Прошле године умро је књижевник Момо Капор, а јутрос књижевник Брана Црнчевић. И један и други су својим књигама, песмама, сатиричним причама, афоризмима, козеријама... утицали и на моју генерацију, из педесет и неке... А онда се десило нешто несхватљиво: два слободоумна, талентована и боемска духа сврстали су се уз брачни пар Милошевић

Danas je tačno 40 godina od premijere filma "Noć živih mrtvaca" Džordža A. Romera. Ko ga do sada nije pogledao, evo mu prilike. Ko ne želi da ga pogleda, baš me briga. Nikad neće saznati šta propušta. Ovo je jedan od mojih najomiljenijih horor filmova svih vremena.

 SREĆAN ROĐENDAN!

The architects of our doom
Around their tables sit
And in their thrones of power
Condemn those they've cast adrift
Echoes down the city street
Their harpies laughter rings
Waiting for the curtain call
Oblivious in the wings

"Uzalud je bilo ista ciniti i govoriti te veceri, ludje od drugih. U ponoc otici ce ove djevojke pod vodenice i gole se kupati na vodenoj maji sto je rasipa vodenicni tocak, i sejtani, sto tad ustaju sa svojih legala, rutavim sapama pljeskace ih po vlaznim butinama, sjajnim od mjesecine."

 

 

 

I, evo nas, čeka nas drugo polufinale.

Pošto sad znamo da smo se kvalifikovali za subotu, moći ćemo večerašnje takmičenje da pratimo mnogo opuštenije.

A ako ćemo pravo, izgleda da će večeras biti i zanimljivije... Bar ako je suditi po onome što videh na dragome nam You Tube-u.

I dalje ostaje poziv da kačite negdašnje i sadašnje evrovizijske, skoroevrovizijske i ine pesme koje vas na istu asociraju, da komentarišete sve - od muzike, preko koreografije, do, naravno, kostima - i generalno, da se opustite i zabavite dok pratimo takmičenje koje, po rečima čuvenog komentatora BBC-a svi vole da mrze.

Što se mene tiče, ja ga samo volim.

нисам најјасније схватио вест о дечанима? ко су били ти младићи тамо који су се бунили. зашто се умешао нато, и кога је нато штитио?

Oko podne na Terazijama ide mečka, sasvim bunovna i pita koji je datum, kažem koji je a ona gunđa sebi u bradu ... opet ste nešto zeznuli po planeti jer je mnogo toplo i gde je onaj sneg pa da spavam kako je red odvajkada a ja mucam da pojma nemam i onda ona odmahne šapom i ode niz Balkansku ...

Zatekoh se jutros u apoteci kod železničke stanice da kupim aspirin a onda uđe ona mečka, još bunovnija nego juče, tetura neispavana i traži neke pilulice za spavanje, mumla kroz zube da joj je zimski san neophodan na ovoj zeznutoj planeti, daju joj ali ona nema da plati, dam sitnu kintu za te pilule, uze ih, proguta iz mesta i ode uz Balkansku ...

Posle je nisam više video, ako je sretnete nađite joj se pri ruci ... sugrađaninu uvek treba pomoći .... 

Ovi momci su uslikani dok su čekali da budu ofarbani, išarani, istetovirani listićima...

 

Po prozorskom je oknu bubnjalo, dan i noć, nikada ne prestajući ni na trenutak. Kapi su ispisivale, svojim krivudavim tokovima po prozorima, kućama, poljima i naposletku, po nakvašenim licima ljudi, neku novu, samo sebi svojstvenu istoriju. Istoriju prokletih. Istoriju natopljenu suzama neba. Istoriju koju je progutala voda.

Najtužnije