Marko Terencije Varon, veliki rimski naučnik koji je živeo u drugom i prvom veku stare ere, bio je prvi koji se za datiranje proteklih događaja koristio datumima pomračenja Sunca i Meseca. Nakon njega ova praksa je postala uobičajena kad god drugih podataka o datumu nekog događaja nije bilo, a spominjalo se neko pomračenje i astronomija je u tom smislu dala važan doprinos istorijskoj nauci. Ovaj metod utvrđivanja datuma dobio je naročiti značaj i snagu pouzdanog argumenta posebno nakon Njutnovog otkrića zakona opšte gravitacije kada je napravljen matematički model kretanja Meseca. Jer taj model je omogućio da se veoma precizno odrede momenti pomračenja i mesta iz kojih se ona vide za mnogo vekova unapred i unazad. Mi tako danas možemo da utvrdimo tačan datum sklapanja primirja u jednoj bitki između Liđana i Međana od pre dve i po hiljade godina jer je ono zaključeno u trenucima panike dve vojske zbog iznenadnog pomračenja Sunca. (bilo je to čuveno Talesovo pomračenje od 28.5.585. stare ere)

А суштина се своди на то да се олимпијско злато не осваја тако што се 2016. године у Бразил пошаље 13 ватерполиста тежине од 85 до 105 килограма (дигресија: у једном тренутку сам био претежак за ватерполисту) већ тако што се омогући квалитетна инфраструктура (која није већим делом финансирана од родитеља) а која подразумева, базене

Opšte je poznato da je jedan od prioriteta vladajuće većine tzv dualno obrazovanje. Iza novog naziva u suštini se krije učenička praksa u sšecijalizovanim stručnim školama gde svoje profile obrazuju konkretni poslodavci. Na taj način se učenicima koji ne žele ili nemaju mogućnosti da se upuštaju u avanturu višeg obrazovanja pruža prilika da ne gube vreme na simulacije školovanja koje ničemu ne služe već se spremaju za zanate kojima će se baviti kasnije celog života. U suštini, ta ideja starija je i od učeničke prakse koje se oni koji se sećaju SFRJ svakako sećaju jer

 
rektor steva je rekao da je mandatar najbolji student pravnog fakulteta u beogradu ikada. clanovi sns-a i ljubitelji mandatara veruju da je on nepogresiv. on pak ima misljenje i stav o svemu, iskazuje poznavanje raznih delatnosti: zna sve o avio industriji, razume tehnoloske procese u zelezarama, sve mu je jasno oko agroekonomije a naravno strucnjak je i za bioproizvodnju i stocarstvo. i to sve sa diplomom pravnog fakulteta u beogradu. reklo bi se da je zgrada u bulevaru mesto gde stasaju novi renesansni ljudi (elektrotehnicki u sarajevu je na slicnom glasu ali znacajno manje za

svako ima neki svoj trip vezan za olimpijske igre. svakako jedan od najvecih planetarnih dogadjaja koji je savrsena prilika za upoznavanjem svaceg neceg novog lepog i zanimljivog sto postoji sirom kugle.

naravno, sada je znatno lakse odgledati sve ono sto te zanima, sto nemas priliku na javnim servisima ali moram primetiti da je njihov program malo neprilagodjen raznolikosti sportova koji postoje.

ok, poceo sam sa time da svako ima neki svoj trip vezan za igre i znam da je jedan od uobicajenijih prebrojavanje medalja ali... dajte malo gimnastike, ragbija

Mato T bio je poznat kao najbrži vozač autobusa u dubrovačkom Atlasu. Od Dubrovnika do aerodroma bio je najmanje 5 minuta brži od svih kolega, do Herceg Novog, prve stanice u Crnoj Gori 15 minuta a na drugu stranu, do Počitelja dobrih pola sata. Osim što je bio brz, Mato je bio i slikovit lik i sa njim si uvek mogao da očekuješ neku dogodovštinu ili bar da čuješ dobru priču iz njegovog rodnog kraja negde u dubrovačkom zaleđu.

(1)

Dobro je što je rezultat referenduma ovakav kakav je. Moglo je vrlo lako biti drugačije za par procenata u drugu stranu i sada bi se kao slavilo tamo gde se sada kao tuguje ali to za samu Britaniju suštinski ništa ne bi značilo – duboka podeljenost po ovom pitanju ne bi nestala. Dobro je što se nije desio neznatno drugačiji rezultat jer bi on došao kao izgovor političkoj eliti da ne uradi ništa po tom pitanju. „Izabrali smo da ostanemo sa 51%“ bila bi prevelika zabluda. Ako ta podela već postoji, a postoji ne samo Britaniji,

Položaj tačke na Zemlji. Zbog rotacije Zemlje oko sopstvene, zakošene ose sve što opažamo na nebu moramo vezati za određeno mesto na Zemlji sa koga posmatramo. Ajnštajn u svojoj popularnoj knjizi o relativnosti piše:

Svaki opis mesta događaja ili položaja objekta u prostoru je zasnovan na određivanju tačke na krutom telu (uporednom telu) sa kojom se podudara taj događaj. Ovo se ne odnosi samo na naučni opis, već i na svakodnevni život. Ako analiziram mesto određeno kao u Berlinu, na Potsdamskom Trgu, to znači sledeće. Zemlja je kruto telo na koje se odnosi određivanje mesta; Potsdamski Trg, u Berlinu je jasno definisana tačka, kojoj se dodeljeno ime, i sa kojom se događaj podudara u prostoru.

Mi određujemo mesta na Zemlji koristeći dva podatka: geografsku širinu i geografsku dužinu. Pogledajmo pre svega sliku:

Rotacija Zemlje oko Sunca. Putanja kojom se Zemlja kreće oko Sunca naziva se ekliptika, i obično se crta baš onako kako mali Mikica zamišlja elipse: izdužena zatvorena kriva linija čija je jedna dimenzija znatno veća od druge. Tačka u kojoj je Zemlja najbliža Suncu naziva se perihel i, u našoj epohi, Zemlja je doseže otprilike 4. januara. Tačka u kojoj je Zemlja najdalje od Sunca naziva se afel i, u našoj epohi, Zemlja je doseže otprilike 4. jula. No, stvarnost je unekoliko drugačija. Sledeća slika prikazuje Zemljinu orbitu oko Sunca i samo Sunce u razmeri 1:1.

Vidimo, Zemljina orbita oko Sunca je zapravo skoro odličan krug. Na gornjoj slici je pravi krug i ucrtan, što se vidi po blago debljoj levoj strani zatvorene linije. Poluprečnik Zemljine orbite je otprilike stotinu puta već od prečnika Sunca, a Zemlja je u afelu od Sunca udaljena 3% više nego u perihelu. To su fine razlike koje oučavamo i koje ipak značajno utiču na klimu na Zemlji.

Gledam ovu konferenciju za štampu mandatara za predsednika vlade Republike Srbije i tema nije ni malo bitna koliko utisak umora i nezadovoljstva koje on ostavlja svojim pojavljivanjima u javnosti. Bar u većini. Trenutno o sebi priča u trećem licu i žali se na... pa recimo svašta i ništa. Ali neprekidno se žali.

I to mi je potpuno nejasno. Zašto se toliko žali, zašto neprekidno ostavlja utisak nezadovoljenosti, neostvarenosti, frustracije? Ima skoro pa apsolutnu većinu u parlamentu (sam SNS) a sa partnerima s kojima je izašao na izbore ima i čistu