“Država je ona velika izmišljotina pomoću koje svako pokušava da živi na račun svakog drugog.”

“Zakon - izopačen! I policijske snage države izopačene zajedno sa njim!

Zakon, kažem, ne samo okrenut od svog pravog cilja, već nateran da sledi sasvim suprotan cilj!

Zakon - pretvoren u oružje svakojake pohlepe! Umesto da kontroliše zločin, zakon - i sam kriv za zla koja bi trebalo da kažnjava!”

“Napolje, onda, sa šarlatanima i organizatorima!

Napolje sa njihovim prstenjem, lancima, kukama i kleštima!

Napolje sa njihovim veštačkim sistemima!

Napolje sa čudima vladinih administratora, njihovim podruštvljenim projektima, njihovom centralizacijom, njihovim porezima, njihovim vladinim školama, njihovim državnim religijama, njihovim bespovratnim kreditima, njihovim bankarskim monopolima, njihovim propisima, njihovim ograničenjima, njihovim izjednačavanjima preko poreza I njihovim pobožnim moralisanjem!

I, sad, kada su zakonodavci i dobročinitelji tako uzaludno naneli toliko sistema društvu, neka konačno završe tamo gde je trebalo da počnu: neka odbace sve sisteme i probaju slobodu;…”

Odnos prema Zoranu Đinđiću postao je kao odnos prema selebritiju kog smo voleli, a njegova vizija je nešto kao evergreen koji ponekad pevušimo. Zato smo tu gde smo.

Danas sam napisao ove rečenice tražeći u moru tugaljivih, jetkih ili sasvim deprimirajućih misli, tempiranih za datum kada naprasno postajemo svesni, odgovorni i ožalošćeni, neko dominantno osećanje, nešto što bi mi dočaralo u kakvom je zapravo stanju uspomena na streljanog premijera Srbije.

I dok, ljudi kao ljudi, vole da oplakuju ili da se ljute, da se žaleći Zorana samosažaljevaju, političari se temeljnije pripremju za datum probuđene svesti. Oni ga imaju unovčiti, u popularnosti i u glasovima, i zato ne ostaju samo na frazama od kojih su ove sa društvenih mreža i uverljivije i iskrenije. Oni imaju projekte.

Svaka ozbiljna država koja misli na budućnost svoju i svojih građana posebnu pažnju poklanja mladima i ulaže u njihovo  obrazovanje, znanje, i vaspitanje. Ne treba mnogo mudrosti da se vidi kako Srbija stoji sa tim stvarima,da  je katastrofalan sistem obrazovanja, bez vaspitanja a onda i bez znanja. Ovih dana upravo nam saopštiše nam najnovije podatke koji nisu ni malo ružičasti, koji vrlo ružno govore o nama, o državi Srbiji i našem mentalitetu. Na žalost, podaci su naši zvanični, istiniti i zabrinjavajući.

Dakle, Srbija je zemlja u kojoj je svaka deseta diploma lažna, u kojoj je svaki drugi/treći biznismen kontaverzan/sumnjiv, u kojoj svaki drugi osumnjičeni i optuženi biva oslobođen, zemlja u kojoj sudski procesi planski zastarevaju, u kojoj svako svakog optužuje za mito, korupciju i kriminal, zemlja u kojoj građani sve to vide i doživljavaju na svojoj koži i još uvek trpe. Ali toliki stepen kriminala u oblasti vaspitanaj i obrazovanja ozbiljno upozorava dokle smo se srozali kao društo, država i njene institucije  u svakom , a naročito moralnom pogledu.

Srbija je zemlja u kojoj ima više privatnih škola, fakulteta, univerziteta nego veterinarskih ambulanti i poljoprivrednih apoteka.

Politička usamljenost Zorana Đinđića bila je ogromna. Danas - ona se čini čak većom nego za njegovog života. Njegova vizija Srbije zasnovane na gradnji institucija i poštovanju zakona anulirana je. Politička scena pretvorena je u otužni buvljak koji sa pokojnim premijerom ima toliko malo veze da se, posle svega, čovek pita da li je u ovoj zemlji Zoran Đinđić ikada uopšte i postojao?

Kad je o političkoj pozadini atentata reč Srbija je i ove godine, baš kako je pred izricanje završne reči primetio advokat Srđa Popović, dobila tačno onoliko istine koliko je bila spremna i sposobna da prihvati. Mera te "istine" istovremeno je i mera trenutnog stanja morala, etike i odgovornosti u zemlji u kojoj smo imali nesreću da se rodimo i u njoj živimo. Kako mi, tako, nažalost, i Zoran Đinđić.

Posle dobijanja kandidature za članstvo u EU, a kako se više zahuktava predizborna kampanja već su i biće sve glasnija minimiziranja članstva Srbije u EU, nuđenja boljih alternativa pa čak i desetine milijardi dolara ako anti-EU opcija pobedi. Ipak, ubeđen sam da ni EU-anti EU, kao ni izdaja-očuvanje Kosova neće biti ključne teme na kojima će se dobijati glasovi birača.Svakome je jasno da će se koplja lomiti oko socio-ekonomske situacije i onoga od čega se živi. Što se EU tiče, dovoljno je pogledati ko su njeni najveći protivnici u  evropskim zemljama i okruženju pa zaključiti da je upravo to najbolji pokazatelj da treba ići u EU  i da je sramota biti protiv.

Evropskoj uniji moglo bi se zаmeriti štoštа i u njoj bi trebаlo mnogo togа menjаti. Ali, jedno je izvesno – čаk i ovаkvа EU je mnogo boljа od onogа što nude njeni nаjgorljiviji protivnici. Kаdа se imа u vidu ko su neprijаtelji EU u nаšem okruženju, ondа više nije nаjvаžnije pitаnje dа li, odnosno koliko će koristi Srbijа imаti od člаnstvа u EU, već je, nаprosto, srаmotа biti u društvu onih koji su protiv EU. Dakle, ko ima problem da se opredeli za ili protiv EU možda će mu pomoći da vidi koje su to stranke i pokreti u regionu i Evropi protivnici EU.

U Politici je juče izašao odličan članak Vladimira Vuletića  o EU i njenim protivnicima.

"Mama, zašto Srbija nije ni po čemu poznata?"

Upita me Nidža (9 godina), dok sam mu malopre spremala večeru. Ostadoh zatečena. (Znate te situacije kad naprosto mislite o nečemu drugom, mehanički obavljate radnju pranja povrća i onda dete uđe u kuhinju, sa tako nekim pitanjem).  

"Kako to misliš nije poznata, ni po čemu?" (Znate te situacije kad na pitanje odgovarate pitanjem, da biste dobili malo na vremenu)

"Lepo. Engleska je poznata po onoj babetini kraljici. 

Munjevitom akcijom nase sposobne policije koja se bori protiv svih vrsta kriminala, i kojima ne moze da promakne ni muva u letu - uhapsen je ANONIMUS. 

On je, dakako, ANONIMAN.

Uhvacen je PRE nego sto je uspeo u svojoj zlocinackoj nameri, samo zahvaljujuci brzini  i sposobnosti policije koja se bori protiv visokotehnoloskog kriminala.

Nadam se da ce im objasniti sta je i kako radio, i nadam se da ce neko to tamo razumeti bar do pola?

Priznajem, pre pola sata sam po prvi put čula za Konija i čitavu akciju koja je počela pre desetak godina a sada doživljava svoj vrhunac, i verujem, uspešan završetak.

Ne poznajem Afriku, Ugandu još manje... O tipovanim i napravljenim zločincima, da bi se sprovela politika neke jake sile - mislim sve najgore. Ali o stvarnim zločincima koji ne prezaju da zlostavljaju, zloupotrebljavaju, sakate i ubijaju decu - moja glava ne može da pronađe reči...

Divim se čoveku koji je dao reč, a onda učinio sve da je održi. Hvala mu.

U ovom filmu - sve vam je saopšteno.

Svi komentari

Đilas kralj!!!!!!! :)

Konačno da neko nekome skreše u brk :)

Svaka mu čast na ovome

Ovo se zove rasizam, ali će većina to shvatiti kao divan humor!!!

Rasista... izgubio je moj glas

Kako se samo tamo neko nasekiro za naše Rome.A do sad niko nije ni probao da učini za njih nešto a kamoli učinio koliko Djilas.I da naravno da mu treba odgovoriti ovako ironično kad sebi neko može da dozvoli ovakav bezobrazluk.

Svaka čast Đilas. Pametan odgovor:

Признајем да ми

ja da se pakujem, odbacujem suvišne ili nepotrebne stvari, vodim se minimalizmom...kad! Gde si to krenuo, šta to radiš, trgnem se! U Evropu, kažem sam sebi. Pa već si u Evropi, mamlaze, odgovaram. Jesam geografski ali idem u Evropsku Uniju. Popričekaćeš, načekaćeš se, ne crkni magarče do zelene trave... Čekaj bre! Čemu taj pesimizam?  Nije to nikakav pesimizam, realnost na sceni burazeru, znaš kad ćemo postati tz uređena država gde će sve funkcionisati makar 20% od onog što je potrebno da bi se bilo u EU, nikad i da ponovim, NIKAD! Koliko dugo ti stoji u pisarnici Višeg suda predmet, evo sad je već tri godine a ti bi u Evropsku Uniju. E moj brajko, budi ti optimista al' nade nema ni od korova! I nemoj mi ono otrcano: Nada umire poslednja.