Gradovi su odvajkada a posebno Beograd bili na meti ratnih pohoda i sledstveno tome i rušenja i devastiranja ne samo građevina već i svih vidova gradskog života. Menjao se lik grada ali i kulturni model.  Nekada su dolazili divlji ratnici slični Hunima i drugim plemenima koji su u mimihodu odnosili sve što je bilo za poneti i to je deo gradske istorije ili procesa koji postoje od kad je sveta i veka. Cilj koji su imali je bio da uzmu vredne stvari ali bez ideologije, uzeti i otići što pre bilo je pravilo, nisu prevaspitavali ili potčinjavali kao oni posle iz modernijeg doba koji su isto tako otimali ali su imali i ideju da tu i opstanu, prisvoje teritoriju i prištede sebi odnošenje otetog. Zato su, dok su bili prisutni upražnjavali prevaspitavanje zatečenih građana, praveći sebi podobne stanovnike ali su intervenisali i po urbanoj matrici, prilagođavali su je svojim potrebama i svom razumevanju grada i menjali zatečeno. Tako je bilo sa Turcima, Austrougarima ili ko je sve tu već prolazio i svako od njih je ostavio svoj pečat, obeležio je svoje prisustvo za sledeći vek. Posle dođu opet neki drugi i opet ispočetka.

(Kolumna Tomaža Mastnaka objavljena 28. oktobra 2015. u Dnevniku)  

Kud god se okrenem, prikazuju se slike bliskoistočnih izbeglica ili nailazim na ljude koji pokazuju ove slike ili su pod njihovim uticajem. Šta se događa?

Humanitarnu krizu ostaviću ovde po strani iako je to i te kako nečovečno. Zanima me šta se događa sa nama i kakvi su uloga i položaj svakoga od nas kao i različitih političkih i društvenih grupacija u koje smo već uključeni ili se u njih uključujemo. Takvo zanimanje nije ništa manje egocentrično od našeg humanitarizma ili njegovog odsustva

Skorašnji teroristički napad u Parizu i tursko obaranje ruskog aviona su označili početak novog istorijskog vremena.

Za nekog ko se nalazi u tako temeljnom i terminalnom rasulu, rast bruto domaćeg proizvoda od pola procenta i nije loša stvar.

 Tako ja razumem najnoviji blog Mijata Lakićevića na www.klikeri.rs

Da li je moguće u priči o rastu BDP-a ostaviti na stranu sav ovaj politički jad sa nepismenim primitivcima? Tu Gašić nije nikakav izuzetak. On je samo jedan od naprednjaka čiji boravak na javnoj funkciji nema nikakav rezon, smisao ili opravdanje. Osim, da im selo vidi kako su veliki jebači presretači.

Aleksandar Vučić očigledno

u svetlu najnovijeg gafa najozloglašenijeg ministra u vučićevoj vladi, da se na poziciju vojnih sveštenika stavljaju nesveštena lica, na opštu zgroženost javnosti, ne samo civilne, već i ozbiljne vojne i crkvene, tj. ono malo preostalog zdravorazumskog i nekorumpiranog u srpskom društvu, što materijalno što duhovno uzev;

dakle, u svetlu tog najnovijeg blama pomenutog ozloglašenog i nevoljenog u narodu ministra, još od žrtvovanja najkvalitetnijih naših oficira u tragičnom udesu helikoptera na zdravstvenoj, humanoj misiji;

nekoliko stvari s ovim imenovanjem osoba koje blage veze s bogoslovljem nemaju mi je zapalo za sluh:

Iako je Italija poput Srbije otrovana korupcijom i kriminalom, iako njihov premijer Mateo Renci ni malo ne zaostaje u demagoškim i obmanjujućim potencijalima za Vučićem, iako je tamošnja desnica od početka devedesetih veoma agilna u reviziji istorije i gušenju kulture sećanja, Dan oslobođenja od fašizma, 25. april (Festa della Liberazione), kao državni praznik obeležava se u svim većim i manjim italijanskim gradovima. Hiljade i hiljade Italijanki i Italijana svih uzrasta, političkih opredeljenja i socijalnog statusa na trgovima, u radosnoj atmosferi, proslavljaju dan pobede nad fašizmom.

Da ironija bude veća, upravo je Italija rodno mesto fašizma. Daleke 1919. godine Benito Musolini je osnovao fašističku stranku, da bi potom 1922, dakle 11 godina pre Hitlera, došao na vlast i kao diktator vladao Italijom sve do njene kapitulacije 1943. godine. Potom je vladao nacističkom marionetskom državom Republika Salo u severnoj Italiji do 27. aprila 1945. kada je uhvaćen i ubijen, da bi dan kasnije bio obešen za noge na glavnom trgu u Milanu.

Овај текст је наставак дискусије на теми изнетој на Сунце прошлог лета у овим текстовима КЛИК и КЛИК.

Шта смо тада имали: једну моју радикалну идеју о драстичном унапређењу пољопривреде и суштинско преоријентисање Света на соларну енергију, те друштвено-економске имликације такве трансформације. Из дискусије која је уследила смо научили много тога о економским, техничким и технолошким изазовима који би стојали на путу, али ништа што би суштински оборило ту идеју или понудило бољу алтернативу.

Шта се у међувремену дешавало?

Као прво уметник наслика позадину па ево наше: ово је већ девети месец за редом како се бележе рекордне температуре за период од годину дана. Не мора ништа да значи, али је прилично занимљив тренд у контексту ове приче.

Као друго, цена нафте је наставила да пада и отишла испод 30 долара, а постало је јасно да ће цена остати на ниском нивоу дуже време, да није само обарање руку Саудијаца и Амера поводом удела на тржишту и завртање руке Русији. Инвестиције у обновљиве изворе енергије су претекле инвестиције у фосилна горива по први пут. Продаја хибриних и електричних аутомобила је почела да опада, највероватније јер су под условима јефтине нафте конвенционална возила на бензин поново постала веома примамљива. 

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Hrvatskoj,