Dve su me priče navele da napišem ovaj tekst. Prva govori o tome da će se u penziju ići tek sa 70 godina i da je veliko pitanje kako će izgledati srpski penzioni sistem. Druga je u stvari napad srpskih medija na ministarstvo poljoprivrede povodom trošenja novca na spotove sa Radošem Bajićem, gde se pozivaju poljoprivrednici da koriste besplatne usluge agronoma - savetnika.

1500 agronoma je angažovano na poslovima savetnika, sa ciljem da pomognu poljoprivrednicima da povećaju produktivnost. Koliko sam upoznat, ceo projekat organizuje i finansira vlada Kraljevine Danske, mada na internetu nigde nisam pronašao potvrdu ove informacije.

Jedna od stvari, koja je ostavila poseban utisak na mene u filmu o legendarnom Radivoju Koraću (svaka preporuka i večno pitanje - kako se toga niko ranije nije setio?) je priča o slavlju nakon plasmana u finale Olimpijskih Igara u Meksiku 1968. godine, kada Vladimir Cvetković govori o tome kako se najnoviji hit Bitlsa „Hey Jude" slušao čitavu noć, a da su reprezentativci toliko glasno pevali da pola olimpijskog sela nije moglo da spava.

Kako to dobro (čak i naivno) zvuči iz današnje perspektive. Dobra stara vremena. Sada se čovek prosto uplaši od bilo kakvog uspeha i opštenarodnog veselja.

.

U Srbiji je uvek bila izražena  podele na “jedne” i “druge”, uz mnoštvo onih koji su bivali čas na jednoj čas na drugoj strani. Te podele samo su  štetile narodu i državi ali se iz istorije nije mnogo naučilo.

Tako i danas, kada je Kosovo u pitanju, imamo aktuelne dve dominantne koncepcije.

Prva je da se problem rešava pregovorima uz pomoć, a ne pritiv EU, SAD i NATO već da oni budu što je moguće za nas korisniji partner. To je rešenje na kome insistira predsednik Tadić sa planom od 4 tačke koji nudi iznalaženja trajnog i održivog rešenja srpsko-albanskog pitanja, ne sputavajući evropsku perspektivu Srbije.Naravno mora se imati u vidu da su pregovori uvek traženje kompromisa, a u konkretnom slučaju da Srbija sebi ne odmaže čak i kad time Srbima na Kosovu ne pomaže.

Druga je da se problem i konflikt zamrznu, da prekinemo pregovore sa EU, da budemo neutralni od svega toga i da se ponašamo kao da se ništa nije desilo.

prenosim intervju koji je vigor majić dao novostima.

mislim da je on čovek koji veoma kompetentno
govori o našem sistemu obrazovanja, između ostalog,
zbog toga što ga dovoljno dugo posmatra sa strane,
i dobro vidi njegove rezultate.

jeruzalem - evo, prosla je i ivina, dirljiva za nas hrvatske jevreje poreklom, poseta prestonici izraela. moram priznati da sam osetio ljubomoru u trenutku kada je ceo jerusalim okicen hrvatskim trobojkama, ali ivo je zasluzio to, a i drugim liderima na balkanu je zadao domaci kako se predstavlja drzava u inostranstvu.

sta je, u sustini rekao predsednik sa jerusalimske govornice? 

"I evo me, ovdje, stojim pred parlamentom izraelske države, i još važnije, stojim pred djecom Hrvatske, i bez dvojbenosti, ja se ispričavam. I molim preživjele žrtve holokausta, vas i sve druge žrtve za oprost", rekao je Josipović.

i za moje staro, okorelo od visedecenijskog pracenja balkanske i bliskosistocne otrovne gungule, a i od zivota samom cinjenicom da sam bio mladic 90-ih, dakle za moje staro srce beshe dovoljno da ova ivina recenica izazove ganutost.

Sve dok moj otac u 84. godini nije odlučio da se oženi, baš i nisam nešto razmišljala zašto se sve ljudi odlučuju na bračnu zajednicu. Valjda sam podrazumevala ono, voliš nekog toliko, da ne možeš bez njega. Dakle, emocije i teška privlačnost. Pa tek ako stvar krene naopako, onda se uključuje racio, odnosno razumna objašnjavanja sebi i okolini, zašto je bračna zajednica pukla i više ne valja.

Možda ne treba zanemariti ni onaj kliše, da ako u razloge emotivne prirode petljaš i racionalne, zdravorazumske, onda je to kalkulisanje. A jedan od ključnih ljubavnih stereotipa kaže da kalkulisanje nije u redu. To što posle mogu da izleću žabe i kokodili, nema veze. Kalkulacija ima negativnu konotaciju, pa bog. Čak i onaj ko je radi, gleda to da obavi u tišini introspekcije, a ako se zezne i lane, gleda da kalkulisanje zabašuri, jer stereotip kaže da ko kalkuliše ne voli dovoljno, da u ljubavi nema mesta računu.

Momir Nikolić

Ove nedelje, dok su se mediji bavili jednom umetničkom fikcijom, na suđenju Radovanu Karadžiću u Hagu svedočio je Momir Nikolić. Ne lik iz filma, već bivši oficir Vojske Republike Srpske.

Ove nedelje njegove reči izgovorene pred sudom za ratne zločine nisu iz nekog filmskog scenarija, već stvarne. I tragične.