Vrata kao zastita od direktnog pristupa nasem domu, cuvari mira, prepreka i poziv, odvajkada uz ljude. Granica izmedju spoljnog sveta i naseg, intimnog. Na njih se zvoni, udara zvekirom, ona se tresnu u besu. 
Ipak, najromanticnija vrata su mozda u cuvenoj izreci, kako kaze moja drugarica: "Dodje maca na vratanca". Ako ne racunamo onaj deo kada dvoje zaljubljenih zatvore vrata iza sebe.
 Mozda su odvajkada posebno uzbudljivi ti susreti jer su tacno na medji. Neko je tu, a ipak nije usao unutra u vas zasticeni svet. Tu spadaju i zapricavanja na stepenistu ako postoji

 

Честитам!

 

EDIT: И на препоруку и уз помоћ пријатеља:

 

Александар Ламброс: Срећан ти рођендан Републико Српска!  (ЛИНК)

 

 

'Оћемо још по једну? Ево ја ћу да вичем туру...

Лепа пролећна ноћ, башта једне кафане, око нас пролеће се разуларило, мирише све расцветано по баштама, не могу тај мирис убити ни сви издувни гасови аутомобила и људи у овом граду у којем нас се толико скупило.

Ми сви зајапурени још увек после једног сата  играња фудбала и туширања. Матори смо, па нам треба много више времена да нам се организам смири после физичког напора него што је то био случај док смо били млади и такође играли тај фудбал који толико волимо.

 

 

Pa, drage blogokolege, i svi vi koji se osećate radno, srećan vam 1. maj.

Jeste da taj praznik više nema onaj značaj koji je imao kad sam bila mala, al' eto, pošto je, uz Novu godinu i osmi mart jedini koji je preživeo od „ondašnjih" praznika, nekako mi uvek probudi sećanja.

Vrhunski uspesi srpskih sportista nameću pitanje zašto nije isto tako i u drugim životnim ostvarenjima i ambicijama? Kako to da već decenijama sportskim pobedama maskiramo društvene i ekonomske poraze? I kada ćemo se izboriti za finale normalnosti, prosperiteta i ljudskosti, po ugledu na sutrašnje finale rukometa, vaterpola i tenisa?

Dan uoči atentata, 4. aprila 1968, Martin Luter King održao je čuveni govor u Memfisu, u saveznoj državi Tenesi, u znak podrške štrajku sanitarnih radnika. Štrajkači su nosili transparente sa natpisom: JA SAM ČOVEK!

 

I ovog 9. maja, za DAN POBEDE nad fašizmom, nimalo ili vrlo skromno o partizanskom antifašističkom pokretu, o narodnooslobodilačkoj borbi, o hijadama i hiljadama poginulih i ranjenih partizanki i partizana svih nacionalnosti, o komandantima formata Peke Dapčevića ili Koče Popovića, o Josipu Brozu Titu, o jedinim i STVARNIM pobednicima u II svetskom ratu na ovim prostorima...

Umesto svega toga dobili smo bledu kopiju ruske verzije obeležavanja Dana pobede, iako

OTVORENO PISMO UPRAVNOM ODBORU i PROGRAMSKOM SAVETU JAVNE MEDIJSKE USTANOVE RTS

Taman je naš perfektni pravosudni sistem nakon prikupljanja novih dokaza bio zakazao završno suđenje i konačno razotkrivanje političke pozadine streljanja premijera Srbije koje se desilo 12. marta 2012. - kad se pojavila niotkudašnja objektivna okolnost – sva suđenja su odložena do daljnjeg zbog epidemije gripa sa laboratorijskom oznakom xxx-19. Eto, neće pa neće.

Danas dobila vest da je  navodno zgrada za Predah u Šekspirovoj  8 otvorena.

Dali i u novine, evo koga interesuje da vidi:

https://www.blic.rs/vesti/beograd/vesic-novootvorena-ustanova-predah-jedna-od-najboljih-evropi/tr6273h

Ne kažu ništa o obimu radova ni zašto se toliko čekalo, nego eto, otvorili.