У свеопштој суманутости коју хомофобија ових недеља, месеци, година, деценија сеје Србијом, чујемо гласне и заглушујуће позиве да се животи стотине хиљада Срба униште. Чујемо подметања око тога шта је српска традиција, шта су хришћанске вредности, и чујемо да је мржња угушила сваку разумну мисао у умовима многих људи.

Једна од ствари коју не чујемо, јесте однос српске државотворне традиције и хомосексуалности.

Како ће Србија да тврди да јој је стало до сигурности, благостања и људских права Срба на Косову, када јој није стало до сигурности, благостања и људских права Срба у Србији?

Како ће Србија да се позове на поштовање Устава по коме је Косово део Србије, ако не може да обезбеди поштовање Устава у Београду?

Какву снагу пред светом показује Србија кад ‘театар апсурда' може да сруши њен уставни поредак?

Колику слабост пред светом показује Србија ако поклекне пред бандитском претњом насиљем?

Ако бисте ме упитали да ли бих, да сам свршени матурант, поново уписао студије пејзажне архитектуре, одговор би свакако био - не. Зашто? То ће вам најбоље објаснити моја мајка. Она је уредно преузимала од поштара и заводила све одбијенице, док су стизале на папиру, класичном поштом. У новије време, ако их и пошаљу, дописи са негативним