To je suština poruke svakog kandidata i stranke.

Blagostanje, berićet, rodna godina, plodna nacija, ljubav i veselje- biće ispunjene sve želje.

Svako se na svoj način bori za glasove.

Muftija ovako, a svi ostali će na Đurđevdan što zbog slave , što zbog molenja Boga svi u Crkve jer su svi transparetno religiozni.Sve ječi od bučnih obećanja od kojih obično na kraju budu ludom radovanja pa se bolje držati principa što veća obećanja to manja očekivanja. Ko ti obećava kule i gradove laže i sebe i tebe ali od laganja sebe on neće imati nikakvih posledica jer obećati ništa ne košta, a ti razmisli koliko će tebe on/oni koštati.Kampanja se vodi po sistemu svi protiv svih, udarne rečenice su kako je onaj drugi ili oni drugi loši, opasnost , zlo, propast, pa ako oni pobede biće smak sveta a ako ja/mi pobedimo biće procvat sveta.Pomalo sve liči na cirkus i parodiju, kao što je to sjajno opisao Voja Žanetić

Danima su mi Balaševićevi stihovi u glavi:

Upiru se deca da rođene očeve od laži odviknu...
Šta na kraju bidne? Putnici za Sidnej, izlaz taj i taj...

Dokle, bre, da nas voza zli čarobnjak iz Oza?
Dokle taj glupi džoker "Ćuti, dobro je"?
Ma, čitav plen da skupe, pa ne mogu da vas kupe...
Da vam mladost kao sitan kusur odbroje...

Da li vidite šta se promenilo u Srbiji od 2008. do danas? Šta su nam uradili od sudstva? U kakvom je stanju srpska ekonomija? Kakav je stepen korupcije u 2012 u odnosu  2008. godinu? Kakva je danas kontrola medija u odnosu na 2008? Kakva je razlika u količini nasilja u vašem okruženju danas, a kakva je bila 2008? Da li nam je Svetska ekonomska kriza kriva za dve milijarde ukradene u javnim nabavkama godišnje? U kakvom je stanju poljoprivreda? Ko se zapošljava u javnom sektoru, sposobni ili poltroni?

Evo dragi gledaoci, spremamo se, neckamo se, da li da rehabilitujemo cica Drazu. Znam, ako se zgrozimo onda smo komunisti, ako se ne slazemo onda smo izdajnici, ako se protivimo onda smo nepatriote, ako ne podrzavamo onda smo protiv nacionalnog pomirenja.

Ali, o cemu se tu u stvari radi. Imali smo problem. U Srbiji nije postojao niti jedan jedini disident. (Hm, Djilas, mozda, ali ni on nije pravi Srbin na kraju...) Nije postojao istinski protivnik sistema. Niko se poznat u Srbiji nije patio od komunizma. Svako ko je bio neko "ime i prezime" uzivao je vise nego lagodne pogodnosti sistema, bilo da se vozikao ladjama, bilo da je cenzurisao i sundirao stripove, bilo da je pisao 'kriticke' romane, bilo da je bivao izbacen sa fakulteta na institut da ne radi nista ali za solidnu platu, bilo da ga je prerano penzionisalo, bilo da je imao sve pogodnosti oficirovanja u Je-Ne-A, bilo da se po sluzbenoj duznosti svalerao sa suprugama funkcionera, bilo da je sedeo u istarskim kaficima i iscrtavao po mapi SFRJ put od Beograda do Rovinja ali samo po srpskim selima, bilo da je isao od izdavaca do izdavaca po beogradskim kafanama i 'ubedjivao' ljude koga da stampaju koga ne, bilo da je krao rukopise za drzavnu bezbednost, bilo da je pravio piramidalne banke (ne, ne mislim na Dafinu i Jezdu), bilo da je igrao tenis sa spanskim borcima prepodne, a poslepodne ih pljuvao po Ma..., bilo da je kao dobijao nasledstvo iz inostranstva a u stvari prao drzavne pare preko svajcarskih banaka, bilo da... I to sve pre nego sto se Sloba pojavio i ozvanicio pljacku kao drzavnu politiku i nacionalni interes.

Pre neki dan, nekako sasvim slučajno, shvatio sam da će moja dvadesetogodišnja kćerka za koju nedelju imati priliku da prvi put u životu ostvari svoje građansko pravo - da će glasati. Kako deca brzo rastu!
Podsetilo me to na mnoge izborne faze i promene koje sam iskusio.

(Ovaj tekst je objavljen na blogu Krovne organizacije mladih Srbije Glas za mlade)

lol lol lol

  Riješio sam da na ovom mjestu vodim dnevnik svoje društvene mreže lol, da pišem kako se razvijamo, koje probleme imamo i čemu težimo i gdje ćemo da stignemo. Ako ništa drugo, olakšaće jednog dana snimanje filma o lolu, da se ne muče scenaristi kao za "Social network" :p

  Kratak uvod: www.lol.rs je društvena mreža koju je razvila firma Inbox doo iz Beograda, gdje sam ja suvlasnik sa SInišom Rogićem po 50%. Povezujemo ljude po osnovu njihovih interesovanja, tako što se odaberu tagovi i potraži ko na lolu voli isto to. Rezultat izadje kao procenat podudaranja i koji su zajednički tagovi, možete da se dopisujete, chatujete, pravite grupe...

Videla žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu.Tako i Srbija po ugledu na bivše istočnoevroske lagerske države poče da se bavi dekomunizacijom, tranzicionom pravdom, rehabilitacijama i lustracijama, što neki lepo iskoristiše da se na miru bave sumnjivim privatizacijama i drugim mahinacijama.

Građanima Srbije konačno je i na sajtu vlade dostupan državni projekat "Otvorena knjiga žrtava“ kao jedinstven poduhvat u Evropi , a moguće i u svetu ”. Nesumnjivo da je jedinstven ako ništa kao primer ideološke ostrašćenosti i moralnog sunovrata. Srbija još uvek ne zna, niti se ko mnogo trudi, da utvrdi tačan bro,  ime i prezime svih Srba likvidiranih npr. u Jajincima, Srba-državljana Srbije poginulih u ratovima 90-ih, pa ne zna ni tačan broj niti je popisala sve stradale u NATO agresiji 1999.godine, ali zato popisuje sve koji su stradali u tzv. komunističkim zločinima. Sajt je zaista dobro opremljen i ne zaostaje iza, po tom, pitanju istomišljeničkih pokreta u ostalim državicama bivše SFRJ, čak ima i “koristan link” o stradanju hrvatskih domoljuba, uključujući i Stepinca,  od komunističkih zločinaca.

U subotu, u Shoping centru “Usce”, bio malo (sic) neoprezan, i ode novcanik sa svim mogucim dokumentima, karticama, licnom kartom, vozacka, sve moguce press vladine propusnice, firmina press kartica, i sto mi je najzalije, divna fotografije moje Marije, koju sam nosio u novcaniku.
Inace ,ponedeljak mi bio rezervisam za odlazak u Nemanjinu 30, jer je pre mesec dana majci pukao prsljen L3 i sad kad je stigla kuci, ima pravo na neke nadoknade. No, krenimo redom:

Primer 1 – licna karta

Elem, posto sam odmah blokirao bankovne kartice, rekoh ajd da pozovem SUP za licnu kartu. Cipovana je, a neko moze mirno da ode u Bosnu, Makedoniju, Crnu Goru.

Today saw a great step taken towards bridging the gap between the Red Star rebel alliance and the Dorcolian empire - or at least overcoming the myth of Dorcol's invincibility (cue Imperial March).

Yes Red Star lost 46-16 (almost mirroring Hull KR's result over London this afternoon), but that's a lot better than the 106-6 thrashing they gave us last time out. In fact, that's probably Dorcol's smallest winning margin in any domestic battle since 2009.

I think our work on trying to teach the players about the bigger picture has paid dividends. They are now not only more aware

Milan Nikolić

Sve što želim dobijem na KLIK. Radni dan mi je ON LINE. A slobodno vreme umreženo – kaže Jelena Bogavac na početku razgovora koji je, da bi bio provokativan i kao stvoren za citiranje, a samim  tim i aktuelan, morao da krene od virtuelnog. Nije li upravo takav početak imanentan duhu epohe odnosno epohi bez duha. Vremenu koje možda nije sasvim obezduhovljeno. Možda nije uopšte. Možda je samo taj neki lahor, misao, ideja, osećanje – sve što čini fluidno polje duhovnosti evoluiralo na način koji ne prihvatamo bez preispitivanja, mi, privrženi pogledima oči u oči, mi, sumnjičavi prema digitalizaciji spirita. Ili je, ipak, regresija junakinja doba, famozno otuđenje kojim nas filozofi progone čitav vek. Šta je na društvenim mrežama druželjubivije u odnosu na sto, stolnjak i makijato?

 gost autor: coa smor

Jedna od stvari kojima se igram u životu a nisam pisao o njima na blogu je - irski ples. VREME JE!