Iz uvoda u Memoare jednog pokojnika (Pariz, 14.april. 1846; prerađeno izdanje 28. jula):

Kako nisam u mogućnosti da predvidim trenutak svoje smrti, a pošto je u mojim godinama svaki dan više čista blagodet, ili pre patnja, osećam se obaveznim da ponudim nekoliko reči objašnjenja.

Četvrtog septembra, imaću sedamdeset osam godina (1846 godine). Krajnje mi je vreme da napustim ovaj svet koji sve brže napušta mene, i učinuću to bez žaljenja.

François-René de Chateaubriand

Pozajmio od Pol Ostera iz knjige Knjiga

Za dva dana Srbija ulazi u drugu deceniju od petooktobarskih promena koje su obećavale demokratiju, prosperitet, evropsku perspektivu, visoki standard, zaposlenost za sve i sve, sve, sve najbolje, baš kao u novogošnjoj čestitki.

Iduća godina biće  predizborna, a možda i izborna pa su  opravdana upozorenja  da stranke vladajuće koalicije, ukoliko se stvari drastično ne promene, na sledećim izborima čeka debakl,jer bi siromaštvo, beda, nezaposlenost i sveopšte nazadovoljstvo mogli  da okrenu glasače opoziciji. Lično mislim da bi, s obzirom ko je opozicija,  to tek bilo katastrofalno.Svaka ozbiljna analiza bi moralo da prvo sagleda objektivno gde smo, a to nije teško, pa onda zašto smo tu gde jesmo, ko je odgovoran i šta se mora uraditi odmah da se eliminišu sistemske greške. Nema narod baš mnogo od toga što će mu neko obećati da će 2050.godine živeti bolje jer je to neproverljivo i nepoverljivo. Dakle, Srbija ulazi u predizbornu 2011.godinu sa nimalo ružičastim startnim pozicijama, a evo samo nekih:

hmda, izgleda da se zapalilo na kraju kod nas, kao što sam predosećao i najavljivao u prethodnim tekstovima. sukob koji izranja duboko iz siromašne palestinske ulice se rasprostreo svuda po muslimanskim četvrtima istočnog jerusalima. ovaj sukob su meni žitelji istočnog jerusalima odavno najavljivali, otpočetka arapskog proleća.

sukobi traju već nekoliko meseci, i novinari su ovde to nazvali tihom intifadom. teško je nekoga posebno okriviti za situaciju. moje skromno mišljenje je da uzroci sukoba počivaju u ozbiljnoj nespremnosti obe strane da žive jedan uz drugoga, već u nastojanju da budu jedan protiv drugoga. ovo nije, ipak, ni prvi niti poslednji put da Jer-ušalaim (Ir Šalom, u značenju, grad mira koji je kroz celokupnu svoju povest bio sve samo ne grad mira, osim ako se izuzme duhovna ravan u kojoj grad poseduje zaista misteriozne momente mirnoće) počiva na rubu plamena.

Šetaju Tagore i Ajnštajn tamo gore po rajskom ugođaju, pogledaju dole na planetu i vide šta se tamo svašta nešto događa i konstatuju: - jbte, džabe smo krečili ... ! 

ČESTITAM !

Ne sećam se više kad sam poslednji put pisao o ptičarenju. A želeo bih.

Čitam ovih dana onu vest o jednom balkanskom selu i porodici psihopata, pa se pitam, a šta je ostatak sela radio deset godina? Deset godina su svi zviždukali u prolazu i gledali na drugu stranu? Nisu im se vratovi od toga ukočili?

72 procenta

hajde za vas velike manijake jedno pitanje:

da li ste ikada zamislili da vam neko 2 puta veći od vas zavali šamarcinu?

niste?

e pa probajte.

a ako uspete da proizvedete taj šok u svojim glavama (a jeste šok) probajte da zamislite šta možete da naučite na takav način?

a izgovor vam je da su vaša iživljavanja (a jesu iživljavanja) vaspitna.

vaspitna?

jadni ste i patetično mali.

Epilog:

Završni izveštaj:

U petak, 18. novembra 2011. na oglasnim tablama svih radnih jedinica i redakcija RTS-a osvanuo je „Izveštaj Generalnog direktora zaposlenima u javnom servisu Srbije", pod naslovom „Naša Kuća najbolja, uprkos problemima koji ne potiču iz RTS". U uvodnom delu se slavodobitno maše podacima o rejtinzima gledanosti, da bi se odmah zatim „prešlo na stvar": „...Pretplata, zbog modela naplate i krize, opada iz godine u godinu. Praktično, „rupa" u našim finansijama je izmedju 22 i 25 miliona evra godišnje..."

I naslov „Izveštaja" i uvod, kao i osnovni ton Tijanićevog obraćanja zaposlenima u Javnom medijskom servisu Srbije neodoljivo podsećaju na onaj čuveni orkestar sa „Titanika": svirka teče, dok brod neumoljivo tone.