Gramofondžije na UK listi singlova!

U pismu ministru trgovine i turizma Slobodanu Milosavljeviću povodom ostavke sa mesta predsednika Saveta za promociju Srbije, Ivan Tasovac daje jasnu sliku zemlje u kojoj živimo i Vlade koja nas vodi:

(preuzeto sa sajta standard.rs , hvala blogeru opetnaistommestu koji mi je skrenuo pažnju na ovaj tekst)

Poštovani gospodine ministre,

Podnosim neopozivu ostavku na mesto predsednika Saveta za promociju Srbije i na članstvo u Savetu.

Ostavku ne podnosim zbog neslaganja sa Vladom Srbije i Ministarstvom trgovine i turizma, u čijem sastavu je radio Savet. Naprotiv,

Prije dva mjeseca vidio sam Momu Kapora u "Maloj fabrici ukusa", nedavno otvorenom restoranu u jednom od ljepših beogradskih kvartova, na Neimaru. Sjedio je odmah kod ulaza, s dvojicom starijih ljudi, čija su lica djelovala kao da se u životu nisu nagledali gradskih fasada. Morali smo proći pokraj Kapora, prolaz je bio uzak, tako da smo se on i ja skoro kucnuli laktovima.

Roman destilirane mržnje

Poslije sam sjeo tako da ga mogu gledati, onako iz stražnjeg poluprofila, i razmišljao sam o tome da mu priđem, pružim mu ruku i predstavim se. Pa da tako završimo

AleXandar Lambros

Pošto unakaženim gradskim jezgrom sada dominira vladičansko utvrđenje sa sedam bezbednosnih kamera, red je i da na ulazu u grad stoji svedočanstvo talibanske kulturne politike lokalne vlasti. Predlažem tablu - „Dobrodošli u džamahiriju. Pravoslavnu. Šustikle na glavi (vehabije) sto i kusur kilometara južnije".

 

ČESTITAM !

 

 

Nemam tačne podatke.

Zapisujem: kao kada sedneš da odmoriš. Sve je dobro.

Samo zapisujem.

 

 

Jutarnji susret na kapiji:

 

Buđenje i pokušaji sećanja. I počinjanja. Svakoga jutra treba se setiti šta je kafa, a šta med. Kako primiti mlaz vode u šake i prebaciti je na lice. Koja boja ide uz koju notu dana: koji se otvara. Kako osloviti vozača koji te ne propušta na semaforu ili pešaka koji je izleteo

AleXandar Lambros

Evo jedne nagrade koju niko ne želi.

Zlatna malina ili Razzie je filmska nagrada koju je 1980. godine ustanovio John Wilson kao dopunu Oskaru za najgoru glumu, režiju, scenario, filmsku muziku i film koje je filmska industrija imala da ponudi. Zlatne maline dodeljuju članovi Golden Raspberry Award Foundation (GRAF). Nominacije za Zlatne maline se tradicionalno objavljuju dan pre nego što Akademija objavi nominacije za Oskara, a nagrade se dodeljuju dan pre Oskar ceremonije. Sam naziv nagrade potiče od engleskog žargonskog izraza "blowing a raspberry" u značenju "plaziti se nekom ispuštajući pritom zvuke nalik prdežu".
Među dobitnicima Zlatne maline su mnogi istaknuti glumci, reditelji i producenti. Međutim, zbog prirode same nagrade, njeni dobitnici obično se ne pojave da je pokupe. Zapravo, to se desilo svega nekoliko puta u istoriji Zlatne maline:

Prijatelji, sahranite me u Isla Negri

Pred morem koje znam, svakim kamenom ugnezdenim u pesku

I sa talasima koje moje izgubljene oči

Neće ponovo videti

Pablo Neruda

Prisvajanje tuđeg, pa i onog što na prvi pogled izgleda kao ničije ili svačije, oduvek je označavano kao lopovluk. Sa nekim modalitetima, doduše. Za prisvajanje cigareta iz trafike ili jabuka sa pijačne tezge se, na primer, obično koristi izraz krađa, dok su se za lopovluk na veliko uvrežile neke maglovitije kvlalifikacije tipa: utaje, malverzacije, mahinacije...

Razlika između