2017-02-07 14:28:12

Gašenje škole Radivoje Popović

AlexDunja RSS / 07.02.2017. u 15:28

16558428_583053548550865_743712966_n.jpg?oh=21ea6f4352f4c291ff3a8c75e51627a3&oe=589BFBDA

 gost autor: Ana Knežević

naša drugarica blogerka ana me je zamolila da objavim njeno obraćanje javnosti:

Kako je u subotu 4 februara u medijima odjeknula šokantna vest da se planira gašenje OŠ Radivoj Popović u Zemunu, roditelji dece ove škole su bezmalo očajni i

 
2014-10-22 00:02:01

Nastavnici umiru

nurudin RSS / 22.10.2014. u 01:02

Данас је преминуо мој некадашњи одељењски старешина. Предавао ми је математику, сагоревао је на часу – није штедео ни себе, ни нас. Није ми био један од омиљенијих наставника, јер ми ни математика није била омиљени предмет. Једном сам плакао, толико ме је разљутио да сам плакао све време на путу од једне до друге школе, јер нисам имао стрпљења да сачекам педагога који је био у другој школи. Хтео сам истог часа да тужим наставника. Био сам седми разред, идем путем – а суза сузу стиже, јецам. Ево, сећам се тих суза и данас, али правог и ваљаног разлога за моје хистерично понашање и излив беса не успевам да се сетим. Још увек памтим његове рецепте исписане након неуспелих домаћих задатака: 3x1 вежбање дневно, пре оброка. Био је бескомпромисан. Забранио нам је да му ма какве поклоне доносимо. На крају осмог разреда, када смо изразили жељу да му поклонимо нешто за успомену, рекао је: „Мени је највећи поклон да положите пријемне испите и упишете жељене школе.” Тако је и било. Донео је преко сто ружа из сопственог ружичњака како бисмо сами направили букете за наставнице и другарице. Био је духовит. Био је посвећен свом послу. Били смо му последња генерација. Радио је са нама као да је био на почетку свог радног века – пун ентузијазма, наде, енергије. Тада нисам успевао да разумем његове методе – а из данашње перспективе бивају ми све јасније. Човек је покушавао да изгради систем који није постојао. Био је један од највећих радника које сам имао прилике да упознам. Сад разумем. Човек се читав свој радни век борио са ветрењачама. Недавно сам га срео. Рекао сам му да радим у школи, да сам сад са оне стране катедре. Само што није заплакао. Потапшао ме је по рамену, и, готово посрамљено, али одлучно, посаветовао: „Молим те, штеди се, штеди се колико год можеш. Не вреди, не вреди...”

 
2012-04-16 10:52:48

Šta upisati: Državni ili privatni fakultet?

Strongman RSS / 16.04.2012. u 11:52

 "Fakultete treba deliti na upotrebljive i neupotrebljive (dobre i loše) a ne na privatne i državne."

 students-university-graduation-e1327024138134.jpg

Obično se veruje da su državni fakulteti riznice znanja, sa najboljim profesorskima, najsavremenijim programima, udžbenicima i učilima, ... Naravno, kriterijum ocenjivanja je najbollji na državnim fakultetima i sa njih izlazi najbolji "kadar" sa diplomama koje se u svetu plaćaju "suvim zlatom".

S druge strane, veruje se da privatni univerziteti štancuju diplome koje se nigde ne priznaju, ispiti se polažu sa prolaznošću preko 100%, nastavni kadar je inferioran u odnosu na državne a studenti koji završe bilo koji od privatnih univerziteta znaju manje nego kad su završili srednju školu. Eventualno se kaže da imaju solidne programe ali niko ne uči po njima.

Dakle državni fakulteti su mnogo bolji od privatnih i ti iz dva razloga: zato što su državni sami po sebi mnogo dobri a privatni mnogo loši.

Da li je to baš tako?

 
2013-06-22 00:52:58

Govor prof. dr Rajne Dragićević -- lekcija iz etike

nurudin RSS / 22.06.2013. u 01:52
 
dragicevic-rajna-foto.jpgДраги моји студенти, поштоване колеге, будући професори,

На дан када смо прослављали ваше апсолвентско вече, одложен је матурски испит малих матураната јер су се тестови које је требало да попуњавају појавили у јавности. Овај догађај само је једна од бројних манифестација урушености нашег просветног система, као и друштвеног система у свим областима. Долазећи на ваше вече и гледајући вас онако дотеране, насмејане, младе и пуне позитивне енергије, размишљала сам о томе хоћете ли успети да задржите тај оптимизам и када дипломирате и када се суочите с ниским платама, недовољним уважавањем професорске професије, прилично незаинтересованим ученицима, родитељима који су увек на страни своје деце (чак и ако је то нањихову штету), различитим притисцима и омаловажавањем. Mного тога око вас убијаће вам мотивацију.
 
2014-11-14 22:07:05

Ministre, osećate li Vi miris dunja?

nurudin RSS / 14.11.2014. u 23:07

 

Био је највиши у разреду. Месецима је носио једну исту јакну и ципеле за два броја веће. Поглед празан. Речи неме. Родитеље нико није познавао. Нису се одазивали на позиве одељењског старешине, педагога, директора. Колегиница упорна, посвећена свом позиву, решена да не штедећи себе помогне. После наставе одлази до села у којем је живео Мута. (Надимак су му наденули другови из одељења. Болно, али истинито – деца често забораве шта је то емпатија.) Испред куће затиче мајку чије грубе руке причају своју причу – тежачку, злосрећну, недовршену. Како започети разговор? „Знате“, запита колегиница, „Ваш син не проговара“? Мајка слегну раменима и благородним гласом, помирљиво, констатова: „Знам! Једног дана је само заћутао. И тако... Шта би и имао да прича...“ Након што је још једном одмерила колегиницу од главе до пете, окренула јој је леђа и ушла у оронулу кућу.

 
2012-11-24 21:31:21

Finska bajka

Krugolina Borup RSS / 24.11.2012. u 22:31

santa-finland_1207504i.jpg

Ima jedna zemlja u kojoj učenici polaze u školu kasnije (napomena: sa 7 godina), imaju manji broj časova, uživaju u tromesečnom letnjem raspustu, provode manje vremena u školi dnevno, skoro uopšte nemaju domaće, a tek retko imaju kontrole zadatke.

Ima jedna zemlja u kojoj su nastavnici cenjeni profesionalci, brzo dobijaju stalan posao, retko se evaluiraju, primaju prosečnu platu, imaju jak sindikat.

Ima jedna zemlja u kojoj su škole skromno finansirane, razvijaju sopstveni nastavni plan i program, istražuju i usvajaju nove tehnologije, nemaju razliku u postignućima učenika i nijedno dete ne ostavljaju na cedilu.

Ta zemlja nalazi se u vrhu top liste svih zemalja sveta po skoro svim merilima.

Dobrodošli u Finsku.

 
2011-12-20 12:51:32

S njom je lepše, al' je bez nje lakše

nikolic777 RSS / 20.12.2011. u 13:51

Milan Nikolić

Danima merkam izveštaj Centra za proučavanje kulturnog razvitka Republike Srbije koji mi je sav u grafikonima i ilustracijama, te obilato podmazan fotografijama i analizama, sleteo na e-mail. I samo ime centra poziva na polemiku, nekako mi se čini da je predmet proučavanja ono jedino što im nedostaje. Kad  bi bar pronašli pravi antonim za razvitak, pa bio to oficijelnim stilom nazadak ili onako ljudski, ljutito – propadanje, sunovrat, strmoglavljivanje, stvari bi imale više smisla. Čak i kad su od Republike.

Ipak, pored brojnih kontradiktornosti o “kulturnim praksama” mene, vas i nas, brojni nalazi u ovom izveštaju su izuzetno zabavni.

 
2009-05-15 09:38:30

Uroš Petrović - genije iz Srbije

bocvena RSS / 15.05.2009. u 10:38

       Kako sam čula za Uroša Petrovića? Tako što je bio gost kod moje FB drugarice Tijane, bibliotekarke u osnovnoj školi u Aranđelovcu. Postavila mi je jednu njegovu zagonetnu priču (Misterije Ginkove ulice) i povukla me da malo proguglam podatke o piscu.

       Misterija stare umetničke slike

 Istražujući jedan od mračnih tavana Ginkove ulice, Marta (devojčica sa zelenom kosom) je pronašla staru umetničku sliku. Na njoj je bio portret nage devojke, naslikan od pojasa naviše. Iako je portret bio veoma detaljan, na slici nije

 
2011-10-17 01:54:45

Patrijarh je primio štafetu

nikolic777 RSS / 17.10.2011. u 02:54

Milan Nikolić

184016_jagodina-patrijarh-irinej-foto-anita-mitrovic-1_f.jpg?ver=1318768018 

Jučerašnjim dočekom patrijarha u Jagodini kao da je završen jedan pedantno i precizno režirani ciklus događaja koji je imao svog glavnog junaka. Ivicu Dačića, pogodili ste. Počeo je zabranjivanjem Parade ponosa, a nastavio otvorenim ruganjem, cinizmom i sprdanjom sa ljudskim pravima ili, ako hoćete sasvim precizno, sa Ustavom i zakonima nečega što se i dalje, vulgarno i prepotentno, zove Država.

 
2012-09-03 22:22:59

Znamo li da učimo?

Strongman RSS / 03.09.2012. u 23:22
Zatekao sam se u društvu nekih mlađih likova koji kukaju da uče po 10 pa i 12 sati dnevno i nemaju vremena ni za šta a pri tom ni ne pokazuju baš sjajne rezultate na fakultetu. A nisu ni glupi ni neobrazovani. Navodno nemaju sreće sa pitanjima. Uvek se zapitam... u tih 12 sati sedenja za stolom ili barem u radnoj sobi koliko je zaista učenja i koliki je efekat tog samokažnjavanja.
 
Homeschooling.jpg 
 
"Ćale idem u sobu da učim, probudi me za dva sata."
 
Učenje deset, petnest pa i više sati dnevno, je po meni, pod velikim znakom pitanja koliko se tu zaista uči a koliko bleja, niska koncetracija, koncentracije, samosažaljivanje, samokažnjavanje, loš učinak, ... S druge strane meni je moja metoda “6 sati dnevno” omogućila jako konforno studiranje sa visokim prosekom i dosta slobodnih aktivnosti. 
 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana