Reči koje će De Gol zapisati o Čerčilu i njihovom prvom susretu u svojim ratnim memoarima će biti čuvene iz više razloga. Te reči neće samo oličavati međusobno poštovanje dvojice državnika, već će dati definiciju onoga što treba da bude državnik od formata, kao i specifikovati složen odnos koji će državnici od formata međusobno imati. Opisujući Čerčila, De Gol će zapravo opisati samoga sebe, budući da su obojica u svojoj ličnosti imali retku kombinaciju karaktera državnika sastavljenog od širokog obrazovanja, dalekovide strateške vizije i operativne taktičke sposobnosti da tu viziju sprovedu u delo. Reči koje će De Gol zapisati o prvom utisku nakon susreta sa Čerčilom će biti svojevrsna definicija onoga što državnik treba da bude, kao i defnicija načina na koji on treba da posluži svojoj zemlji, štiteći interese svoje zemlje ne samo pred neprijateljima, već i pred saveznicima:

Gost autor: not2old2rock

Većina vas se seća Fikreta u Legendarnom Specijalnom vaspitanju u kojem umesto da je u učionici na slobodnim aktivnostima on se skita okolo, a usput bi nešto i da prikolje. Za razliku od filmskog obračuna domaca sa lokalnim dripcima koji se odigrava u po bela dana, horor scena u Novom Sadu odigrala se u sred noći. Akteri, tri dečaka od po dvanaest godina i nesrećni skitnica, dečaci su zapalili beskućnika dok je spavao i ovaj je posle nekoliko sati izdahnuo.

NS: Dvanaestogodišnjaci zapalili beskućnika (LINK)

Недавно је Министарство просвете, науке и технолошког развоја преко својих школских управа послало допис школама, заправо директорима, секретарима и наставничким већима школа, да у оквиру израде новог закона о основама система образовања и васпитања изнесу своја мишљења.

Sa početkom Prvog svetskog rata De Gol će kao komandir pešadijskog voda od samog početka biti uključen u najžešće bitke, hrabro se u njima držeći, bivajući ranjen već na početku rata. Neko vreme provodi u bolnici, kritički razmišljajući o taktici francuske armije, da bi po povratku na ratište ponovo bio ranjen, ali i dobio prva eksplicitna priznanja za hrabrost u smislu oficirskih preporuka, bivajući ponovo ranjen u velikoj bitci kod Verdena 1916. godine, padajući ovaj put u nemačko zarobljeništvo. U nemačkom zarobljeništvu upoznaje ruskog oficira Mihaila Tuhačevskog (Mikhail Nikolayevich Tukhachevsky), jednog od budućih komandanata ruske Crvene armije, sa kojim razmenjuje ideje o mehanizovanim, brzim, oklopnim jedinicama, za koje su obojica bili uvereni da će rešavati buduće ratove.

Iako na kontinentalna i globalna zbivanja neće uticati poput Rišeljea, Napoleona ili Bizmarka, on će uspeti nešto što nijednom od pobrojanih državnika nije pošlo za rukom - da postane simbolom državnika koji neće biti samo moćan, već i pravedan, i kod koga će, štaviše, kategorija pravde, i u socijalnom i u političkom smislu društvenog blagostanja, biti višestruko pretežnija od kategorije moći. Dok je Rišelje ostao upamćen kao hladnokrvni administrator „državnog razloga", dok je Napoleon ostao upamćen kao vulkanski general pobunjenog građanskog društva, dok je Bizmark ostao upamćen kao konstruktor nacije „od krvi i čelika", De Gol će, pre svega, ostati upamćen kao „pravedni kralj" (franc. roi juste), odnosno kao čovek koji će postati otelotvorenje političke moći koja će biti obuzdana kategorijama etičkog univerzalizma i pravnog konstitucionalizma.

U kratkim rezovima:

deset dvorana,

osamdeset i jedno filmsko ostvarenje,

sve više prijatelja Festivala…

Taština praznine jer nisam znao kako da krstim temu od koje mi je muka. Nego da krenemo od početka. Pre par nedelja me pita moj bratanac da li mogu da mu pomognem oko priprema za takmičenje iz informatike (informacije radi on je sada 6-ti razred osnovne škole).

Kažem naravno, prvo da vidimo šta vi učite i šta ste do sada radili, a onda da vidimo

Povodom nedavno završene Nedelje parlamentarizma u Srbiji i više novopokrenutih građanskih inicijativa naša gošća-blogerka je Vukosava Crnjanski, direktorka CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost).

Živimo u Srbiji. Živimo u zemlji za koju se kaže da je "mlada demokratija," u kojoj se demokratske institucije još uvek grade. Ovakva formulacija treba da uteši one koji veruju u demokratiju u trenucima kada pomisle da odustanu od svega.

Svi zajedno u CRTA, svaki dan, pokušavamo

 
„Запамти шта ти кажем: овај смак света једино ће курве да преживе.”

Д. Ћосић, „Време смрти”

"Је ли, Тасо, а зашто ми не радимо у петак", питају ме пре неколико дана моје колегинице и колеге у школској зборници, све професори, високообразовани Срби.

"Па зато што је то Дан примирја који слави цела Европа, па ето и ми."

"Каквог примирја?"

 "Па у рату. На тај дан је потписано примирје и коначно заустављен покољ у којем је страдало 20 милиона људи."

 "У ком рату?" 

 "Па у Великом рату. Првом светском рату," кажем им ја.

 "Е, свашта! Па где баш сада пред тромесечје када треба да оцењујем ђаке!"

 Добро је, мислим се ја, што колега историчар тренутно није присутан у зборници. Таман би колабРирао као и сваки колабРирациониста да је чуо овај разговор.