ženka, mladi mužjak

Svakog leta
čini mi se
ležimo u njenoj sobi
na 11. spratu
i udišemo sasušeni vazduh
izdišući bes i netrpeljivost.
Malu dramu u jednom komadu.

Nad nama je ogromna tabla lima umesto
krova koji se viđa na filmovima ili iz autobusa

Ponekad na glas razmišljamo zašto arhitekte postavljaju
beton i lim umesto crepa
i da li je viktorijansko doba bolja opcija od industrijskog
ali nas znoj i svađanje uvek ometu tik pre zaključka

U Republici Srbiji, za uspešno bavljenje svojim poslom, nacionalne penzije dobijaju sportisti i umetnici. Obe ove oblasti regulišu Uredbe nadležnih ministarstava-sporta i kulture. Zaslužni umetnici mesečno dobijaju 50.000 dinara, a doprinosi za sportiste mogu biti od jedne do tri prosečne plate, s tim što sportisti, osvajači važnijih medalja dobijaju i jednokratne nagrade od 10.000 do 30.000 evra.Nacionalne penzije kao nagradu za razvoj i afirmaciju sporta prima 538 sportista. Samo za umetnike država svake godine mora da izdvoji 2,28 miliona evra.

Danas, 31. oktobra 2013, okončana je javna rasprava o nacrtima dva veoma važna medijska zakona: o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima.
Ogromna većina učesnika javne rasprave izjasnila se protiv budžetskog finansiranja RTS-a i RTV-a, odnosno za zadržavanje RTV pretplate kao najboljeg i najprikladnijeg izvora finansiranja naših javnih medijskih servisa.

Ne sme čovek više frižider da otvori a da ne iskoči neko od dužnosnika državnih i počne da kuka, kao nikad tako teška situacija, kriza spopala, nema kinte, joj kako će da to sve popravi, nije siguran da može ali će da učini „sve što mu je u moći“,  nabeđuje one od pre za belaj u koji je uvaljen narod i tako ne prestaje čak i kad se frižider zatvori, čuje se iznutra stoprvi nastavak iste žvake, istina malo promrzlo cvokoće iznutra ali tera svoje ...  

...  ma 'ajte molim vas, gluposti, čemu kuknjava, za  sesti na zelenu granu ovde je oduvek bilo a i sada bogami ima ideja,  eto na primer javi im se, dužnosnicima državnim, jedna zaista kreativna i sasvim jednostavna (ideja, naravno), sa maleckom investicijom čak i nama dostupnom, dovoljno je da se ima za jedan šešir  ...  onda se desi bajka i sve dođe na svoje mesto, u šešir  ...  u prolazu i bez oznojavanja i ne daj bože ožuljavanja dlanova  ... na srBski način ! 

Dostupnost je reč u modi, podrazumeva da svi građani Beograda mogu da pristupe na bilo koje mesto u gradu ili u bilo koju zgradu. Pre svega se misli na Beograđane sa posebnim potrebama ili ljudima koji ne mogu da stignu baš na sva mesta gde su zamislili ili imaju neophodnu potrebu za tim. Nisu to samo invalidi, radi se o starima, mamama sa bebom u kolicima, veoma umornim, čak i ljudima koji mrze ili se plaše penjanja stepenicama i imaju samo jedan nevoljan izbor. Bilo da se radi o javnim pešačkim prostorima ili je u pitanju stambena zgrada, administracija, park, javni saobraćaj, uvek moraju postojati dve alternative koje mogu ponuditi prihvatljivu pristupačnost za sve Beograđane. To je civilazaciski zahtev i norma bez kompromisa koja otvara novu dimenziju u životu ne samo za građane sa posebnim potrebama, već i za one druge koji mogu svuda, jer će dobiti još jednog sagovornika i obogatiti svoju i gradsku komunikaciju.

svetla sa krovova automobila

 

pripiti zaštitnici građana

 

delioci modrica

 

ustaljene putanje kretanja

 

od pacova do tastera

 

sitnih dilera

 

u službi aparata

 

od naselja do naselja

Ovih dana je Kyle Eastwood potvrdio nastup na Nišvillu 2013. Pored toga što je glumio u očevim filmovima, on je komponovao, aranžirao i izvodio muziku u dobrom broju njih. U vreme njegovog rođenja (1968) moja generacija je, opčinjena njegovom ocem, polako napuštala vrednosti klasika westerna i uplovljavala u moralne dileme revolveraša iz „dolarske" trilogije („Za šaku dolara", „Za dolar više", „Dobar, rđav, zao").
Clint Eastwood je bio prototip revolveraša kakav smo mi klinci želeli da budemo. Sve ređe smo ponavljali kultnu scenu dvoboja iz „Tačno u podne" u našim takmičenjima u brzom potezanju, ali pucati samo u jednog protivnika nije više bilo inspirativno. Uostalom, Clint ih je baš masovno tamanio. U to vreme nije bilo kineskih radnji da kupite kakvu - takvu repliku „Colta 45" koji je proslavio Wayt Erpa, Billy The Kida ili našeg tuberkuloznog miljenika Doc Holydaya (valjda zato što u dvobojima nije imao šta da izgubi).

 

Nikada nisam razumevao taj moj poriv da sakupljam razne isečke iz novina, stare fotke, neke beleške koje se ne mogu više pročitati i to sve strpano u staru kutiju za cipele pa onda sa vremena na vreme zaronim u tu hrpu, pola bacim a drugu polivinu oper vratim unutra, niti znam zašto sam ono bacio a drugo sačuvao ali tako je to oduvek. Pre neki dan nađem isečak iz nekog stranog časopisa gde je slika Marine Abramović kako u nekom njujorškom muzeju sedi a preko puta nje neka osoba pa se gledaju dugo oči u oči i to je veoma važan umetnički čin sa obzirom da je u tako respektabilnom muzeju instaliran a i piše da ona ostaje a oni sa druge strane se menjaju, posle sam se setio da je prošle ili već neke godine u silosu Žitomlina bila njena fotka gde sedi na belom konju, držala je belu razvijenu zastavu objavljujući verovatno predaju mada je delovala kao da predvodi iako iza nje nije nikog bilo.

Nekada, kada bejah mlađi gledao sam njene  performanse sa žarom misleći