Teniski savez Srbije pridružio se drugim sportskim klubovima i savezima koji su izdali svoju publiku zarad sitno-šićardžijskih interesa. Do karata nisu mogli doći "obični" navijači jer ih je većina bila raspodeljena po zanimljivim ključevima. 

Dobro se sećam. Bila je to sezona 2002/2003, kada sam među nekih 2000 poluuspavanih ljudi u „Pioniru“, gledao četvrtu pobedu Partizana u poslednjem, 14. kolu Evrolige protiv Ulkera. KK Partizan je  te godine, bio poslednji – osmi u grupi, a ovo je bio ispraćaj u nekom, još nestandardizovanom, popodnevnom terminu. U navijačkom repertoaru, pored onog čuvenog „Svaki Turčin zna, svaka mula zna, da je Obilić, srpski sin, zaklao Murata“ i „Mirsade (Jahović) Srbine“, glavni hit je bio „Svinjoo debela“, posvećen Duletu Vujoševiću, koji je, onako, podbočen o svoj stomak u izgužvanoj košulji, psovao sve u šesnaest prema tribini sa „najvatrenijima“. To nisu bile godine ljubavi, ni rezultata. Još uvek, ti isti, navijači, nisu uramljivali slike sa likom „debelog“ Supermena, utakmice Partizana nisu bili „mejnstrim“, Cukerberg je tek smišljao Facebook, pa grupe poklonika nisu postojale, a gradska kalakurdija nije imala šta da vidi i da bude viđena, tako da je u širokom luku zaobilazila bljuzgavičavi mrak oko hale „Pionir“.  Još uvek je terenom krstario neki polutalentovani tim sa, po pravilu, jadnim strancima i rvačem, Vesom Petrovićem, kao glavnom atrakcijom.

Ovo je trebalo da bude blog o Peđi Stojakoviću, ali to se odlaže već nekoliko meseci (nadam se da će da bude u najskorije verme)

Dakle, kad smo već kod košarke:

Dako Miličić je konačno dobio pravu šansu.
Ovog momka sam prvi put primetio 2001. protiv Partizana, kada je neki odbitak pokupio u nebesima i zakucao preko punog reketa igrača, a onda je u sledećem napadu Vlado Šćepanović bio fauliran i imbecili sa RTS-a su vratili snimak faula... i tako uvek rade u evropskoj košarci... koliko god da evropska košarka zaostaje za NBA, to je zanemarljivo u odnosu na to koliko zaostajemo u kvalitetu TV prenosa. Elem, Darko se nametnuo pre svega fizičkim karakteristikama kakve nisu viđene u belca.

jeste, opet kosovo,

ustvari, ne kosovo nego jedna emisija s kosova, nije prvi put da pričam o njoj.

svi razgovori koje je do sada vodio ničić sa svojim gostima moogli bi da se opišu kao zanimljivi (u zavisnosti od teme i kako kome) ali ovaj koji ću sada pustiti spada u (mogli bi da razumeju oni upuićeniji u prilike na kosovu) domen naučne fantastike. 

sagovornik - milan ivanović poznat je po mnogo čemu na kosovu, nije sve loše, ima on i dobrih strana - ne viče kad govori i usopeo je da zajebe i vučića u sedativnoj intonaciji dok odgovara na pitanja - a

I tako.. zavalite se. Kvalifikacije su danas, a trka sutra u dva. I ako vas neko pita, formula se u stvari kaže momua ili nešto tome slično.

... I da, ovo je poklon blog za Snežanu Mihajlović.

Srbija se nalazi u ozbiljnim teškoćama koje se mogu prevazići samo nacionalno odgovornim radom svih,kao što je nekada govorio Jovan Cijić.Politička borba mora da se vodi tamo gde joj je mesto jer je to ozbiljna stvar a ne folkolor pa ne može biti ni deo navijačkog folklora, mada je skandiranje “Spasi Srbiju , ubij se” teško svrstati u bilo koju vrstu folklora. 

Niko ozbiljan ne smatra da su stadioni mesto gde se vodi politika i da fudbalske utakmice mogu biti političke tribine. Navijači nisu političke partije ali ih očito neko instrumentalizuju kao grupe za pritisak.

Zato bi parlament i vlada morali postati ozbiljnija mesta ne samo gde se vodi politika, već mesta gde se ozbiljno raspravlja  šta se dešava u društvu i na stadionima.

Nije mi uopšte namera da se bavim , čak ni da kritikujem ponašanje navijača, već političkom neodgovornošću onih koji to tolerišu, podstrekavaju i usmeravaju.Nisam video ništa dobro kada se skandiralo “Spasi Srbiju i ubij se” Slobodanu Miloševiću, ni kada se skandiralo to isto Vojislavu Koštunicu, a ni sada kada se  skandira Borisu Tadiću ni bilo kome da se to upućuje.

Autor: 

docsumann

Nedavno je NFL (National Football League) povodom 90 godišnjice postojanja objavila listu od 100 najboljih igrača u ovom, kod nas sve popularnijem sportu.
Znam da među čitaocima bloga b92 ima I onih koji vole I prate (bar sporadično) američki fudbal, kao I onih drugih koji ne vole I ne prate . Nisam upoznat da neko ne voli ,a prati, ali ni taj mazohizam nije a priori isključen.
Ovdje ionako neće biti riječi o razlozima za I protiv ovoga sporta,ali će sažeti pregledi karijera 7 veličanstvenih sa vrha liste “slavnih” možda potaknuti one neutralne da malo dublje zavire u tu žestoku igru oklopljenih jurišnika s loptom koja na to baš i ne liči. Ako ništa drugo okačeni filmovi su zaista efektni i u nekoliko zgusnutih minuta prikazuju srž onog najatraktivnijeg u AF-u.

Prije nego što krenem sa nabrajanem najboljih među najboljima, evo jedne osnovne početne šeme rasporeda igrača u odbrani i napadau, pred početak izvođenja napada, kako bi vam bila jasnija pozicija spomenutih igrača u timu.

 

Te 1973. godine
Pink Floyd su izdali The Dark Side of the Moon
U Njujorku je otvorena najviša zgrada na svetu  - WTC (dugo im je i trajala... posle samo mesec dana je otvoren Sears Tower u Čikagu koji je bio (i ostao) viši, a 2001. neke budale su (spektakularno) srušile Svetski Trgovinski Centar).
Nikson je počeo da izduvava.
Jugoslavija je konačno postala evropski prvak u košarci.
Umro je Brus Li.
Rođen je Filipo Pipo Inzagi.