Тако су нас барем учили...

На почетку сваке школске године у мојој школи учитељице које су протеклог јуна извеле четврти разред седну заједно са свим садашњим предметним наставницима тих својих прошлогодшњих четвртака, а сада петака, и одрже заједничко одељењско веће тог одељења чији је циљ да наставнике ближе упознају са сваким дететом појединачно, његовом личношћу, карактером, приступу раду и учењу, породичном ситуацијом...

Уколико знате неко дете -- ваше, кумово, комшијско, није важно -- коме је пет година, а већ чита, пише, рачуна и спава са атласом испод главе, извуците му уши, поткупите га карамелама, вежите га за радијатор, легните на под и вичите

Проглашавам на Блогу Б92 отвореним такмичарски конкурс за најбољи трач, оговарање, олајавање, гласину или урбану легенду из било које области и везану за било коју личност.
Своје радове можете достављати у коментарима, а конкурс је отворен 7 дана после чега радове више не примамо.
Гласање за најбољи трач, гласину и урбану легенду обављаће се такође кроз коментаре у којима је свакоме допуштено да каже своје мишљење и да гласа за свог фаворита јер је конкурс заснован на демократичности и популизму.

...

Измена Правилника о наставном плану и програму за Школску 2017/2018.

Имајући у виду Преамбулу Устава Републике Србије и чињеницу да албански живаљ чини већину становништва Косова и Метохије, неотуђивог дела територије Републике Србије, доносимо одлуку – ради побољшања међуљудких односа који су дубоко поремећени, а последица су дугогодишњих сукоба албанског и неалбанског становништва – да се у оквиру наставних планова и програма, како у основним, тако и у средњим школама и гимназијама, у сваком разреду обрађују наставне јединице везане за албанску уметност, културу, традицију, књижевност и историју и то из следећих наставних предмета:

–  Српски језик и књижевност (област књижевност: историја албанске књижевности; албанска књижевност у 20. веку; савремени албански писци са простора Косова и Метохије, књижевност у клутурном контексту; област језик – дијалектологија и историја језика: утицај албанског језика на развој српског језика, утицај српског језика на развој албанског језика; култура изражавања: албански и српски језички дискурси у 20. веку и првој деценији 21. века;

И после свега, и после распада СФРЈ, ратова деведесетих које су Срби све редом изгубили, како нам медији то кажу (не знам само откуд Република Српска; и не знам само откуд Војводина још увек у саставу Србије, као и Врање, Лесковац, Ниш), и после петооктобарске "демократске револуције" и после свих ових марионета које поставља на власт у Србији већ пуних 17 година што САД и Велика Британија, што Немачка, и после иживљавања са денацификацијом Срба кроз медије, образовање и културу, и после "политичке изузетности" и "политичке коректности" и после свих "културих деконтаминација" и после свих просеравања типа "ако вам је добро, онда ништа" и после ућуткивања неистомишљеника, још увек се код бивше браће из покојне СФРЈ јавља зебња од "доминантне Србије".

Па докле, бре, више?

„Давно је било када је Слободан Јовановић написао да не постоји српски културни образац. То је, дакле, феномен дугог трајања. Он одсликава столетни неуспех да утврдимо српску језичку норму, да означимо место ћирилице у нашој јавној свести, да без предрасуда и поуздано сагледамо облике српске културне прошлости, да све то учинимо у складу са савременим осећањем националне припадности. Тако бисмо интересе српске националне егзистенције разложно довели у везу са непорецивим чињеницама и европским наслеђем. Све то изостаје услед владајућег распореда историјских и културних сила."

Neretko slušamo da Srbija ima egzodus mladih obrazovanih ljudi. Cifre koje se pominju su onespokojavuće i upućuju da se praktično cele generacije onih koji su završili naše prestižne fakultete iseljavaju.
Najfrapantniji su ‘podaci' OECD po kojima je iz Srbije 2014. otišlo čak 58 hiljada ljudi. Zaista, ako uđete u bazu podataka OECD-a naćićete tu brojku, međutim, onaj ko malo bolje prouči te podatke uočiće nekoliko detalja, koji taj pokazatelj čine neupotrebljivim. Na primeru Nemačke, u koju je navodno emigriralo skoro 40 hiljada lica iz Srbije 2014. može se videti