2017-02-28 22:57:36

Бенедикта сидро

Черевићан RSS / 28.02.2017. u 23:57

(присетом* Апостола Луке у Делима Апостолским, глава 27)

 

А кад би четрнаеста ноћ и ми се ношени бурним ветром званим Еуклидон плављасмо по Адријанској пучини,помислише лађари да се приближују к некаквој земљи и измеривши дубину нађоше 20 хвати и прошавши мало опет измерише и нађоше 15 хвати и онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе 4 сидра, па се мољасмо Богу да сване.И кад сутра дан изиђоше срећно из насукане лађе тада разумеше да се острво зове Мелит.
 
(Napominjem da je reč o public school i to u unutrašnjosti Kine; privatne škole i trening centri su druga priča, kao i škole u velikim gradovima.) 


*
Pre početka prvog časa treba da se nađem sa Xu, mojom kineskom asistentkinjom i takođe nastavnicom engleskog. Upoznale smo se juče, na radnom sastanku u zbornici. Nismo imale mnogo prilike da pričamo, ali i iz onih nekoliko minuta razgovora shvatila sam da će nam sporazumevanje biti veliki problem. Xuino znanje engleskog je na nivou početničkog, pa čak i kada
 

Spremna sam na najgore, ali čvrsto rešena da i u tom najgorem nađem nešto dobro što će mi olakšati planirani ostanak u zemlji koju nikada nisam uspela da prihvatim. A nije da nisam pokušala, vozeći tokom sedam meseci uzduž i popreko nje.  

Može da se gleda kao dobar završetak japanske ture, a može da bude i dobar početak kineske priče to što za osamnaest kilograma prekomernog tereta plaćam doplatu od samo sto dolara. Očekivala sam duplo više.

16649331_10209703788566276_2214999285322370262_n.jpg?oh=f8ec6b7b51fce369f5fb6cd08e6c4fac&oe=5908CFB6

 
2017-02-10 17:07:11

Kardinal Rišelje

Neven Cvetićanin RSS / 10.02.2017. u 18:07

Kardinal Rišelje, punim imenom Arman Žan di Plesi de Rišelje (Armand Jean du Plessis de Richelieu, 1585-1642), stoji na razmeđi dvaju svetova, crkvenog i državnog, upravo zbog toga (zbog svoje crvene kardinalske odore) dobijajući nadimak „crvena eminencija" (Éminence rouge), dok će njegov uticajni politički savetnik, agent i tajni diplomata, Fransoa Žozef Di Tremble (François Joseph du Tremblay), takođe svešteno lice, kapucinski fratar, zbog sive boje svoje monaške odore dobiti nadimak „siva eminencija" (Éminence grise), otkuda sam izraz i vodi poreklo.

 
2017-02-07 14:28:12

Gašenje škole Radivoje Popović

AlexDunja RSS / 07.02.2017. u 15:28

16558428_583053548550865_743712966_n.jpg?oh=21ea6f4352f4c291ff3a8c75e51627a3&oe=589BFBDA

 gost autor: Ana Knežević

naša drugarica blogerka ana me je zamolila da objavim njeno obraćanje javnosti:

Kako je u subotu 4 februara u medijima odjeknula šokantna vest da se planira gašenje OŠ Radivoj Popović u Zemunu, roditelji dece ove škole su bezmalo očajni i

 
2017-02-04 18:19:45

Profesor

uros_vozdovac RSS / 04.02.2017. u 19:19

Vladimiru Milojeviću vraćena licenca, profesoru književnosti i Srpskog jezika. Super, pravda spora ali dostižna.

Sud je u upravnom sporu presudio
 da Vladimir Milojević nije ugrozio niti maltretirao dete što je bio povod direktorki OŠ "Branislav Nušić"  da

 
2017-02-02 17:24:35

Kecelje!

Inner Party RSS / 02.02.2017. u 18:24

Ah, kako je lepo bilo dok smo se samo slatko sprdali sa idejom uvođenja školskih uniformi. Ali evo, malo po malo, ove će izgleda zapravo i zaživeti.

Ne sporim, bilo je dosad puno loših ideja ali mislim da je uvođenje đačkih uniformi - kecelja kako veoma rado kažu njihovi zagovornici - zaista najdebilnija ideja u svim ovim savremenim - nepromišljenim i traljavim, a uz to najčešće potpuno mesarskim i in vivo - reformama u srpskom školstvu.

I ne samo to, nego se smatra da će uvođenje đačkih uniformi nekako pomoći deci da budu bolji učenici, da budu bolji drugari, škola da bude bolja i lepša sredina, čak i društvo pravednije i uređenije, ma svašta će se rešiti ovim potezom! 

I generalno ja sam u neverici da smo kao društvo baš tako nisko pali!

 

 
2017-01-22 20:40:27

Peticija

nurudin RSS / 22.01.2017. u 21:40

 

 321154_d3732e92-c080-4f7e-97cf-12e17e92f7d4-635x357.jpg

Министар образовања најавио је да ће се новим Законом о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ) променити састав школских одбора. До сада су школски одбор чинила по три члана из редова запослених, родитеља и представника локалне самоуправе. Уколико се усвоји предлог министра, биће пет представника локалне самоуправе и по два представника родитеља и запослених. Представнике локалне самоуправе бирају странке на власти. Мандате свих чланова верификује скупштина општине. У последње време се у неким општинама догодио преседан – одборници нису желели да верификују мандате наставницима које је наставничко веће изгласало. Нису им политички били по вољи. Тада је постало јасно да политичарима више није довољно да постављају своје кадрове за директоре, већ да желе да се питају за све, укључујући и за оно у шта се нимало не разумеју. Широм Србије у школским одборима (који су надређени директорима) седе недовољно образовани људи који одлучују о важним питањима, која се тичу не само запослених већ и свих ђака, па и њихових родитеља.

 

19056.jpg

Muzej savremene umetnosti organizuje razgovor „Spomenička skulptura u Jugoslaviji i Srbiji: Od Tita do Vorhola“ koji će se održati u Salonu MSUB (Beograd, Pariska 14) u sredu, 18. januara u 18 časova.

U razgovoru učestvuju: dr Mariela Cvetić, vanredni profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu; Nebojša Milenković, viši kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i Dragan Srdić Srka, vizuelni umetnik.
Razgovor će moderirati dr Zoran Erić, kustos Muzeja

 
2016-12-30 16:49:59

Doktor Kisindžer

Neven Cvetićanin RSS / 30.12.2016. u 17:49

Vreme nakon Drugog svetskog rata kao vreme „velike sinteze" protivrečnih tendencija epohe će zapravo biti vreme geopolitičke ravnoteže i balansa među svetskim silama, što je konačno rezultiralo politikom detanta (franc. détente - opuštanje) među velikim silama koja je na snazi bila u centralnom delu ovog perioda - od sredine šezdesetih do početka osamdesetih godina 20. veka. Državnici koji će obeležiti ovaj period će više biti skloni pregovaranju nego konfliktima, koristeći same konflikte uglavnom kao sredstvo za jačanje pregovaračke pozicije, a ne kao cilj sam po sebi. Možemo reći da je, nakon pola (dvadesetog) veka u kome su takt događaja određivali neuravnoteženi destruktori poput Vilhelma II i Hitlera, nastupilo vreme u kome će takt određivati uravnoteženi državnici u najboljem maniru bizmarkovske diplomatije.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana