Godine 1665., u februaru mesecu, jedan od najvećih fizičara sveta, Kristijan Hajgens (Christian Huygens), ležao je u krevetu zbog neke manje bolesti. U dokolici, posmatrao je dva časovnika s klatnom koji su, jedan pored drugog, bili okačeni na zidu sobe u kojoj je bio. (Hajgens je, inače, izumeo časovnike s klatnom i ovi su bili napravljeni po njegovom nacrtu.) Privuklo mu je pažnju to što su dva nezavisna klatna odvojenih časovnika

Kažu još 1980. A evo sad je umro i Kubancima.

Ostade samo

... u doba Covida

Igrom slučaja ja nešto pažljivije pratim samo Covid19 u UK sada. Za vreme prvog talasa sam čitao skoro sve na šta sam nailazio.

U UK nema drugog talasa - npr u Londonu ga baš nema, dok u ostacima zemlje imamo "tail-ends". Virus je, po svemu sudeći, ulgavnom jedno-sezonski.

Kada se povede reč o još nerešenim problemima u fizici, ljudi najčešće pominju nekompletnost našeg razumevanja elementarnih čestica, prirodu gravitacije i nesimetriju materije i antimaterije, brzinu širenja svemira i ulogu tamne materije, usmerenost strelice vremena, itd. Ukratko, govori se o fenomenima koji se dešavaju na ekstremno malim ili ekstremno velikim rastojanjima, fenomenima koje obično proučavaju kvantna mehanika

Pierre-Simon Laplace (1749-1827), jedan od najvećih naučnika u istoriji čovečanstva, koga obično svrstavju u red velikana sa Euklidom, Galilejem i Njutnom, nije bio previše skroman čovek. On je, istina, potekao iz relativno skromne porodice (njegov otac je imao malo imanje u Normandiji i bavio se poljoprivredom), ali je život završio

  Kompjuterski generisane putanje tri masivna tela pod dejstvom uzajamnih gravitacionih sila

Zamislite da ste Bog i da živite u potpuno praznom prostoru, beskonačnom u svim pravcima. To je sve – nema zvezda, nema planeta ili galaksija, samo prazan prostor svugde oko vas. I onda, jednoga dana, iz čiste dosade, ili možda inspirisani nekom božanskom vizijom, odlučite da naselite ovaj prostor nečim - planetama,

                                                               Have you ever thought how lucky you are to be born an Englishman when there were so many millions who were not (Cecil Rhodes)

Postoji Francuz musliman. Postoji Englez katolik (mada je Ivlin Vo, ili već ne znam više tačno ko, govorio da Englez koji napusti anglikanstvo i postane katolik ne ostaje i dalje - Englez). Postoji Rus ateist (mada je F. M. Dostojevski govorio: Ateist ne može biti Rus; ateist odmah prestaje biti Rus).

Prilično je aktuelna tema o struci i stručnjacima, posebno u ovom periodu, pa kratka pričica o tome.

Da definišemo šta je to uopšte stručnjak (ekspert)? Definicija glasi: stručnjak je osoba koja poseduje veliko znanje, odnosno veštinu u određenoj oblasti. U određenoj oblasti - to je veoma važno.

Kako se postaje stručnjak?

Ne sukobljavaju se samo književnici,  književni teoretičari i kritičari. Nikako. Sukobljavaju se i naučnici, a i stručnjaci. I ne samo na levici, već i na desnici, a i u centru. Kada bi neko rešio da sastavi Enciklopediju naučnih i stručnih sukoba, ona bi bez sumnje brojala neuporedivo više tomova od Enciklopedije Britanika. Ilustracije radi, siguran sam da bi sukob Alberta Ajnštajna i Kurta Gedela, inače najvećeg matematičara-logičara XX veka, zauzeo jedva pola stranice u Enciklopediji naučnih sukoba. Albert i Kurt, iako dugogodišnji saradnici i prijatelji, sukobili su se i razišli, kada je Gedel, posle višegodišnjeg istraživanja matematičkog modela za teoriju objedinjenog polja, na kojoj je Ajnštajn radio poslednju deceniju svog života, zaključio da za tu teoriju ne postoji matematičko rešenje za našu vasionu ili prostije rečeno da ta Ajnštajnova teorija nije održiva. Kod dvojice naučnika razlog razilaženja je jasan. Međutim, zbog čega je Mario Vargas Ljosa, u onom meksičkom bioskopu, nokautirao  Gabrijela Garsiju Markesa, do danas je ostalo nejasno. Za sada, također, nije najjasnije oko čega su se tačno sukobili članovi medicinskog dela kriznog štaba dr Predrag Kon i dr Branimir Nestorović.

Politički analitičari, kolumnisti, uvodničari, komentatori, glavni urednici i ini poslenici pisane reči, koji iole drže  do sebe, više se ne oglašavaju. Javni servis evropske Srbije, kao i svi TV kanali na nacionalnim i lokalnim frekvencijama repriziraju reprize. Pomoćnici zamenika glavnih urednika i ono malo dežurnih novinara, čekajući Nesi ili da Ljajić uhapsi Mladića, prekopavaju Srbiju tražeći zlatne poluge Kraljevine Jugoslavije i đeneralov grob. Čak je i na blogovima, sve manje velikih tema. Očito da je, bez obzira na svetsku eknomsku krizu, leto i ove godine stiglo. Ne znam od  kada i zašto se misli da je leto vreme za lake teme. Međutim, sigurno znam da ima i onih koji i u vrele letnje dane, bez obzira da li su na plaži, u svom dvorištu ili na balkonu višespratnice, vole da razmišljaju i čitaju o krucijalnim temama. Njima je namenjen ovaj tekst.