емпатија

za učenike I razreda, nakon naučenih 18 slova

(A, M, T, G, E, Š, O, S, U, R, P, I, N, J, Nj, B, V, Z):

"Smisli i napiši priču".

gost autor: ludipingvin

Vizuelni doživljaj počinje gotovo dokumentarno realističnim prikazom scene iz muzičkog studija. U ovoj sceni jedan od umetnika (Rizma) donosi flašu gaziranog napitka svom kolegi (Slovu) i ovaj drugi nakon ispijanja gutljaja napitka konstatuje da je flaša mućkana. Tu dolazi do kratkog i naizgled beznačajnog sukoba između dvojice prijatelja i saradnika.

Već dva dana kuća mi se kupa u bejbi blu, i bejbi roza  tonovima pesme "It's only a paper moon", mirisa puderastog, i niza drugih, večitih muzičkih standarda  sa liste  Great American Songbook-a, koje  mi je ovog puta priuštio Paul McCartney na  ganc novom albumu "Kisses on the bottom".

Ne, ne... nije Paul zločest,  ne namiguje u fazonu anatomije, i naslov nema veze sa bilo kakvom derrière.  Oduvek je bio jako pristojan momak, što ipak  nije bio dovoljan razlog da ga volim više od Lenona. Album je nazvao po stihovima  pesme,  prve po redu  na ovom vrlo smooth albumu, "I'm Gonna Sit Right Down and Write Myself a Letter". Evo ostalih pesama na albumu, plus dva njegova originala "My Valentine" i "Only Our hearts".

U prošlu sredu sam poslala email školi i zamolila za kopije Statuta, Poslovnike o radu Saveta roditelja i Školskog odbora, kao i Pravilnika o javnim nabavkama male vrednosti. Smatrala sam da mi je to neophodna 'literatura' za pripremu rada u Savetu roditelja, s obzirom da on daje saglasnost na odluke o ekskurzijama, izletima i rekreativnim nastavama, a na osnovu javne nabavke, dok su interesi roditelja u Školskom odboru zastupljeni sa jednom trećinom članova (tri od devet), te samim tim Savet roditelja ima direktan interes da bude upoznat sa njihovim radom. Ili bar jednu trećinu interesa.

Odmah u četvrtak dobijem emailom kopiju Statuta, ali ne i ostalu dokumentaciju.

  Лепо се види – одговори Дон Кихот  –  да ниси упознат са пустоловинама: оно су дивови; а ако се бојиш, уклони се одатле и с раздаљине се моли, јер ући ћу у страшну и неједнаку битку са њима.

Последњих дана актуелна је реконструкција Владе, већина нас је изгледа прилично докона, па данима полемишемо ко ће бити нови министри. Неће нам ни нови ни стари министри очистити неочишћена дворишта, прочитати непрочитане књиге, средити несређене колегијалне односе...

Krkar će malo da se odmori od bloga. 

Previše istih tema, previše istih priča, previše univerzalnog liberalfašizma dragovskog tipa, previše marinkovobarskih idiota koštunićevskodražinskog tipa. Too much of the same.

Zadnje vreme došlo kad sam osetio poriv da gledam Ono kod One Oprolećovane. I ne samo da sam gledao, nego sam gledao u društvu, uz meze i piće. Odavno nisam gledao nešto ako smehotresno! Da nije tragično. Počelo je tako što su muškarci gledali a žene bile u drugoj sobi ali smo se tako slatko i neprestano smejali da su nam se očas pridružile.

Nije mi jasno zašto se krajnje neodređeni spisak lepih želja naziva "planom". Nije mi jasno ni zašto se ispod naslova "Konkretni projekti i inicijative" ne nalazi ama baš ništa konkretno. Pa opet, imajući na umu da postoji kakva-takva šansa da nam se u jednoj od narednih vlada na mestu ministra prosvete nađe neko iz partije koja ovih dana za svoj prioritet proglašava obrazovanje, reših da se odazovem pozivu na javnu raspravu.

Dvanaest se "konkretnih projekata i inicijativa" nalazi u DS-ovom Planu za izlazak Srbije iz krize, a u petom poglavlju o obrazovanju (str. 31-38).

Treća tačka mi privlači pažnju: