U sred ovog haosa, nekako prija da se pročita lepa vest.

Pogotovo kad je iz sporta i kad je to sport o kome se, inače, kod nas malo zna - Američki fudbal.

Ovaj sjajan tekst iz Blica skoro me je rasplakao, pa rekoh, ajde da ga malo promovišem - momci su to zaslužili:

http://sport.blic.rs/Ostali-sportovi/Americki-fudbal/252899/Tihi-heroji-Spasavali-tudje-zivote-pa-krisom-odigrali-svoj-mec-zivota 

Nik Boliteri sa autoritetom i lakoćom priča o brzini, vlažnosti i pritisku vazduha, jasno je da se u njegovoj legendarnoj teniskoj akademiji na Floridi i o tome puno vodi računa. I svojim izgledom ukazuje da je sa tog opuštenog sunčanog poluostrva: ima skoro 80 godina ali mu ten, vitkost i frizura sakrivaju deceniju ili dve.

U četvrtak ujutro smo se sreli ispred kafića Red Star, oko vrata nije imao nikakvu akreditaciju jer je verovatno jedan od retkih kojima to nije potrebno. Bavi se tenisom više od 50 godina, tokom kojih su kroz njegovu školu tenisa prošli Monika Seleš,

Ana Ivanovic se na konferenciji za stampu posle poraza od Serene Vilijams (6-3, 6-4) kao i uvek pojavila nasmejanog lica i na pitanja odgovarala mirno i detaljno. Nasih novinara je iz dana u dan sve vise, te smo umesto obicajenog okupljanja oko njenog mikrofona ovog puta svi ostali na svojim sedistima i odatle postavljali pitanja.

 Da li osecas da si propustila veliku priliku sa brejk loptom koju si imala i koju nisi iskoristila?

"Sigurno je da je to bio tezak momenat, ali mislim da taj brejk poen nije bila prekretnica zato sto je i ona dobro odigrala taj poen, i dobro je odservirala da drzi servis u tom momentu, ali malo sam razocarana sto sam u narednom gemu napravila tri duple greske. Bilo je jako tesko servirati, cak je i ona imala problema sa servisom zbog vetra, tako da necu sebe mnogo kritikujem jer mislim da sam dala dobar mec i uprkos svemu sam i dalje imala sansu.

A certain level of aggression is essential to the game of rugby league, particularly in defence and particularly in the middle of the field, where the big boys collide.

Rugby league is, in many ways, a combat contact team sport. The collision and tackle aspect of the game is a form of wrestling and, let’s face it, only a few scary people are able to compete in any form of combat without first setting an aggressive mindset.

There’s nothing wrong with a rugby league tackler facing up to his opponent with the desire to hurt him and there’s equally nothing wrong with a trainer

Fotografija koju vidite napravljena je tokom treceg seta, kad je Djokovic najbolje servirao u toku danasnje pobede nas Spancem Pablom Andujarom. Patike koje vidite Novak vec duze vremena koristi na mecevima, ali se cesto desi da na konferenciju za stampu dodje u nekim drugim Adidas patikama. Posle razgovora sa stranim novinarima, sa B92 je popricao o danasnjem mecu.

"It (cricket) requires one to assume such indecent postures", Oscar Wilde

"I tend to think that cricket is the greatest thing that God ever created on earth - certainly greater than sex, although sex isn't too bad either", Harold Pinter

 Tekst na srpskom možete pročitati u nastavku

Mention of cricket tends to prompt raised eyebrows and furrowed brows, and not without good reason. With its own peculiar vocabulary, cricket is the only thing that makes most Englishmen at least somewhat bi-lingual.

Cricket, however, is neither as complicated, nor as confusing, as some other sports....

Mesec i Bruklinski most, dve teme koje se lako spajaju na razglednicama koje iz ovog velegrada odlaze sirom sveta. Most izmedju Bruklina i Menhetna je stari poznati simbol Njujorka, a mesec nas valjda oduvek podseca na nesto lepo i romanticno. Njujork je Djokovica odavno privoleo: prvo je publici ovde bio vrlo zabavan, pa je onda postao vrlo vrlo dobar na terenu, i na kraju postade sampion. Jednom je cak ovde u Njujorku posle meca stavio kapu sa amblemom lokalnih vatrogasaca, to

Danas POČINJE!!!

Bićemo dobri domaćini, ali svi oni koji nam dođu u goste ipak treba da znaju!!!

SRBIJA je...

The following started out as a letter to a good friend who gave me his mountain bike before absconding to the jungles of South America, but in the meantime has taken on wider significance for me.

Ima dosta godina od tada; razgovarao sam sa retko uspešnim upravnikom rezervata Zasavica, Slobodanom Simićem i žalio mu se na nedostatak vidljivih rezultata, uprkos dugogodišnjem aktivizmu u zaštiti prirode.

„Ti misliš da možeš da postigneš ono što hoćeš?“ sad ga po nesigurnom sećanju citiram, „Pa mi moramo da budemo zadovoljni malim pomacima – nećeš nikada da uspeš u Srbiji!“ (Možda i ne reče baš tim rečima, ali beše tako nešto.) Znam da sam pomislio, ako su mali pomaci vrhunac kome se treba nadati, bolje da spakujem kofer i negde drugde stremim ka zvezdama. Ovako ili onako, kofer još nisam spakovao.