Beogradski urbanistički planovi se rade i dalje pa je ovo obaveštenje korisno za one koji to ne primećuju. A moglo je da se propusti čak i uz napetu pažnju na času jer je u protekle dve tri godine ova gradska delatnost izmaknuta oku javnosti, ima u novinskom oglasu da će biti prezentacija plana i onda ništa, ode Ravijojla u zasenak. Nema posle o tome po novinama, nema razgovora, nema kritike, nema osvežavajućih i poticajnih izmišljotina dežurnih sumnjivaca, osim pohvalne najave ili objave glavnog gradskog dužnosnika a kada mu je to zgodno i za njega korisno.

Љубави има само онај ко је даје,
Све за родитеље, браћу, жену и другаре...

Postoje prijateljstva koja nam tetoviraju duše onim delikatnim,

Nizu "jezičkih" tekstova na Blogu B92 dodajem i jedan lakšeg kalibra. Ima daleke veze sa temom RODNO/POLNO OSETLJIVI JEZIK. Naime, novi lingvisti (ljubitelji rodno osetljivog jezika) umeju  sladostrasno  da navode izvore gde su sreli reči i izraze koje pokušavaju da uvedu. Sredstva javnog informisanja su im omiljeni izvori kao da tamo pišu i govore sve sami akademici ili lingvisti. Pa, vidite da se koristi!!! - ovo sam video više puta u komentarima. Sada očekujem kampanju da se dole naglašene reči uvedu u naš jezik. Kraće su i ekonomičnije od tzv. ispravnih.
      

Predizborni plakati – prilika za uništavanje (ono malo) estetike gradova

Autor: dr Davor Džalto

Počele su predizborne kampanje.

Izbori su, sami po sebi, u svim društvima koja gaje tradiciju predstavničke demokratije, pozitivna stvar i prilika da „public opinion“ utiče na „public policy“. Ostavljajući ovom prilikom po strani probleme sa kojima se suočava savremena demokratija (o tome videti: D.Dž., „Kriza demokratije?“, u: Pravoslavlje 1080, 28-31) u ovom tekstu ću se fokusirati na jedan drugi problem, problem predizborne (anti)estetike koja se ogleda u predizbornim plakatima i načinima njihovog prezentovanja javnosti.

[Ми, полубогови]

Деловање наших магијских моћи су многи осетили на својој кожи. У стању смо да човеку оведримо дан или осузимо образе, да га смиримо кад је под тензијом или покренемо кад је без енергије, да дижемо револуције или допринесемо миру... А можда сте већ чули за лепотице које су нашом моћи заводиле морнаре на мору. Можемо да људима обојимо мисли различитим осећањима.

Ми смо ту, међу обичним људима, од њих потекли. Тешко нас је препознати по људкој природи, јер је свако од нас различит. Неки од нас су мирни, неки раздражљиви, неки су коцкари, женскароши, неспособни за везе, наркомани, арогантне дркаџије, неодговорни на послу, а неки су породични типови, монаси, посвећени помагачи, ревносни радници, пожртвовани пријатељи. Међутим, када оно божанско проради у нама, све наше особине постају неважне и сви нас познају по нашој моћи:

Nema posebnog povoda zašto želim da pišem o našem pok. profesoru Branislavu Stojanoviću, profesoru beogradskog Arhitektonskog fakulteta, arhitekti, koji je i nama na fakultetu u Banjaluci predavao projektovanje stambenih i javnih zgrada. Ovih dana sam ponovo prelistavao i pomalo čitao neke meni drage knjige koje sam pročitao u svojim dvadesetim i između brojnih naslova naišao sam na knjigu "Iskustva prošlosti" uglednog profesora sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Miloša Perovića u kojoj je na jednom mjestu publikovan i urbanistički rad iz osamdesetih pok. profesora Stojanovića. To je otvorilo razna sjećanja na profesora i njegova predavanja o kojima, pored usputnog pregleda isključivo zgrada koje je projektovao u Banjaluci, želim da kažem par riječi onako kako sam ih ja lično doživio i upamtio.

Poseta na you tube-u nikada nije bila presudna za izbor izvođača na Nišvilu. Izuzetak je ove godine Iyeoka. Realnost da će do njenog nastupa 17. avgusta imati više od 20.000.000 posetilaca njene pesme Simply Falling pomogla nam je da je hitno angažujemo. Ako za par godina Iyeka postane mega zvezda što strucnjaci predvidaju proglašavajći je naslednicom Ejmi Vajhaus, dobili smo velikog hedlajnera jubilarnog Nišvila.

Will London Really Erase Banksy's New Olympics Art?