Kada se sprovedu sve preporučene mere za zaštitu računarskih sistema, mreža i informacionih sistema od napada, upada i prodora, tj. narušavanja bezbednosti, potrebno je uraditi analizu i proveru kvaliteta i uspešnosti zaštite. Razvijeni su načini testiranja koji bi trebalo da, u zadovoljavajućoj meri, pokažu koliko je zaštita pouzdana i efikasna. Međutim, oni koji napadaju mrežu su nepredvidivi i stalno smišljaju nove načine i metode da ostvare svoje ciljeve. Prednost napadača je u tome što imaju više vremena, mogu da biraju trenutak, način i sredstva za napad, tj. imaju prednost faktora iznenađenja. Mogu da napadnu kada žele, mesto koje odaberu i na način koji odaberu. Odbrana, međutim, mora biti spremna i aktivna u svako vreme i na svakom mestu. U protivnom, sistem će verovatno biti ozbiljno ugrožen. Da bi zaštitili računarsku sistem, mrežu i informacioni sistem klijenti često angažuju hakere koji po dogovoru napadaju svojim metodama i tehnikama, proveravajući na taj način nivo bezbednosti, uz obavezu da svoja saznanja drže u tajnosti, da ih ne zloupotrebe i da ih isporuče samo organizaciji koja ih je angažovala i isključivo u svrhu unapređenja sigurnosti.

U nedelju, dok je Bozidar Djelic, neimajuci pametnog (pametnijeg?) posla, otvarao nekakav foto-tapet po beogradskom aerodromu izasla je lista top 500 univerziteta u svetu. A nekako, tek koji dan pre toga, razisla se sa plocnika ispred Vlade Srbije grupa studenata koja u principu protestvovala strajkujuci gladju zato sto hoce da studira, ispunjava uslove ali avaj nema pare.

Foto-tapeta Bozidara Djelica, najverovatnije jedan od vecih investicionih projekata u infrastrukturu poduzetih tokom Novembra 2010. godine, porucuje, dosta pretenciozno, to jest, a sto i to ne reci, bez trunke srama

Umjesto da kose i plaste ljudi će kopati svude, de treba i de ne treba a te će sile biti svude oko njih, samo što neće umijeti da zbori i da im kazuje: «Daj, uzmite me, zar ne vidite da sam tuj, svude oko vas.» Tek poslje mnogo ljeta, ljudi će se sjetiti ove sile prave, pa će vidjeti kakvu su ludost činjeli sa tijem svojim rupetinama. Biće te sile i u samim ljudima, ali će proći podosta vremena da je oni doznaju i upotrebe... Kad se to bude zgodilo, ljudi će se kajati što to prije nijesu doznali, jerbo je to doznanje sasvijem prosto. (Mitar Tarabić, Kremane, 1829-1899).

-Jednom sam imao san
-Ja sam jednom imao kamen u bubregu, sve prođe

Pre nekog vremena idealna za podsmevanje bila ideja izvesnog preduzetnika/privrednika da se u Srbiji osnuje agencija za svemirska istraživanja. Zanimljiva ideja koja bi zahtevala da se o njoj razmisli, ozbiljno. U zemlji u kojoj je sve slika, što za unutrašnju, što za spoljnu upotrebu, slika raketodroma je sjajna prilika. Mogu već da zamislim dočekivanje stranih delegacija ispred sjajne i moderne zgrade «Instituta za svemirska istraživanja» ili trening fudbalera na pisti. Samo za slikanje, podrazumeva se. Ideja je hvale vredna i treba je podržati. Takav poduhvat, zgrada se podrazumeva, relativno je lako ostvariva, a ni pista nije neki problem.

Nakon tri sata igranja, svetski šahovski prvak Gari Kasparov izgubio je prvu od šest partija u meču protiv IBM-ovog kompjutera Deep Blue 10. februara 1996. godine. Ovaj događaj je (ponovo) otvorio mnoga pitanja i dileme. Da li postoji veštačka inteligencija (engl. Artificial Intelligence - AI) tj. da li je ona stvarno moguća? Pitanje koje muči generacije računarskih i drugih naučnika. A ako je moguća, da li nam treba? Da li, osim što može biti korisna, može postati i opasna? Pitanje se, na prvi pogled, doima kao tehničko, ali istovremeno ima vrlo značajne društvene, etičke, religijske, pravne i druge aspekte. Da li, u budućnosti, inteligentne mašine mogu biti zloupotrebljene ili čak nadvladati i pokoriti čovečanstvo?

Odavno se lome koplja u naučnom svetu oko toga da li je veštačka inteligencija moguća. Da li mašine (računari) mogu da misle, donose odluke, opažaju, interaguju sa okolinom? A postoje neslaganja i oko bazične stvari: šta je to veštačka inteligencija u suštini tj. kako je precizno definisati.

Zadovoljstvo mi je da ustupim ovaj prostor blogeru alselone koji je napisao tekst o belim rupama. Uzivajte!

Šta su crne rupe, to svi, manje-više, znaju. Hoking ih je naširoko obrađivao u svojim dopadljivo popularnim knjigama, Diskaveri i ostali naučni kanali ih drže kao redovni sadržaj na meniju, dnevne novine ih nekada obrađuju na naučnim stranama a, bogme, i česta su tema na svim druženjima, kada se povede priča o astronomiji.

Kao što je pravilo u fizici

Poštovane kolege, 
obraćamo Vam se sa zahtevom da poništite svoju odluku o dodeljivanju počasnog doktorata Beogradskog univerziteta Majklu Volceru (Michael Walzer), profesoru Prinstonskog univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama.

Tako počinje pismo upućeno Senatu Beogradskog univerziteta, koje su potpisali čak 204 nastavnika tog univerziteta.

Preko visećeg mosta me je odvukao glas neke ptice. Malo-pomalo, preko dasaka, sve me je dalje vodila. Glas detliću nalik, ali samog detlića nigde ne vidim. Konačno, sedam na klupu pokraj reke, u kanjonu posutom svim bojama miholjskog leta.

Virtuelni čitač misli, čita Vaše misli preko Interneta. Mislite da je nemoguće? Probajte. Mogli biste se iznenaditi...

Pa izvolite, evo Virtuelni čitač misli je ovde.

For those who prefer English version, Virtual Mind Reader is here.

Izvesno vreme me proganjaju dve stvari:

Da li je zaista tačno da se istori ponavlja i

da li ličnosti stvaraju slavnu  istoriju ili određeno vreme pravi velike istorijske ličnosti?