Programi savesti (5)

Već sam te ubeđivao da taj dupli cinizam završava u opštem nepoverenju prema proizvodnji i protoku informacija koji je po Čiberu potpuno u buržoaskim rukama (kao što to neće primetiti značajni ovdašnji bard umereno-liberalnog buržoaskog novinarstva Z. Panović na ovoj diskusiji i kao što će organizatori razgovora obrisati pitanja koja sam postavio na fb eventu, npr. u vezi psihologizacije i stigmatizacije recipijenata „dezinformacija" i povezivanja tog trenda sa njihovim

Izložba "Lavirint 90-ih", prostor Miljenko Dereta  

Ono što je uopšte poznato, nije zbog toga što je poznato takođe i saznato...

(G.F.W. Hegel, Fenomenologija duha)

Večite devedesete dobile su i svoj muzej. Trenutno se nalazi se u lavirintu. U lavirintu, za razliku od maze-a, nema mnogo izbora, mnogo traganja i otkrivanja a pogotovu nema izbora oko cilja ulaska u lavirint i izlaska iz lavirinta. Cilj je dolazak do njegovog centra a izlazi se na istom mestu gde se ulazi. Put do centra i natrag do izlaza/ulaza

Svašta se može analizirati od peska, komadića stene, žaba, vazduha,  arheoloških iskopina pa sve do vidljivog dela Kosmosa. To niko ne dovodi u pitanje! Ali kada se radi o psihoanalizi, psihičkoj ili psihološkoj analizi čoveka, u tom slučaju sam vrloveoma skeptičan! 100% psihologa i psihijatara tera pacijenta da se vraća unazad u život, u detinjstvo sve dok mu sećanje dopire ne bi li pronašli okidač koji ga je doveo u stanje u kojem se nalazi. Ponekad se desi da takav pristup uspe ali u većini slučajeva to je potpuni promašaj.

Bio bih glup ako ne