Today saw a great step taken towards bridging the gap between the Red Star rebel alliance and the Dorcolian empire - or at least overcoming the myth of Dorcol's invincibility (cue Imperial March).

Yes Red Star lost 46-16 (almost mirroring Hull KR's result over London this afternoon), but that's a lot better than the 106-6 thrashing they gave us last time out. In fact, that's probably Dorcol's smallest winning margin in any domestic battle since 2009.

I think our work on trying to teach the players about the bigger picture has paid dividends. They are now not only more aware

У тексту написаном почетком фебруара о.г. за “Печат”, Добрица Ћосић се “одредио и према неким темељним одредницама нашег егзистенцијалног стања.”

Много питања, мало одговора, много критике мало самокритике, спаса нам нема али пропасти  ваљда нећемо , ваљда ће нам се оказати.

Имајући у виду специфичну тежину Добрице у српској нацији и нарочито његову улогу у збивањима у Србији барем последњих  30 година, и без обзира да ли се некоме свиђао или не, и тим пре,све оно што  он износи има своју тежину.То је свакако једна дијагноза свега онога зашто смо ту где јесмо, а нисмо тамо где смо могли да будемо, али може бити и прогноза када ћемо и да ли ћемо ако се не позабавимо дијагнозом  и терапијом.

Уосталом , и најновија дешавања имају итекако везе и своје корене у ономе што сами себи усађујемо или нам усађују  у главу ко зна од када а није добро што то раде и сада. Они који народ  убеђују и доводе у илузију да смо најбољи и безгрешни, бољи од свих и зато су нам сви други радили и раде о глави, а наши издајници националних интереса им се улизују.Ако се код народа створи таква илузија онда је лако манипулисати разочарењима.

Зато изнете оцене заслужују озбиљну анализу пре свега оних странака и оних политичара  које имају озбиљне а не калкулантске намере да покрену Србију из летаргије прошлости ка модерној држави и нацији.

Мени лично се учинило да следећи ставови прилично добро одсликавају нашу политичку  стварност, дакле:

“ Српски народ и после два века изгибије за државу још нема међународним правом дефинисану територију,  Албанци анектирају српску етничку територију, а„проевропска демократска коалиција”

Svet je jedno šareno mesto, i vodiće te kuda treba, ako mu pustiš.
Ima još: svet šalje fer poruku kuda ideš i na šta treba da se pripremiš. Samo, moraš biti spreman i da čuješ ono što ti se šapuće, a nije baš lako uvek razlikovati ono što želiš od onoga što stvarno dolazi. Ja ponekad i sam pitam pa onda sanjam, često tu bude odgovora, ali to ume da bude komplikovano: svi ti podsvesni simboli i konteksti prave priličnu zbrku, i nekad ih je teško rastumačiti. Mislim da postoje i lakši načini, za one koji umeju da budu dovoljno opušteni i kada su

 

U senci trivijalnih vesti i marginalnih informacija dešava se ovde i sada mnogo

 

Posle  trideset dana boravka u Engleskoj i dvostruko manje sati leta, konačno sam, 5. Maja sleteo na primetno oštećen aerodrom u Santiagu. Jedva sam stigao da se odmorim od iscrpljujućeg  jet lug-a, a osvanuo je novi dan u kome me je očekivao novi susret sa starim prijateljima iz celog sveta kao i nova poznanstva sa blogerima kojima je Samit Global voices organizacije u Čileu bio prvi  u karijeri.

Preko stotinu blogera sa svih kontinenata i dvostruko više radoznalih Čileanaca, kao i veliki broj gostiju iz

 

Nakon iskaza zaštićenog svedoka Dejan Milenkovića Bagzija, kojim je optužio Vojislava Šešelja i Nebojšu Čovića da su znali da će premijer Zoran Đinđić biti ubijen, još jedan pripadnik mafijaškog klana iz Zemuna tvrdi slično. Miloš Simović je specijalnom tužiocu Miljku Radisavljeviću napisao pre godinu dana ime čoveka koji je, navodno, od Legije naručio ubistvo premijera Zorana Đinđića, kao i imena nekoliko političara koji su znali da se atentat priprema.

Елон Муск. Човек који је покренуо Pay Pal, Tesla Motors, SpaceX,... 

Човек којем ништа није тешко, који све време прича у својим мултимилионским пословима и инвестицијама, а да ниједном није поменуо - ПРОФИТ!

 Narod se nađe ovde odjedanput obezglavljen a posledice strašne, niti da gleda, niti da diše a usta za reći, popiti i pojesti štogod odoše u bestraga, mišljenje do sada nije preterano upražnjavano pa oko toga bar nije bilo nekog zakeranja.

 

 Nadvila se neka sumorna maglina nad ljudima i dođoše oni da spas potraže i dočeka ih Jedan od zaduženih za narod, prvi u rangu iz koga je iskrilo iskustvo stečeno preturanjem preko glave toliko toga, od radikalnih svetonazora, onda činjenja u levom mišljenju sa predznakom nacionalnog, pa doticanja demokratije u prolazu i najzad dosezanja do uzdržane evropejske provinijencije. Zaista, iako bez glave, narod je instinktom osetio gde treba da priđe i izlaz iz magle zatraži.

Zavapi narod mahanjem ruku pred Jednim od zaduženih jer govor narodu beše uskraćen a on, Jedan odgovoran i preduzetan, obuče baštovansko odelo, zaseja u bašti seme za naglavljivanje obezglavljenih,

                               

Mnoge mi stvari sa ovim smakom sveta nisu jasne.  A volela bih da mi neko razjasni. Želim da ovaj put budem adekvatno pripremljena. Nadam se da će udružene snage mojih blogokolega i koleginica uspeti da mi pojasne te nedoumice.  Da se odmah razumemo! NIsam ja potpuno neiskusna sa smakovima svetova. Imala sam ih ja ranije. Ali, to su bili mali smakovi sveta koji su se uglavnom ograničavali na moje privatne svetove ili u najgorem slučaju svetove koje je delila omanja grupa individua. Nikada se nisam suočavala sa tako globalnim smakom sveta o kojem svi sada pričaju.

Francuzima i Nemcima bila je potrebna nepuna decenija da se nakon dve ratne klanice tokom XX veka pomire i zajedno krenu u epohalni proces stvaranja ujedinjene Evrope.
Na žalost i na nesreću ni posle dve decenije Hrvati, Srbi, Bošnjaci i Albanci ne izlaze iz rovova 20. stoleća!!! Kako je to moguće? I zašto!?

Odgovor na ovo pitanje pokušali su na pronađu učesnici Okruglog stola održanog 6. aprila 2013. u Sarajevu o temi: Stanje međuetničkog poverenja pre 1991. i danas.