Obrazovanje - to je ono što ostaje, kada je sve naučeno zaboravljeno!
Beres Frederik Skiner

(naslov bloga je takav zato to sam prije više od godine Tasi rekao da namjeravam da napišem nešto o obrazovanju, a to je isto kao da sam obećao) 

Нисам сигуран да је то могуће, али било би добро када би сви Срби на овом свету, без обзира да ли живе у Србији или негде ван Србије, свој матерњи  језик називали искључиво и само српски језик.

И никако другачије.

Пунктум.

(Што би рекла жена Симе Милутиновића Сарајлије коју су сви због тога звали Пунктаторка.) 

Danima čekam da neko nešto napiše o slučaju Jura: Vlasnici/rukovodioci korejske fabrike u Srbiji dali su otkaz ženi koja mesecima ne radi jer je na bolovanju (LINK) i nisu se čak ni sažalili da je drže na poslu još samo 4 i po meseca tokom kojih ona i dalje ne bi radila (a

Neophodan papir za dobijanje radne vize za posao nastavnika u Kini je fakultetska diploma. Pošto sam svoj original davno izgubila, a kopija ne može da se legalizuje, to sam uz pomoć prijatelja krenula u proces vađenja duplikata. Neko bi pomislio da je to jednostavno: odeš na fakultet, popuniš formular(e), predaš i u nekom razumnom roku dobiješ traženi papir. Ali ne.

Diploma se najpre mora oglasiti nevažećom u Službenom glasniku. Ok, ima logike. Ali ne shvatam logiku da je potrebno da prođe pet nedelja od tog oglašavanja da bi se pristupilo izdavanju nove. Oglas sam predala

О анатомији једне деструкције... У зони сумрака... С оне стране ума...

Gost-autor: Aleksandra Pavićević

Oд тренутка када је теорија еволуције постала призната научна теорија, хришћански свет подељен је у два табора: еволуционистички и креационистички. Било је то време снажног духовног преокрета европске цивилизације који се дешавао на таласу друштвених, политичких и технолошких револуција које су карактерисале

Jaz između Revolucije i Restauracije će u početku biti nepremostiv, te će ovaj jaz prvi pokušati da hrabro premosti, noseći konture nove sinteze vremena, Napoleon Bonaparta. To će ga smestiti u ulogu tragičnog heroja epohe, budući da vreme još nije bilo zrelo za sintezu koju je nudio, te on ostaje verovatno najvećim u nizu modernih državnika koji će biti, u najbukvalnijem smislu, ispred svog vremena.
Bonaparta će, štaviše, biti jednim od retkih modernih državnika koji će ne samo biti, već koji će i ostati ispred svog vremena, stalno trčeći brže nego što je društveno tlo dozvoljavalo i moglo da apsorbuje.