Novinski naslovi nas svaki dan upoznaju sa sve novijim i sve neverovatnijim glupostima koje proizilaze iz našeg zakonodavstva. Nekoliko novijih primera me je naročito razbesnelo. Zamišljam tako nekog masnog i podgojenog pencil pushera u nekog memljivoj vladinoj kancelariji kako blaženo nepovezan sa stvarnošcu sastavlja ove zakone i pravilnike.

 

 

 

...so why not study in the UK next year?

Yesterday, Britain's Chevening scholarship scheme opened for applications - including for Serbia. If you're interested in a fully-paid Masters degree in the UK, along with your travel, visa and living expenses covered, then you should follow this link and check it out.

 

Jedan od najboljih delova mog posla jeste to što sam koordinator Chevening (Čivning) programa stipendiranja u Ambasadi.

Politički rad je, bez obzira na to što je veoma uzbudljiv, ponekad veoma frustrirajući - nekada protekne mnogo vremena dok promene ne postanu vidljive, ili dok ne počnu pozitivno da utiču na živote ljudi. Ali kada ste u prilici da nekoj mladoj, talentovanoj osobi pomognete da stekne bolje obrazovanje to ima trenutni efekat, kao i dugoročnu podršku planovima za karijeru.

Zbog toga sam veoma srećan što smo ove nedelje pokrenuli proces prijavljivanja za Chevening stipendije za 2013/14. akademsku godinu. Kroz ovaj program, sledeće godine će Vlada Velike Britanije za nekoliko srpskih studenata finansirati odlazak na master studije u Britaniju - pokrićemo troškove školarine, putovanja, viza, kao i životne troškove.

Samoživo se baveći sobom, naši politički skotovi su postali noćna mora, dok većina stanovništva sanja o radnoj knjižici i overenoj zdravstvenoj knjižici!
Ipak, pojedini sanjari iz meseca u mesec pokazuju nam da nije sve otišlo do đavola.
U junu, na 17. Juniorskoj matematičkoj olimpijadi, koja je održana u Antaliji u Turskoj, učenici iz Srbije osvojili su šest medalja - jednu zlatnu, tri srebrne i dve bronzane.

 Autoportret: Vladislav Bajac

Sa njim su u studiju Zoran Paunović, Milan Ristović, Zoran Hamović, Nebojša Ignjatović, Jovan Čekić, Boris Miljković i Vesna Popović.

Велики део Србије је, већ дуже време, дубоко потресен тиме што млади људи, у недостатку посла, све чешће одлучују да наставе школовање до доктората. Неко је дошао до закључка да их са титулом "др" данас има "недопустиво

 

 

Kada je Dositej uzviknuo: "Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce...", slutio je, znajući koliko nacionalna ideja u Srbalja ima zapaljiv, privlačan i visokoenergetski potencijal, kako će se za nju lako lepiti ljudi lošeg kvaliteta. Oni sa rupom u karakteru. Oni neostvareni i frustrirani različitim životnim neuspesima. Ali i promućurni, prepredeni i skloni da one prve zavedu i iskoriste za zadovoljenje svojih niskih strasti, zavodeći

„Beba zna sve. Oseća sve. Beba nam gleda pravo u dušu, zna boju naših misli. Bez pomoći jezika..."

Ovih dana navršava se 40 godina od prvog izdanja knjige „ROĐENJE BEZ NASILJA" francuskog ginekologa Frederika Leboajea. Knjiga je ubrzo doživela više izdanja i prevoda, izazivajući brojne polemike i mentalnu revoluciju u poimanju porođaja, tretmanu beba i porodilja. Radilo se o tzv. prirodnom porođaju, u kućnim uslovima, uz prisustvo ukućana, najčešće partnera i, naravno, babice.

Zašto već tri decenije u našoj zemlji nema ozbiljnog privrednog rasta? Zašto, uprkos javnom dugu od čak 70% bruto domaćeg proizvoda (BDP), nemamo izgrađenu osnovnu infrastrukturu? Gde je to pravo malo bogatstvo koje smo pozajmljivali od 2008. godine otišlo? Kako to da u zemlji koja se uvek odlikovala kvalitetnom metalskom, namenskom i prehrambrenom industrijom, nezaposlenost prelazi 30%? Da li nam je sudbina da (jednom) nakon (uspešne) fiskalne konsolidacije nastavimo da životarimo na nekom evropskom minimumu, bez perspektive da će naša deca živeti bolje od nas?

Dragi prijatelji, prenosim tekst koji sam originalno napisao za Politiku, ne sa pretenzijom da znam neke velike istine koje drugi ne znaju, niti da bih ponudio gotova rešenja, već samo da bih pokušao da dam doprinos javnoj debati o najvažnijim društvenim pitanjima.

Život je težak.

Tako počinje jedna od onih knjiga iz popularne psihologije koje su bile tako popularne devedesetih. Ništa novo ni revolucionarno, rekao sam tada sebi. Svi znamo da je život težak, zato što ga živimo i zato što nam je - velikoj većini bar, neko bi rekao 99% nas - težak.  Treba se boriti, puno raditi i odricati se, da bi ti život postao podnošljiv i eventualno kvalitetniji. Poenta ti postaje da nađeš ljubav i dobar posao i dobro društvo i neki hobi i to ti onda ulepša tvoj svet i daje mu neki viši smisao.

Onda dođu deca i počinješ da živiš za decu i borba se nastavlja ...