danas da se na ovo slatko nasmeje. Tako da, kad se oduzmu i ratne godine, ovog maja festival u Kanu slavi 65. rođendan. A plakata na kojoj Merilin duva svečicu na torti - dirljiva, glamurozna, frivolna, sve to - nije mogla bolje da u jednoj slici oslika duh festivala.

Ili Zunzara iz Zanzibara...

Evo, najzad posle godina i godina uzaludnog pokusavanja (ne stvarno), dobio sam zabranu komentarisanja. Na jednom blogu, kod jednog blogera, koji je nekad znao nesto i da napise (bez obzira slagali se sa njim ili ne), a ciji su kriterijumi o kvalitetima sopstvenih tekstova eksponencijalno opadali s vremenom. Dobio sam sut-kartu sa obrazlozenjem da sam "isti kao i jedan drugi", a sa kim navodno ne moze da se razgovara, a samo zato jer sam (po mom misljenju legitimno) zatrazio da me se ne bombarduje linkovima i pod-linkovima, nego da moze autor malo da se potrudi i napise neko originalno misljenje.

 

 U slavu svih palih junaka borbe protiv fašizma.

Svaki komentar, o tome kako se ovaj značajan dan za istoriju čovečanstva, obeležava u Srbiji bio bi suvišan.

Čestitam praznik rada, sa željom da ih podsetim na reči cele pesme.

Odoh ja na koncert, a vi uživajte u mojoj omiljenoj pesmi

Pozorište jeste u službi čovečanstva. Neverovatno je koliko se malo govori o snazi i moći koje pozorište ima. Ili koje bi moglo da ima. Naročito u zemljama koje bi u prvi plan trebalo da stave reforme i celokupne društvene promene. Naročito u našoj zemlji, gde je kultura maltene izjednačena sa estradom. Upravo zato što jeste univerzalno, što nije konfliktno, što se bavi ljudskim dušama, strahovima i sumnjama i time menja sliku i o nama samima; što je u korelaciji sa drugima i u dijalogu sa svima; što premošćava ne samo kulturne razlike; što promoviše ideje i pozitivne vrednosti koje bi svi zajedno trebalo da poštujemo, što kritikuje one koje bi svi zajedno trebalo da kritikujemo.... baš zato je čudno da se pozorištu, u nas posvećuje veoma malo pažnje. 

 

Uvek sam mrzeo muški šovinizam. Veliki švaleri i muškarčine koji posle raznih bajki ispričanih u trenutcima oduzetosti alkoholom, odlaze kući i svoju nemoć ispoljavaju bilo nasiljem, bilo kurčevitim ćutanjem. A iza svega je  zapravo stajalo  ogromno nerazumevanje funkcionisanja ženskog mozga. Zato sam posle 30-te godine života počeo da shvatam izreku “ Zrelost muškarca se određuje time, kojom glavom razmišlja, donjom ili gornjom”.

‎"Cetvrtoga marta, u sredu toga dana, jebali smo Butragena, Sanchesa i Valdana" ...

Smatram da je red da se mladji narastaji upoznaju zasto je Crvena zvezda unatoc svemu i dalje najveci fudbalski klub Istocne Evrope. Na danasnji dan, igrane su neke istorijske utakmice, ovo su neke od njih:

 

* izvinjavam se zbog blokade:)