Ukratko o vanzemaljcima dok čekamo da nam se ukažu
-------------------------------------------------------------------------------

Bez obzira što o vanzemaljcima ne znamo ništa, pa čak ni da li postoje, ipak u raspravi o njima moramo da napravimo neku njihovu podelu. U popularnoj literaturi vanzemaljci su po pravilu nešto poput iskarikiranih ljudi, po formi često nakaze za naš pojam lepote, mada ponekad simpatični, uglavnom preterano ili zli ili dobri, jako pametni ili umno sasvim ograničeni itd. Zapravo, oni su obični ljudi sa nekim prenaglašenim ljudskim osobinama. To u literaturi, a što se nauke tiče, oni su jednostavno živa bića. Ta bića mogu biti (e tu, konačno, dolazimo do naše podele):

-      Jednostavni organizmi.
-      Složeni organizmi
-      Inteligentni organizmi.

Ilustracija: Milorad Krstić 

Najveće šanse su da postoje ovi prvi, mada je i za njihov nastanak potrebno da se pogode mnogi uslovi. Složeni, ili viši organizmi su neizmerno veći izazov za prirodu. Našoj planeti je bilo potrebno dve milijarde godina da ih iznedri. Još veći izazov je nastanak inteligentnih bića. Inače kada se u svakodnevnom govoru kaže „vanzemaljac" obično se misli baš na takvog, dakle, inteligentnog.

prolazim pored skole i sretnem par mama kako cakulaju naslonjene na ogradu.
- cao, sta ima?
- nista danas, iz biologije nije pitala.
(nemam pojma sta to znaci pa nastavljam sa retorickim pitanjima)
- otkud vi ovde?
- pa cekamo decu.
-sad?
- da
- 5 je?
- da
- a casovi im traju do 7?
- da

kazu da privelo kristijana. bice izbora.

(anketno pitanje prenosim a moguči odgovori su i "oba" i "ne slušam ni rep ni pank"

"Спорт је део физичке културе који обухвата сваки облик организованог и неорганизованог обављања спортских активности и спортских делатности од стране физичких и правних лица у систему спорта, у циљу задовољења потреба човека за стваралаштвом, афирмацијом, физичким вежбањем и такмичењем са другима."

Gost autor: petargli

Uzimam dve kese pune đubretom i krećem ka liftu ispred koga stoji kurir prepoznat u trenu. Poželeh dobro veče, trudeći se da oslobodim desnicu koja je nedugo zatim bila zarobljena u čvrstom stisku. "Pa ti si još tu, mislio sam da si se odselio, nisi uspeo?" Već sviko, nije mi bilo teško da ukratko objasnim zašto nisam. "Ti sigurno znaš, da li će stvarno one entuzijaste da pošalju na Mars?" Mars ...

chapter 1 - moderately prepared - some progress
chapter 2 - moderately prepared - some progress
chapter 3 - moderately prepared - some progress
chapter 4 - moderately prepared - some progress
chapter 5 - moderately prepared - good progress
chapter 6 - good level of preparation- some progress
chapter 7 - good level of preparation- some progress
chapter 8 - moderately prepared - some progress
chapter 9 - moderately prepared - good progress
chapter 10 - moderately prepared - some progress
chapter 11 -early stage of preparation - some progress

Po svemu sudeći pomeranju kazaljki na satu (bar u Evropi) je odzvonilo. Evropska Komisija će predložiti ukidanje tzv. DST (Daylight Saving Time) sistema tako da se više neće, dva puta godišnje, pomerati kazaljke na satovima. Medjutim, neće se jednostavno samo ukinuti "letnje" računanje vremena, nego su organizovali anketu gde su gradjane pitali šta oni žele ... tj. koje računanje da zadrže.

Lično smatram da je to malo tupavo pitanje, tj. uvodjenjem globalnih vremenskih zona, definisane su širine zona i vremenske razlike zavisno od rastojanja u odnosu na osnovni meridijan. Po tom sistemu "zimsko" računanje je ono pravo. "Letnje" je bila caka za povećanje ekonomskih efekata (koja je pokazala prilično slabe efekte). Na svu tu suludost "birokrata iz Brisela" se naravno nadovezala i naša poslovična borba za "večito leto" tj. arlaukanje kako smo mi u pogrešnoj vremenskoj zoni koju smo uveli zbog "mrske" SFRJ.

Koliko god da neki ljudi više voleli letnje računanje vremena (pa "lobiraju" da mi predjemo u vremensku zonu u kojoj je Grčka) mi zapravo jesmo u pravoj vremenskoj zoni.

Opšte je poznato da je jedan od prioriteta vladajuće većine tzv dualno obrazovanje. Iza novog naziva u suštini se krije učenička praksa u sšecijalizovanim stručnim školama gde svoje profile obrazuju konkretni poslodavci. Na taj način se učenicima koji ne žele ili nemaju mogućnosti da se upuštaju u avanturu višeg obrazovanja pruža prilika da ne gube vreme na simulacije školovanja koje ničemu ne služe već se spremaju za zanate kojima će se baviti kasnije celog života. U suštini, ta ideja starija je i od učeničke prakse koje se oni koji se sećaju SFRJ svakako sećaju jer

Od kampova ja volim jedino astronomske i to one koji se organizuju na Fruškoj gori, u malom naselju Letenka. To naselje je podignuta sedamdesetih godina prošlog veka za potrebe savezne omladinske radne akcije. Ako ste rođeni kasnije od tog doba onda ne shvatate o čemu uopšte pričam, a ne može vam se ni objasniti - toliko je to danas nerazumljivo (za mlađe ipak da napomenem: ne, radne akcije nisu bile nikakva kazna). E, posle kada su radne

 i kakav sam?

bilo bi lepo da se upoznam(o).

klik na link